Najneobičnije "drvo" u Beogradu: Nema grane, koren ni stablo, ali je zeleno i čisti vazduh

Jedno beogradsko "drvo" već više od godinu i po dana "vredno" čisti vazduh i proizvodi kiseonik, ali nema ni koren ni stablo.

U pitanju je tzv. "tečno drvo" postavljeno ispred zgrade opštine Stari grad u Makedonskoj ulici, koje se pokazalo ne samo kao zgodno mesto za sedenje (pošto ima klupu i punjače za mobilne telefone), odmaranje očiju (pošto ga čini akvarijum sa zelenkastom tečnošću), već i kao dobra ekološka zamena za jedno veliko stablo.

"Urbani foto-bioreaktor 'Liquid3' je razvijen na Univerzitetu u Beogradu – Institutu za multidisciplinarna istraživanja uz podršku UNDP Srbija. Prototip je postavljen u septembru 2021. godine u saradnji sa opštinom Stari grad. Do sada smo imali prilike da analiziramo efikasnost sistema u smislu uklanjanja CO2 i čestičnog zagađenja iz vazduha, postojanosti i bezbednosti, korisnosti kao dela urbanog mobilijara i reakcije javnosti i medija.

Sistem je u svakom pogledu prevazišao naša očekivanja, pokazavši se kao pouzdan i efikasan način ozelenjavanja koji je prihvaćen od građana i koji kroz reakcije medija šalje važnu poruku o značaju poboljšanja kvaliteta vazduha u urbanim sredinama", objašnjava za "Telegraf" dr Ivan Spasojević iz Instituta za multidisciplinarna istrazivanja.

Ovo drvo se ne zaliva, ali mora da se održava - na svakih 30 do 40 dana ono se čisti, a održavanje sistema košta oko 10.000 dinara.

Kako je reč o uređaju postavljenom na javnom prostoru, koje ima i staklene površine, tečno drvo je, kao i sav drugi gradski mobilijar, ranjivo kada je u pitanju vandalizam. Ne može da se iseče, ali može da se ošteti. Do sada su na njemu primećeni samo grafiti.

"Ono što smo uočili je da je važno održavati dobar izgled sistema", dodaje naš sagovornik.

A izgleda zaista lepo, poput akvarijuma. Dok čekate autobus ili susret sa nekim, na trenutak možete da odmorite oči u ovom tečnom zelenilu.

"Osim funkcije uklanjnaja CO2 i proizvodnje O2, koja je analogna jednom odraslom drvetu, sistem u potpunosti uklanja teške metale iz oko 1.000 kubnih metara gradskog vazduha mesečno", kazao je dr Spasojević.

To znači da bi u bilo kom skučenom gradskom džepu, prepunom betona, ovakvo drvo bilo prava blagodet.

"Kod šire primene, pristupilo bi se i eksploataciji generisane mase, što bi povećalo održivost koncepta. Ovakva i slična rešenja zasnovana na mikroalgama nisu zamena za drveće, ali jesu vijabilni suplement koji targetira visokozagađene gradske zone u kojima standardno ozelenjavanje nije moguće. Ne treba zaboraviti, da drveće u uslovima veoma visokog zagađenja vazduha ne postiže svoju punu funkciju. Takođe, izloženo je i podzemnom zagađenju, odnosno različitim hemikalijama koje oštećuju korenski sistem", objašnjava stručnjak.

"Sistem je zasnovan na fotosintetskoj i i biosorbentskoj aktivnosti mikroalgi. Njihova efikasnost u vezivanju ugljenika je značajno viša u odnosu na kopnene biljke".

Svako može da gaji alge i na terasi

"Pozivamo čitaoce da prate naučno-popularne manifestacije, kao što je Evropska noć istraživača, gde na našem štandu mogu više da nauče i da dobiju osnovni set za gajenje mikroalgi", rekao je dr Spasojević.

(Telegraf.rs)