2.
kod tramvajske štale su bili kiosci PKB gde se celu noć mogla pojesti ljuta kobasica, hrenovka, pomfri; u NU Vuk Karadžić je bila mala bioskopska sala i diskoteka kao i na mašincu, KST-u i pravnom; televizor je bio u podrumu u sali za gledanje TV; bilo je studentsko veće koje je pregovaralo sa upravnikom Jovom o našim problemima; Orašac i danas radi i isti je kakav je i bio samo su konobari mlađi; to je mesto gde su se susretali studenti i profesori, ponekad smo zajedno popili - kilo banatskog i sifon, naravno uz mućkalicu ili mešano meso sa srpskom salatom i ljutom papričicom; u posete su dolazili razni ljudi, rođaci, prijatelji, momci i devojke, vojnici na odsluženju JNA i prespavali ili se okupali i odmorili u Loli. Drago mi je da i danas na ulaznom stepeništu doma sede i osmehuju se neki novi studenti - ljudi koji će uskoro upravljati našim i njihovim životima...
Bio sam 3 godine stanar soba broj 145, 120 i 336 u Loli od 1980 do 84. Soba 101 sa velikom terasom (iznad ulaza) je bilo centralno mesto sastajanja; nikad tu nije spavalo ispod 8 studenata a znalo je biti i preko 12; najveći štos je bilo pronaći dobar dušek - ilegalci su se za to morali izboriti - spavalo se na ormaru, stolu ili na ubačenom krevetu; svi su to danas ozbiljni ljudi; Na portirnici je bio telefon koji smo koristili "besplatno" kuckanjem po prekidaču slušalice; imali smo interni "radio" - unutarnje ozvučenje - muzika puštana iz jedne sobice; bilo je nekoliko podobnih "večitih studenata" koji su više godina uživali u jednokrevetnoj sobi; prizemlje je bilo rezervirano uglavnom za strance; bilo je puno crnaca iz Etiopije, Sudana, Kenije, Arapa, Grka, Kiprana itd.; u podrumu je bilo kupatilo; svi WC- i su bili čučavci; 1983 su useljene i devojke u dom; preko leta smo se na nedelju dana razmenjivali sa studentima iz doma Lole u Zagrebu; susret vozova iz Beograda i Zagreba sa studentima je bio u Slavonskom Brodu; imali smo žetone za hranu u kuhinji; jedno vreme je radio i roštilj koga je čika Ivo pripremao bogovski; bio je i klub koji i danas radi kao kafić (vidio sam to letos pri obilasku svog bivšeg mesta stanovanja); dole u podrumu je bila pivnica gde je pevao Toma Zdravković;
Pera
2. kod tramvajske štale su bili kiosci PKB gde se celu noć mogla pojesti ljuta kobasica, hrenovka, pomfri; u NU Vuk Karadžić je bila mala bioskopska sala i diskoteka kao i na mašincu, KST-u i pravnom; televizor je bio u podrumu u sali za gledanje TV; bilo je studentsko veće koje je pregovaralo sa upravnikom Jovom o našim problemima; Orašac i danas radi i isti je kakav je i bio samo su konobari mlađi; to je mesto gde su se susretali studenti i profesori, ponekad smo zajedno popili - kilo banatskog i sifon, naravno uz mućkalicu ili mešano meso sa srpskom salatom i ljutom papričicom; u posete su dolazili razni ljudi, rođaci, prijatelji, momci i devojke, vojnici na odsluženju JNA i prespavali ili se okupali i odmorili u Loli. Drago mi je da i danas na ulaznom stepeništu doma sede i osmehuju se neki novi studenti - ljudi koji će uskoro upravljati našim i njihovim životima...
Podelite komentar
Pera
Bio sam 3 godine stanar soba broj 145, 120 i 336 u Loli od 1980 do 84. Soba 101 sa velikom terasom (iznad ulaza) je bilo centralno mesto sastajanja; nikad tu nije spavalo ispod 8 studenata a znalo je biti i preko 12; najveći štos je bilo pronaći dobar dušek - ilegalci su se za to morali izboriti - spavalo se na ormaru, stolu ili na ubačenom krevetu; svi su to danas ozbiljni ljudi; Na portirnici je bio telefon koji smo koristili "besplatno" kuckanjem po prekidaču slušalice; imali smo interni "radio" - unutarnje ozvučenje - muzika puštana iz jedne sobice; bilo je nekoliko podobnih "večitih studenata" koji su više godina uživali u jednokrevetnoj sobi; prizemlje je bilo rezervirano uglavnom za strance; bilo je puno crnaca iz Etiopije, Sudana, Kenije, Arapa, Grka, Kiprana itd.; u podrumu je bilo kupatilo; svi WC- i su bili čučavci; 1983 su useljene i devojke u dom; preko leta smo se na nedelju dana razmenjivali sa studentima iz doma Lole u Zagrebu; susret vozova iz Beograda i Zagreba sa studentima je bio u Slavonskom Brodu; imali smo žetone za hranu u kuhinji; jedno vreme je radio i roštilj koga je čika Ivo pripremao bogovski; bio je i klub koji i danas radi kao kafić (vidio sam to letos pri obilasku svog bivšeg mesta stanovanja); dole u podrumu je bila pivnica gde je pevao Toma Zdravković;
Podelite komentar
bukonja
napravljen za siromasne srpske studente a ne prihvatiliste za crnogorce i ostale antisrbe
Podelite komentar
TAlessa
@bukonja
Koliko ja znam a i piše to je bilo napravljeno za vrijeme Kraljevine Srba, Hrvata i Slovena...3 naroda..shvačaš??
Podelite komentar