Če Gevara i Fidel Kastro dobili mural u Beogradu: Na njemu ispisana čuvena poruka

Manifestacija “Duh Kube u Beogradu” je održana u nedelju u "Parku prijateljstva" na Novom Beogradu u sklopu obeležavanja 97 godine od rođenja Fidela Kastra u organizaciji Saveza komunističke omladine Jugoslavije.

Tom prilikom su otkriveni murali simbola kubanske revolucija Fidela Kastra i Ernesta Če Gevare koji je pridodat pre nekoliko dana.

Preporučujemo

Skup je bio uveličan izvedbama poznatog plesnog para sa Kube - Roxy&Reny, koji su svojim tačkama latino plesa uveličali sam skup, a prisutnima se obratitio i ambasador Kube u Srbiji - Leyde Ernesto Rodriguez Hernandez.

Takođe, ambasador države Palestine u Srbiji Muhamed Alnamur bio je prisutan na skupu. Pored umetnika sa Kube, prisutni su bili i mladi umetnici iz Srbije i Rusije - Darko Pantelić i Margrita Smailova, koji su inspiraciju za svoj stvaralački rad našli u kubanskim motivima oslikavši mural Ernesta Če Gevare.

Mural Fidela Kastra su prošle godine naslikale umetnice Helena i Teodora Jovanović.

Sama manifestacija je imala i humanitarni karakter, a sav skakupljeni prilog biće doniran dečjem svratištu na Novom Beogradu.

Ernesto Če Gevara predstavlja najlepšu bajku našeg vremena, krik za slobodu u svetu u kome je zaboravljeno šta je to uopšte. Če je prerastao čoveka i postao ideja, a ideje su otporne na metke.

Ernesto Gevara poznatiji jednostavno kao Če, Argentinac po rođenju, po mnogo čemu bio je tipični buntovni Kubanac.

Če je bio posebna vrsta idealiste spremnog da juriša na nebo, posebna vrsta sanjara koji je ceo svoj život posvetio ostvarenju svojih snova o slobodnoj i novoj Latinskoj Americi čiji se obrisi vide danas kroz latino-američke integracije koje vode Kuba, Venecuela, Nikaragva, Bolivija, Brazil… Bio je spreman da se odrekne svega, pa i svog života, za ostvarenje svojih snova.

Idealistički je verovao u ideju slobode i pretvorio je vlastite ideale u borbenu praksu, u kojoj su svi bez izuzetka ispoljavali ne samo asketski idealizam, nego i posebnu odlučnost, hrabrost i upornost.

Rođen je 14. juna 1928. godine u Rosariu, u Argentini. Upoznaje Fidela Kastra 1956. godine i pridružuje se njegovoj revolucionarnoj grupi.

U junu zatvoren je u gradu Meksiko zbog pripadanja grupi Fidela Kastra. Novembra iste godine učestvuje u organizovanju ekspedicije «Gramna».

Kreće 25. novembra jedrenjakom Gramna sa još 82 članova posade iz luke Tuksapan ka Kubi. Ekspedicija se završava krvavo 2. decembra. Njih je dočekala Batistina armija, preživelo je svega 16 ljudi, među kojima su bili Fidel i Raul Kastro i Če. Ova grupa odlazi na Sijera Maestru i tamo formira bazu revolucije i otpora.

Posle bitke kod Uvera 5. juna 1957. godine, Če postaje komandant Četvrte grupe. Od 28. do 31. decembra rukovodi bitkom kod Santa Klare. Čeova kolona ulazi u Havanu 2. janura 1959. godine i zauzima utvrđenje La Kabanja. Bila je to pobeda kubanske revolucije. Če Gevara je 9. februara iste godine proglašen kubanskim državljaninom stekavši sva prava kubanskog državljanina.

Če piše, učestvuje u organizovanju nove vlasti, putuje u svojstvu kubanskog ambasadora po svetu, i kad god je to moguće vodi duge razgovore sa Kastrom. Ti razgovori su znali da potraju i čitavu noć.

Foto: Wikimedia/Alberto Korda

On postaje rukovodilac odeljenja za industriju Nacionalnog instituta za agrarnu reformu (INRE) 7. oktobra 1959. godine, a 26. novembra postaje predsednik Nacionalne banke Kube.

Imenovan je za ministra industrije i člana Centralnog saveta za planiranje 23. februara 1961. godine, kojim će nešto kasnije istovremeno i rukovoditi.

Kada je 17. aprila 1961. došlo do invazije plaćenika na Plažu Hiron, Če je rukovodio trupama u Pinar del Riu. Invazija je slomljena za manje od 72 časa.

Če je postao 8. marta 1962. godine član Nacionalnog rukovodstva, a potom član Sekretarijata i Ekonomske komisije Ujedinjenih revolucionarnih organizacija.

U julu 1963. godine Ujedinjene revolucionarne organizacije se transformišu u Jedinstvenu partiju kubanske socijalističke revolucije. Če je imenovan članom Centralnog komiteta, njegovog Politbiroa i Sekretarijata.

Če potpisuje 16. januara 1965. godine kubansko-sovjetski protokol o tehničkoj pomoći.

Od 20. marta do 13. aprila predvodi kubansku delegaciju na Konferenciji u Organizaciji ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj u Ženevi.

U periodu januar-mart 1965. godine posećuje NR Kinu, Mali, Kongo, Gvineju, Ganu, Dahomej, Tanzaniju, Egipat i Alžir, gde prisustvuje Privrednom seminaru afro-azijske solidarnosti.

Poslednji put javno je nastupa na Kubi 15. marta, govoreći o rezultatima svojih putovanja u inostranstvo pred saradnicima Ministarstva industrije.

Piše oproštajna pisma roditeljima, deci i Fidelu Kastru 1. aprila.

Če 7. novembra 1966. godine stiže u gerilski logor na reci Nankauazu u Boliviji.

Operacija gerilske grupe - Vojska za nacionalno oslobođenje Bolivije kojom rukovodi Če počinje 23. marta 1967. godine.

U aprilu u Havani je objavljena Čeova poruka Trikontinentalnoj konferenciji.

Na reci Rio Grande vojska Bolivije 31. avgusta iz zasede likvidira grupu od deset Čeovih gerilaca. Bio je to početak kraja Čeove gerile. Tokom septembra Če se povlači u unutrašnjost pokušavajući da izbegne opkoljavanje i sudare sa vojnim jedinicama koje su se dale u poteru za njim.

Posle bitke kod klanca Juro ranjeni Če je zarobljen 8. oktobra 1967. godine. Sledećeg dana je streljan u selu Igera u 13:10 po lokalnom vremenu. Njegova poslednja poruka bila je "Kažite Fidelu da će uskoro videti kako revolucija trijumfuje u Južnoj Americi!".

Deset dana kasnije na Kubi Fidel Kastro objavljuje vesti o smrti Ernesta Če Gevara. Če je fizički likvidiran u maloj školi u La Igeri onda kada je mogao dati još puno. Njegov nemirni duh nisu uspeli da ubiju, on je ostao sa nama da nas bodri i vodi.

Zbog njegove neobuzdane, romantične pojave, zbog njegovog poletnog stila i odbijanja da se klanja bilo kakvom establišmentu, zbog prkosa prema reformizmu i posvećenosti blistavim akcijama, Če je postao legenda i idol za svu revolucionarnu i nezadovoljnu omladinu do danas.

(Telegraf.rs)