Čas istorije i opšte kulture na Novom groblju: Ovde tabla nije potrebna, sve je isklesano u kamenu

Čas istorije i opšte kulture na otvorenom - tako bi se mogla opisati poseta učenika prvog i drugog razreda Savremene gimnazije Novom groblju u Beogradu, koji su uz vodiča Snežanu Krstanovski "obnovili gradivo" iz predmeta Jezik, mediji i kultura i saznali mnoge interesantne detalje o znamenitim ličnostima.

Prošetali smo sa njima kroz groblje, a kroz priču kročili i u istoriju, međuljudske odnose poznatih u različitim epohama, anegdote i spomenuli neka važna mesta u gradu pored kojih prolazimo svakoga dana, a povezana su sa onima čija imena su bila oko nas.

Preporučujemo

Kada smo, na primer, zastali kod grobnice Nikole Pašića, Krstanovski je upitala đake znaju li gde je njegov spomenik i zašto nije, na primer, na Kalemegdanu. Razmislili su malo o tome šta ga okružuje i došli do zaključka da on "gleda" ka Starom i Novom dvoru, koji su danas Skupština grada i Predsedništvo, ali i na najpoznatiji simbol jedne političke institucije u Srbiji - Narodnu skupštinu.

"Mišljenja o Pašiću do danas su ostala različita i vi ćete vaše formirati, ali važno je istaći da je reč o čoveku koji je 48 godina vladao, bio je i osporavan, zatvaran, proterivan", pričala je Krstanovski.

Za ovakav čas nije potrebna tabla, ni tišina - imena su uklesana u kamenu, a lepo izvajane figure, slike i verski simboli otkrivaju mnogo o ličnostima, vremenu i okolnostima u kojima su živele. Groblje je samo po sebi tiho i mirno mesto, ali i te kako prikladno ne samo za promišljanje, već i za razgovor.

"Čuvari, čuvajmo čuvare, jer mi smo čuvari naše kulture i identiteta", poručila je vodič gimnazijalcima.

Uništenje groblja je uništenje naroda, pa ni ratna etika to ne dozvoljava. Beograd ima mnogo nekropola, nekih i duboko pod slojevima zemlje, koji i danas svedoče o životu raznih naroda u njemu, među kojima su i Rimljani i Kelti. A prvo srpsko grbolje u Beogradu kakav danas poznajemo bilo je kod Saborne crkve, još u vreme kada je tu formirana srpska varoš u okviru otomanskog grada.

Groblje je, potom, preseljeno na Tašmajdan, a onda je odlučeno da se formira Novo groblje, po uzoru na evropska, sa tačno određenim pravilima parcelacije. Na prelazu iz 19. u 20. vek istorija postaje ne samo "ono što je bilo juče", već ono što treba naročito negovati i čuvati, kao identitet naroda.

Tako su se Srbi vratili u istorijski svetao period - srednji vek. Nove crkve podizane su u neovizantijskom stilu, pa tako i Hram svetog Nikole koji je sagrađen u sklopu Novog groblja.

Grobnice su u početku bile porodične, pa je šetnja kroz stari deo groblja, naročito kroz Aleju velikana i zonu oko nje kao pravi vremeplov. Svako je želeo da istakne svoju lozu na poseban način, pokazujući tako status, ne samo materijalni, već i duhovni prosperitet ili, pak, veličinu o kojoj govori skromnost.

Zastali smo kod najskromnijeg spomenika, Jovana Cvijića, čiji grob prekriva perunika, a o njegovom imenu svedoči samo jedna kamena ploča. Njegovu veličinu upravo pokazuje neverovatna jednostavnost groba. Za divljenje je spomenik nad grobom Živojina Mišića, a pomalo neobičan, piramidalni spomenik seća na Branislava Nušića.

Učenici su naučili i nešto više o Petru Kočiću, o tome da su njegova ljubavna pisma bila pravo remek delo, a da je sa svojom dragom pobegao usred noći, po blatu i kiši u manastir - na venčanje. Njegov kraj bio je tužan, izdahnuo je u duševnoj bolnici okupiranog Beograda, a kao borac za slobodu bio proganjan od austrougarskih vlasti čak i u bolnici.

"Jesu li ovde kremirani?" začulo se među učenicima kad smo prešli na celinu koja izgleda potpuno drugačije. Novo vreme, komunizam, doneo je i novu tradiciju, po kojoj su svi "jednaki". U lepo uređenoj aleji na večni počinak mnogi su ispraćeni u urnama, a spomenici su istovetni. Tek poneko dodao je sliku, svećnjak ili krst.

Zastali smo kraj groba Gage Nikolić i Milene Dravić, Bate Živojinovića, Andrića, Crnjanskog...

Čuli smo i priču o nepravdi koju smo počinili vojvodi Radomiru Putniku i o tome kako smo se "iskupili" između dva rata podižući mu dostojnu kapelu.

Najveća tišina bila je pod zemljom - ušli smo u Kosturnicu braniocima Beograda.

To je mnogima, poput Vuka Atanackovića, učenika I razreda privuklo posebnu pažnju. On je kazao da mu se dopao ovakav vid nastave i da mu je pažnju najviše privukla upravo spomenuta kosturnica, ali i grob Save Kosanovića.

Ovo nije bio prvi put da je posetio Novo groblje, ali će sigurno ponovo da dođe sada kada zna šta sve može da se čuje i sazna na jednom ovakvom mestu koje unosi mir i navodi na razmišljanje.

Mia Šepa, učenica prvog razreda, podelila je lepe utiske sa ove vođene ture.

"Veoma mi se svidelo, sto smo baš na tako nekom mestu zavirili u prošlost naših velikana i naučili neke stvari o njima koje verovatno nikada ne bi čuli. Sve mi je bilo poprilično interesantno, međutim, ako bih morala da izdvojim neke od najzanimljivijih to bi verovatno bili Nušićev oštri grob. I prelomljeni stubovi koji ukazuju na presečenu lozu. Apsolutno bih preporučila svima da odu da vide groblje tim nekim drugim očima, a mozda čak i nauče nešto".

Njoj je posebno drago što je videla grob svog omiljenog glumca Nebojše Glogovca, a pažnju joj je privukla i ljubavna priča o upoznavanju Miloša Crnjanskog i njegove supruge:

"Nisam imala neke strašne predrasude, jer ja lično na groblje ni ranije nisam gledala kao na nesto mračno, već više kao novi dom naših izgubljenih. Ali definitivno mogu reći da nisam očekivala da neke tako lepe stvari mogu naučiti na groblju. U svakom slučaju mislim da je ovo iskustvo koje bi svi trebalo da steknu", kazala je Mia.

Reč profesorke

"Savremeni gimnazijalci, učenici prvog i drugog razreda, koji su za izborni program izabrali predmet 'Jezik, mediji i kultura', imali su priliku da svoje časove provedu na Novom groblju, gde su u pratnji istoričarke umetnosti Snežane Krstanovski putovali kroz istoriju Novog groblja – od njegovih početaka do današnjih dana. Pored obilaska Srpske kosturnice branilaca Beograda, gde su ušli u kriptu ispod spomenika, čuli su vrlo interesantne priče o slavnim vojskovođama (Živojinu Mišiću i Vojislavu Tankosiću), profesorima (Jovanu Cvijiću i Mihailu Petroviću Alasu), političarima (Nikoli Pašiću i Zoranu Đinđiću), književnicima (Milošu Crnjanskom, Branislavu Nušiću, Ivi Andriću, Petru Kočiću i drugima), a poseban utisak ostavile su i skulpture i radovi Ivana Meštrovića, Tome Rosandića i drugih.

Savremena gimnazija ovakvim časovima pruža priliku da se otkrije poneka zanimljiva priča i na taj način ožive sećanje na ljude koji su doprinosili ugledu naše zemlje i društva", ispričala nam je Natalija Stanković, profesorka italijanskog jezika i književnosti i pomoćnik direktora Savremena gimnazije.

(Telegraf.rs)