Zašto voz mili, a most je u mraku? Opasne havarije zbog krađa na infrastrukturi

Mostovi i čitave deonice puta ostaju u mraku. Vozovi nekad mile i kasne, a na prelazima ne radi rampa. U zgradi je katkad isključen lift... Sve ovo dešava se ne samo zbog kvarova, već i čestih krađi.

Šta se sve krade na infrastrukturnim objektima, koliko je to opasno, kako za počinioce, tako i za bezbednost korisnika, kolike su kazne i kako stati na put ovim krađama - istraživala je Radio-televizija Srbije.

Preporučujemo

Vrata koja vode u unutrašnjost Mosta na Adi obezbeđena su katancima. Ipak, kradljivci pronalaze načine da uđu. Zato, "Putevi Beograda", koji sada brinu o mostu, planiraju nabavku protivprovalnog sistema.

Ranije su se krale instalacije, pa je most često bio u mraku.

"Bez obzira na to što takvo ponašanje podvodimo najčešće pod krivično delo krađe, pa i teške krađe, moramo shvatiti i da tužilaštvo, sudovi i ostali organi treba da zauzmu značajniji i čvršći stav. Ne možemo ovo tretirati kao klasičnu krađu", smatra advokat Ivan Simić.

Kradljivci nisu zaobišli ni Pupinov most. Često su se krali kablovi iz obližnje trafostanice, pa je most bio neosvetljen. Na infrastrukturnim objektima uzima se sve što može da se proda.

Ni 25.000 volti neće sprečiti počinioce da iseku kontaktnu mrežu na prugama. Čak i da znaju koji deo mreže u tom trenutku nije pod naponom, potrebna je stručnost da se kablovi preseku i ukradu.

Dnevno se sa više od 15 pružnih prelaza ukrade ponešto, pa ni rampe ni signali ne rade.

"Reč je o delovima kontaktne mreže koji mogu da budu dužine 130 metara, i oni služe da drže jedno polje kontaktne mreže dužine oko 1,6 kilometara. Kada se to ukrade, olabavi se mreža i to može da ugrozi bezbednost. U proteklih godinu dana ukradeno je oko 250 čvrstih tačaka, to je sve trebalo zameniti, pa umesto 120 ili 200 na sat, voze 20-30 na sat", ističe Nenad Stanisavljević iz "Infrastrukture železnice Srbije".

Krade se i do nekoliko stotina metara kontaktne mreže. Najviše na prugama Beograd-Šid i Beograd-Bar. Ranije je u kablovima bilo više bakra, a on je tražen na tržištu sekundarnih sirovina, 700 dinara košta kilogram.

"Infrastruktura železnica Srbije" umesto njega sada koristi drugi materijal, ali ni to ne smanjuje krađe. A ne krade se samo mreža, nekad se kradu čak i šine, pa i ogromni šrafovi.

Praksa je pokazala da su kradljivci obično mlađe osobe.

Nezvanično, kradu se i delovi na liftovima i to rade stručne osobe.

Kako kazniti kradljivce

"Ili se morati dodatno inkriminisati ovo ponašanje pa se propisati neki kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela, ili da sudovi u svojoj praksi zauzmu stav da kazne ne budu bliže zakonskom minimumu, već da budu uz zakonski maksimum, bez obzira na to da li se radi i o maloletnim učiniocima", ukazuje advokat Simić.

Stanisavljević naglašava da ne postoji fizičko obezbeđenje koje može sve to da sačuva niti da postoji način.

"Mi imamo na brzoj pruzi video-nadzor, a čak je ograđena zidovima", navodi Stanisavljević.

Kazne za krivično delo teška krađa su i novčane i zatvorske. Stručnjaci predlažu da se ovakve krađe kvalifikuju kao ugrožavanje javne bezbednosti i samim tim bi kazne bile oštrije.

Sudska praksa je pokazala da su počinioci često maloletnici, a njima se uglavnom izriču vaspitne mere.

(Telegraf.rs)