Ovo je skriveni nivo stanice Vukov spomenik: Ušli smo u srce eskalatora, skalamerije teške 450 tona

Buka motora, točkovi, zupčanici, sistem rotacije i maslinasto zelena kućišta obasjana neonskim svetlom. Razvodni ormar, ispisi na ruskom i nekoliko tehničkih stepeništa koja vode do mračnog "ambisa" iz kog naviru metalna gazišta. To je skalamerija koja neumorno radi 28 godina - pokretne stepenice na Vukovom spomeniku, ali posmatrane s unutrašnje strane.

Reporteri "Telegrafa" dobili su priliku da kroče u skriveni nivo železničke stanice Vukov spomenik. Kako nam kažu zaposleni, ne pamte da su ikada novinari ušli u srce velikog eskalatora, koji je sada odslužio svoj radni vek. Čak i duplo!

Iz dubokog i hladnog Vračarskog tunela do pločnika Vukovog spomenika stiže se za koji minut. Pokretne stepenice su pravo čudo ne samo zbog svoje grandioznosti, velike i nepregledne cevi kroz koju se nižu metalni stepenici, već i zbog "usluge" koju nam pružaju. Duboko pod zemljom prolaze vozovi, a bez stepenica ne bi bilo ni stanice... Tako nas one lišavaju saobraćajnih gužvi, skraćuju putovanje, i "magično" izmeštaju iz gradske vreve u podzemlje na prijatne, uvek rashlađene perone.

Nije ni vožnja pokretnim stepenicama baš kratka, ali putnici ih na neki način "poštuju", mirno stoje i čekaju kraj, a katkad malo požure samo u suprotnom smeru, da stignu na voz. Uživajući u trenutku mira na momenat zaboravljaju na obaveze, žurbu i sirene automobila.

Mehanizam potmulo tutnji, kao neki voz bez stanica, a gazišta na kraju vožnje nestaju pod našim nogama, ulazeći u tajnoviti prostor gde menjaju smer.

A evo kako to izgleda iznutra.

Kao što smo već spomenuli, za rad stepeništa potreban je podzemni nivo.

Kao u nekoj štampariji stepenici se rotiraju i vraćaju se nazad, a rukohvati, koji uvek idu malo brže od stepeništa, motaju se kroz razne žljebove, zategnuti kao strune. Gazišta klize na točkićima, povezana lancima.

Morate, ipak, biti dobar mehaničar, da biste razumeli šta se sve dešava u ovoj "tajnoj sobi". Tu su snažni motori, svaki od 92 kilovata. Ima ukupno 365 stepenika, koji formiraju niz od 65 metara, spuštajući nas na dubinu od 30,5 metara.

Nekoliko koraka vodi nas do "ambisa", na čijem kraju se vidi svetlo koje dopire s perona. Pored mehanizma pokretnih, nalaze se i uske betonske stepenice, kojima je moguće spustiti se do dole, naravno, kada se motori isključe. Tako je sa unutrašnje strane moguće prići svakom delu skalamerije.

Maslinastozelena boja i šablonom ispisana ruska slova, podsećaju na neko tajno vojno postrojenje.

S jedne strane su mašinski, a s druge elektroelementi. Stepenice imaju i svoj "mozak", a to je stari relejni sistem koji ih kontroliše i obezbeđuje. Mnogo pločica, sklopki, kazaljki i svetiljki ukazuju da se, zapravo, radi o ozbiljnom sistemu.

"Poseduje radnu kočnicu, havarijsku kočnicu, pogon reduktora... Težina reduktora je preko 14 tona, sama pogonska osovina sa lančanicima je težine oko 7 tona. Imamo dnevno, nedeljno, mesečno i šestomesečno održavanje", priča nam Milan Živanović, vodeći inženjer Infrastrukture Železnice Srbije.

Sada, kaže, predstoji veliki posao.

"Treba izbaciti staru konstrukciju i ubaciti nove eskalatore. Sa ruske prelazimo na evropsku tehnologiju", priča naš sagovornik.

On podseća da je stanica otvorena 7. jula 1995. godine i da je montaža postojećih stepenica trajala više od dve godine.

Dobra vest je da, iako je reč o zahtevnom poslu, nijedan zid stanice neće morati da se ruši. Delovi će biti spuštani do perona, odakle će biti odvoženi teretnim vagonima.

"Kada govorimo o roku izvođenja radova, u javnosti je bilo dosta subjektivnih ili objektivnih primedbi, zašto se radi 72 nedelje, zašto 500 dana. Evo, vidite ovde kolika je ta mašinerija koja pokreće ove postojeće stepenice. Svaki od 3 eskalatora koji postoje u stanici je težak po 150 tona. U saradnji sa izvođačima radova se radi na tome da taj rok bude kraći, da stanica bude što pre u funkciji", kazao nam je Nenad Stanisavljević, PR Infrastrukture Železnice Srbije.

Odluka da se stanica u potpunosti zatvori dok traju radovi doneta je iz bezbednosnih razloga.

"Za putnike je bitno i da kažemo da s jedne strane imaju stanicu Karađorđev park, koja je blizu centra grada, s druge strane imamo stanicu Pančevački most i izvinjavamo se putnicima što Vukov spomenik jedan izvestan period neće raditi, ali mislim da će ove druge dve stanice u potpunosti moći da zadovolje potrebe putnika", kazao je Stanisavljević.

Kada stanica bude zatvorena, vozovi će prolaziti, red vožnje neće biti menjan, jedino putnici neće moći da ulaze u stanicu i izlaze iz nje.

Očekuje se da se stanica zatvori krajem narednog meseca. U toku su pripremni radovi, nabavka materijala i pribavljanje dokumentacije.

(Telegraf.rs)