Osamdesetih je pola Beograda jurilo atentatora: Napadi na službena lica nekad i sad

Za krivično delo napada na službeno lice u prošloj godini je 111 osoba dobilo zatvorsku kaznu, a to, ocenjuje tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Goran Ilić, nije malo kada se uporedi s drugim delima. Kazne su, ističe, prilično stroge, kada se uporede s drugim zakonodavstvima. Međutim, upozorava da se problem napada na službena lica ne može rešiti samo Krivičnim zakonikom, već mora da prestane negovanje kulture nasilja u društvu i popravi autoritet državnih organa.

Vozača autobusa na liniji 511 pre dva dana, oko dva sata, u Ulici Stevana Filipovića u Sremčici, napao je pijani putnik. Za vikend je napadnuta komunalna milicionarka dok je bila na dužnosti.

Preporučujemo

Goran Ilić navodi za RTS da komunalni milicajci, odnosno policajci, imaju status službenog lica i da njih štiti Krivični zakonik. Međutim, dodaje da i druga lica koja obavljaju poslove od javnog značaja, a ti poslovi nose rizik po bezbednost i tiču se zaštite zdravlja ljudi, javnog prevoza, uživaju posebnu krivičnopravnu zaštitu.

A u ta lica, kaže, mogu da se ubroje vozači javnog prevoza u Beogradu.

Koje su kazne predviđene

- Za najobičniji napad na službeno lice predviđena je kazna od jedne do pet godina. Međutim, u praksi bi to značilo, ako to lice nije osuđivano, da će ono dobiti uslovnu osudu. Ukoliko je taj napad bio praćen nekom lakšom telesnom povredom ili je pritom izvršeno delo pretnje vatrenim oružjem, zaprećena je kazna od dve do osam godina i on bi čak i merama ublažavanja morao da dobije zatvorsku kaznu od najmanje šest meseci - ističe tužilac.

Smatra da su to prilično stroge kazne kada se uporede s drugim evropskim zakonodavstvima.

Ističe da je za krivično delo napada na službeno lice u prošloj godini 111 osoba dobilo zatvorsku kaznu, a to, ocenjuje, nije ni malo, kada se uporedi s drugim krivičnim delima.

Takođe, postoje i druga krivična dela koja spadaju u sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje. Za njih je, navodi, 27 osoba osuđeno na kaznu zatvora, a neki su dobili i blaže krivične sankcije.

Društvo mora da prestane da neguje kulturu nasilja

- Međutim, ne možete vi problem napada na službena lica da rešite samo krivičnim zakonom. Kako može? Pa može, znate šta, morate da u društvu prestanete negovati kulturu nasilja. Morate da popravite autoritet državnih organa. Da se tim državnim organima veruje i u takvoj situaciji, naravno, da možete da očekujete smanjenje službenih lica - naglašava tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva.

Ističe da ekstremne, izuzetne slučajeve treba kažnjavati van svake sumnje, ali ukazuje da politika "strože kažnjavanje", po pravilu nije nigde dala rezultate u smislu smanjenja nasilja u nekom društvu, ako to nije bilo praćeno i drugim aktivnostima.

Podseća da je pre 40 godina bilo nezamislivo da neko napadne lekara u bolnici, a da danas imamo posebne odredbe u Krivičnom zakoniku kojima se štite lica koja obavljaju poslove od javnog značaja u oblasti zdravlja, zato što su ti ljudi ugroženi.

Prava žrtava krivičnih dela

Pored pomoći koju oštećenima pružaju ustanove, odnosno firme u kojima su zaposleni u tužilaštvu postoji jedna posebna služba koja se bavi žrtvama krivičnih dela, ali se, kaže Ilić, najčešće bavi žrtvama najtežih dela.

- Žrtve krivičnog dela koja su izložena prema službenim licima ili licima koje obavljaju posao od javnog značaja, imaju pravo na nematerijalnu štetu ili eventualno materijalnu štetu ako su bili podvrgnuti lečenju. Tako da postoji neki pravni mehanizmi koji podrazumevaju i neko obeštećenje tih osoba - navodi tužilac.

Slučaj iz osamdesetih – pola Beograda jurilo atentatora

Posebno ukazuje da građani u navedenim situacijama ne žele da sarađuju i da je potrebna promena kulture u društvu.

Podsetio je na događaj iz osamdesetih godina prošlog veka kada je jedna osoba pucala na turskog ambasadora, a pola Beograda jurilo izvršioca tog krivičnog dela, da su čak neke osobe stradale hvatajući atentatora.

- Da li mislite da je takva situacija sada zamisliva? Po pravilu, ljudi kada se suoče sa nekim krivičnim delom, zaobiđu. Gledaju da nemaju posla s time. Znači tu smo, da kažem, promenili taj osećaj prema solidarnosti, prema drugim ljudima. Moram da kažem, nije to samo svojstveno našem društvu, to je planetarni trend - zaključuje Goran Ilić.

(Telegraf.rs)