Od četiri sobička do najsavremenije klinike za decu koja se gradi kraj KCS: 99 godina istorije "Tiršove"

Mnoge institucije u Beogradu su nazvane po ulicama u kojima se nalaze. Tako je i sa "Tiršovom" – zvaničan naziv dobila je po ulici! I za to postoji razlog – zgrada u kojoj se nalazi u vreme izgradnje bila je pravo čudo, i do danas je ostala hram dečje medicine.

Ipak, u Beogradu postoji još jedna veoma važna dečja klinika – Institut za majku i dete. Ona nije "bezimena", jer se, zapravo, zove "Dr Vukan Čupić". Red bi bio da se onda "Tiršova", makar kada promeni adresu, nazove "Dr Matija Ambrožič", piše portal "Kaldrma".

Preporučujemo

Kao što je to bio slučaj sa mnogim institucijama u Srbiji, naša prva prava dečja bolnica počela je da radi u veoma skromnim, improvizovanim uslovima. Za jedan vek prerasla je u najvažniju kliniku za mališane u regionu, a vrhunac njenog razvoja biće konačno preseljenje u novu zgradu, koja se gradi kraj Kliničkog centra Srbije, iznad auto-puta.

"Tiršova", dok još nije bila na današnjoj adresi, niti se tako zvala, osnovana je 1924. godine, a počela je da radi iduće godine. Od samog početka ona je bila ne samo klinička, već i obrazovna ustanova – i danas se zove Univerzitetska dečja klinika.

Prvi upravnik i rukovodilac nastave pedijatrije bio je Franc Groer. To je bila "bečka škola", a ubrzo ga je nasledio dr Matija Ambrožič, takođe učenik "bečke škole". Ovaj Slovenac bio je jedan od pionira dečje medicine na prostoru nekadašnje Jugoslavije, vrstan stručnjak, veliki jugoslovenski patriota i Beograđanin po sopstvenom izboru.

Da dečja klinika nije bila samo stvar praktične potrebe, već od samog početka i ozbiljan srpski naučni poduhvat, govori značaj dr Ambrožiča.

On je u tako skromnim uslovima imao veliku viziju – da objedini kurativnu, preventivnu i socijalnu pedijatriju, odnosno obuhvati fizički, psihički i socijalni razvoj dece.

Imao je na raspolaganju samo četiri sobe u kući u Ulici kneza Miloša. Bila je tu ambulanta (bez kreveta), laboratorija i, naravno – biblioteka, jer to je bilo i mesto za učenje. A gde se izvodila nastava? Po raznim amfiteatrima drugih fakulteta.

Godine 1928. ova ustanova seli se u drvenu baraku kod zgrade Zavoda za zdravstvenu zaštitu majke i dece. Tada je već imala i rendgen, 25 kreveta, osnovan je i prvi dečji dispanzer u Beogradu, a imala je i učionicu.

Ustanova je dobila i Dom materinskog udruženja u Vojvode Milenka, Ginekološko-akušersku kliniku u Brankovoj, sa dispanzerom, Opštinsko savetovalište za decu na Čukarici, kao i Radničko obdanište za odojčad i malu decu u Miloša Pocerca.

Za tako ozbiljan poduhvat bila je preko potrebna nova zgrada. Tako je nastala danas legendarna "Tiršova", sada već pomalo tesna, ali za ono vreme i te kako fascinantna zgrada podignuta u modernističkom stilu.

I danas zgrada deluje impozantno, to je centar dečje medicine, mesto na kome se lekari danonoćno bore za mlade živote i sudbine, a u njoj se godišnje obavi 70.000 pregleda.

Za izgradnju nove zgrade zalagao se upravo dr Ambrožič. Ona je izgrađena 1940. godine po projektu Milana Zlokovića, a po uzoru na jednu parisku dečju bolnicu. Nažalost, rat je prekinuo dalji razvoj klinike, ali ona po oslobođenju nastavlja da radi sa dr Ambrožičem na čelu. Njega su u toku Drugog svetskog rata zbog rodoljublja nacisti zatvorili u zloglasni logor Banjica gde je nekim čudom uspeo da preživi i dočeka kraj okupacije.

Uprkos značaju ove ustanove, dugo se čekalo na hirurgiju. Dečja hirurška klinika nije bila njen deo sve do 1947. godine, kada se konačno preselila u Tiršovu ulicu. Čak 55 hiljada pregleda godišnje se obavi upravo na hirurgiji.

Nova zgrada "Tiršove" gradi se od 2021. godine, a završetak radova očekuje se za oko dve godine. Imaće 60.000 metara kvadratnih, 286 kreveta, 154 sobe, a 36 postelja biće na intenzivnoj nezi. Nalaziće se u blizini GAK Višegradska i uz direktan izlaz na auto-put.

Doktor Matija Ambrožič preminuo je u Beogradu 15. jula 1966. godine.

(Telegraf.rs)