Da li smo zaista sami? Naši reporteri zabasali u najmračniju ulicu centra grada, niz kičmu su "klizili" žmarci

Jedna mala, uska i slepa ulica u srcu grada, ušuškana i izolovana od bučne i mnogo prometnije Džordža Vašingtona, prava je oaza mira i tišine. Sve dok ne padne mrak. Tada postaje horor.

U njoj postoje svega četiri bandere sa svetiljkama. Dve ne rade i to na samom kraju, gde su automobili poređani kao slagalice, a ulica najuža. Potpuni mrak. Teško da možete da potrefite i ulaz u zgradu, iznad glave vam samo svetlucaju prozori, ali ne oni veliki, u dnevnim sobama, već mala okna hodnika i kupatila.

Svaki korak je nesiguran - pitate se u šta ćete da udarite, šta ćete da zakačite, pregazite i, što je najvažnije, da li ste zaista sami?

Koliko je jezivo koračati ovom ulicom od početka do kraja, toliko je strašno i kada izlazite iz zgrade, otvorite vrata i "poljubite" mrak. Tek kada se oči priviknu videćete siluete automobila i izmaglicu, ali ne i beton.

Ako vas ikada put nanese u Ulicu generala Lešjanina, zamolite domaćina da vas sačeka, ipak, na uglu sa Džordža Vašingtona.

(Telegraf.rs)