Obišli smo Adu i Košutnjak dok je proslava Prvog maja uveliko trajala: Tragali za đubretom, naleteli na ovo

Em praznik i neradan dan, em dan za poželeti. Onda nije ni čudo što smo na beogradskim izletištima, posebno Adi Ciganliji, zatekli gužvu i gungulu. Obišli smo i Košutnjak, ali osim jednog društvanceta iz čijeg je pravca treštala muzika, ostali su se mahom provodili u tišini. Bar je tako bilo u popodnevnim satima.

Preporučujemo

Ali Ada je već druga priča. Čim stupite na njeno sveto izletničko tlo, dočeka vas mnoštvo ljudi, vri kao u košnici. Onih koji su došli zbog praznovanja i roštiljanja izmešanih sa kučkarima koji su izveli pse u šetnju, roditeljima sa sitnom decom, željnih da ih puste negde da trče i "izduvaju" se bez bojazni od četvorotočkaša. Ipak, po slobodnoj proceni najviše je bilo srednjoškolaca i studenata. Mnogi su stigli opremljeni da tu provedu ceo dan, pa su osim šatora i ležaljki, poneli lopte, frizbije i još koješta.

Pogled posebno privlači izletnički deo, pa je jedna Beograđanka zastala pored novinarske ekipe i priupitala o čemu se tu radi kad je tako bučno.

- Znam, znam da je Prvi maj, pretpostavljam da neko ima baš bučne zvučnike - reče ona kojoj je ovaj ponedeljak očigledno poremetio vožnju bicikla po Adi.

Malo dalje od raspevanih, dvojica drugara su sedela pod jednim drvetom i pila. Ugledavši kameru, jedan među njima je prišao i počeo s pričom. Ubrzo smo saznali da je u pitanju filmski reditelj, koji se posle 15 godina vratio u Srbiju.

- Nigde nije kao u Srbiji, zato sam se i vratio. Bio sam u Brazilu pet godina, u Izraelu, u Americi, poslednje dve godine u Kini, ali stvarno nigde nije kao ovde. Pa pogledajte vi tu lepotu - rekao nam je.

Pod jednim drvetom našao se i jedan harmonikaš, a nekoliko mladića je iz grla pevalo "Doš'o je i taj dan, umro je Partizan!". Odmah pored njih veće društvo se i na sto popelo, kod njih se čuo neki narodnjak. Primetismo kod jedne grupice i jedna poveća kolica iz supermarketa prepuna hrane i pića.

Hrane u izobilju, a mnoge vatrice su se tek zažarile popodne, jer neki obrću drugi krug roštiljanja, a bilo  je i onih koji su tek pristigli.

Đubreta, za divno čudo, nije bilo. Ruku na srce, među grupicama mladih smo primetili i pune kese, spremne za kontejner. Ali biće sigurno i onih koji će "zaboraviti" đubre iza sebe. I ostaviti ga nekom drugom. Ipak, začudili smo se što je uprkos tolikom broju ljudi, smeća bilo malo. A onda smo shvatili i zašto. U dnu izletničkog dela, primetili smo zaposlene JP "Ada Ciganlija" kako sa crnim džakovima u rukama, prolaze među izletnicima i džakove pune smećem. Više o tome u sutrašnjoj "patroli".

Neki su zauzeli mesta za stolovima, još juče ili rano jutros, dok je bilo i onih kojima sto nije predstavljao problem, već su poneli mali priručni roštilj, prostrli ćebe i uživali. Brojni su polegali da odmore, a kako nam je reklo društvance pristiglo jutros čim je svanulo, mora da se napravi i pauza da bi se izdržalo. Na pitanje koliko još planiraju da ostanu, kažu uz osmeh da ne znaju ni oni sami.

Dok smo se mi tako "švrćkali" po izletištima zatekla nas je i vest da je novinarska ekipa jedne televizije napadnuta baš na Adi. Kao da se mi nismo prošetali tom istom Adom, svuda pesma, vesela lica, doduše odnekud je mogla da doleti i neka lopta, a bilo je i onih jajastih...

Koliko je na Adi vrilo, toliko je u Košutnjaku bilo opuštenije, laganije...

Sušta suprotnost Adi. Tu su više dolazili do izražaja priroda, cvrkut ptica i mir. Pa i oni s početka priče sa treštavom muzikom nisu možda mnogo smetali ostalima. Možda smo i mi pristigli kad su se svi malo "izduvali", pa je to bio samo privid. Neke smo zatekli kako igraju "jamb", a jedan biciklista se odmarao sam na klupi. Smeće uredno u kesama.

Bravo za izletnike i zaposlene na "terenu" u JP Ada Ciganlija!

(Telegraf.rs)