Porodica Katanić ostala bez doma na Badnji dan: Deca se čudom spasla, ali ne mogu da prežale psa Denija

Vozač kamiona Vojislav Katanić ni slutio nije da će njegov skromni dom nestati u požaru, odmah po povratku iz Nemačke i to nakon samo pet dana od njegovog rođendana, na Badnji dan. On, njegova supruga Milica i troje dece, ćerka Kristina (16) i sinovi Dušan (14) i Danilo (12) ostali su bez svega u roku od samo dvadeset minuta, kada je vatra vrtoglavo progutala njihovu montažnu kućicu u Rakovici.

U strašnoj nesreći, pored svih vrednih stvari koje su pretvorene u dim i prah, najviše ih je zabolelo uginuće psa Denija, koji je stradao u požaru.

Sada, nakon skoro dve nedelje od požara gledaju u garež. Poispadali su crepovi i izgorela je drvena konstrukcija krova.

Sva odelenja je progutala vatra i zavladala je crnina.

Od uređaja nije ostalo ništa, a od odeće i escajga tek ponešto. Milica i Vojislav i danas obilaze izgorelu kućicu, ulaze unutra i preturaju po šutu, da bi spasli ono što se spasiti može.

Nekada puni života i radosti, sada setno gledaju izgorele sobe i nadaju se da će svojoj deci ponovo sagraditi kuću.

"Požar se dogodio na Badnji dan, ja i moj sin smo otišli po Badnjak, supruga je bila na poslu, naše dvoje dece je spavalo unutra u kući. Verujem da se požar proširio od produžnog kabla iz spavaće sobe, pa zahvatio ostatak kuće. Moja ćerka Kristina se iznenada probudila i čula je lomnjavu. Krenula je da trči po kući, našla je brata i uspela je zajedno sa njim da pobegne iz kuće pre tragedije", započinje priču Vojislav Katanić.

Vojislav kaže da je sa svojom porodicom smešten u jednom stanu koji su im obezbedili prijatelji. Iako je stan nedovoljan za petočlanu porodicu, Vojislav se vodi onom narodnom "bolje imati išta, nego ništa".

"Do juče smo bili smešteni po komšiluku, kod tašte i tasta, međutim, moji neki prijatelji su nam trenutno obezbedili stan gde trenutno živimo. Nas petoro je trenutno u stanu od četrdeset kvadrata, tako je, kako je, pa do daljeg videćemo, šta ćemo i kako ćemo - kaže on.

"Da vam kažem tačnu cifru, ne znam. Kao što vidite, kuća je totalno spaljena, to je montažni objekat star oko četrdeset godina koji treba da se sruši do temelja. Neophodno je sazidati nov objekat. Trenutno nisam radio obračune sa sadašnjim cenama, preračune i ostalo, jer nisam imao vremena, niti iskreno imam dovoljno znanja za tačnu cifru", dodaje.

Vojislav dodaje da od uređaja, escajga, garderobe, ličnih stvari gotovo da nije ostalo ništa. Na svu sreću uspeli su da spasu lična dokumenta. Pored njih uspeli su da sačuvaju i nešto ćerkine garderobe, za razliku od svoje koju je progutala vatra. Ovim putem se zahvaljuje svim prijateljima koji ih obilaze svaki dan i donose im ponešto odeće i obuće kako bi mogli da se ugreju na ovoj hladnoći.

"Od tehničkih stvari nisam uspeo da spasim apsolutno ništa. Spašena je samo manja količina ćerkine garderobe iz njene sobe. Njenu sobu nije zahvatio požar, ali je bilo nadimljeno. Na svu sreću i zahvaljujući vatrogascima i njihovom brzom intervencijom, uspeli smo da spasimo lična dokumenta. Ovim putem im se zahvaljujem što su brzo odreagovali i što njihovom akcijom kuća nije srušena do temelja. Što se tiče ostalih uređaja poput televizora, frižidera, mobilnih telefona i ostalog, ništa nije ostalo i sve je spaljeno. Takođe, i moja i ženina garderoba je nestala u pepelu", objašnjava Vojislav.

"Hvala bogu, ljudi su nam odmah pritekli u pomoć. Nabavili smo dovoljno odeće za zimu, 'obukli smo se' onoliko koliko nam je neophodno. Svaki dan nam pomažu koliko mogu, trenutno ja i supruga gledamo da odvojimo od sudova ono što je moguće za dalje korišćenje".

Njegov mlađi sin Danilo uspeo je da sakupi snage i nešto prozbori požaru koji je obeležio njegovo detinjstvo. S tužnim pogledom i jedva čujnim glasom ispričao nam je kako je protekla noć kada je požar zatekao njega i njegovu sestru Kristinu.

- Ja sam spavao u trenutku požara i moja sestra Kristina se iznenada razbudila. Pokušala je da zaspi, ležala je do zida. Na svu sreću nešto joj nije dalo da zaspi, ustala je i primetila je veliki dim. Počela je da viče "mama, tata!", ali niko se nije odazivao. Onda je počela da kuka i da doziva moje ime, ja sam se probudio i odmah ustao. Primetio sam dim i počeo sam da trčim ka hodniku. U hodniku je bio buknuo požar. Uzeli smo ključ i brzo otišli do vrata, otključali kuću i izašli napolje. Mama je odmah došla i na svu sreću su odmah stigli i vatrogasci. Oni su vrlo brzo uspeli da ugase požar koji je zahvatio kuću. Tu su bili i deda i ujak i oni su nam takođe pomogli - priseća se Danilo.On je trenutno jako tužan jer mu detinjstvo nije isto kao i njegovim vršnjacima. Ne samo što više nema vremena za igru, već više nema ni prostora gde može da dovede svoje drugare.

- Osećam se jako tužno, nemam gde da se družim sa svojim drugarima, nemam gde da ih dovedem, kao što sam mogao ranije. Drugari su mi izašli u susret i počeli su da skupljaju pare za mene - priča sa setom mali Danilo.

Danilu je jako teško palo to što je u tragediji izgubio svog vernog psa Denija. Kako kaže, žao mu je što nije uspeo da ga spase, jer su ga "voleli najviše".

- Mi smo u našoj spavaćoj sobi čuvali psa Denija koji je uginuo od dima. On se nalazio ovde u ovom kavezu koji smo držali pored kreveta. Voleli smo ga najviše ali on je uginuo u požaru. Ostale pse smo uspeli da spasemo - završava Danilo.

Svako ko želi da pomogne porodici Katanić, to može da učini preko sledećih računa:

Devizni račun je : 04-302-0300729-3

Dinarski račun: 330-0400108846494-86 Credit Agricole Banka

(Telegraf.rs)