3 decenije čekanja na dnevni boravak za obolele od Alchajmera: Oni koji ih neguju sami obolevaju, imaju nade

Duže od tri decenije porodice obolelih od Alchajmerove bolesti čekaju na dnevni boravak za svoje najmilije. Nadležnima su predali peticiju sa skoro 5.700 potpisa za otvaranje prvog takvog boravka u Beogradu, gde je i najviše obolelih. U Srbiji, prema procenama, s tom bolešću živi oko 200.000 ljudi. O njima uglavnom brinu porodice.

"On je ložio vatru u kući, naložio je na podu, jer je ostao sam. Vi njih bukvalno, ni kad spavaju ne možete ostaviti same. Nikada", priča Bojana Toljić, ćerka obolelog od Alchajmerove bolesti, prenosi RTS.

Preporučujemo

Katarina Mihić, supruga obolelog od Alchajmerove bolesti, priča da njen muž noću ustane, otvori prozor, da žive na trećem spratu i da razmišlja da možda ne krene kroz taj prozor.

"Znači da ni noću čovek nema mira, a kamoli danju", ispričala je Mihićeva.

Gube svest o sebi, o fiziološkim potrebama, ne mogu sami da se obuku, da jedu... Kako bolest napreduje sve je teže, pa neretko obole i oni koji brinu o njima.

"Ja imam, evo ne krijem godine, 78 godina, ja treba da odem do lekara. Ne mogu ni deca stalno, oni imaju svoj život, moraju da idu na posao. Sa dnevnim boravkom i dalje bi bio sa svojom porodicom, a meni lično i celoj porodici bi to mnogo značilo", dodaje Mihićeva.

Pre godinu dana iz Grada su obećali otvaranje prvog boravka 2023. u sklopu Gerontološkog centra. Sada kažu da podržavaju tu inicijativu, ali da su takvi centri u nadležnosti zdravstvene zaštite.

"Svaki put nam kažu da razumemo, imaju sluha, ali im nije to prioritet, uvek je nešto drugo prioritet. Pa, jednog momenta mora doći da i ovo bude prioritet, jer ovo nije samo stvar njihove dobre volje, ovo je stvar obaveze države", naglašava Nadežda Satarić iz Srpskog udruženja za Alchajmerovu bolest.

Jedino mesto u Beogradu gde jednom nedeljno, na tri sata, mogu da dovedu svoje obolele je radionica na Novom Beogradu.

"Kad dođem ovde kao da dođem u vrtić. Mi se igramo, mi pevamo, mi radimo svakakve neke aktivnosti vidim da je to veoma važno za njih. Važno je samo da im mozak radi, da oni razmišljaju da moraju, ili kada bojimo da razmišljaju kojom bojom treba da oboje ili kad igramo domine da koji broj treba da se spoji, koja sličica kad slažemo puzle", ispričao je Dimitrije Milenić, volonter i student psihologije.

Radionica opstaje zahvaljujući entuzijazmu pojedinaca i finansijskoj podršci Crvenog krsta. Kapacitet je mali, a porodicama nije teško da na Novi Beograd dovode obolele i iz prigradskih naselja.

"Imamo nadu da mi nećemo zaboraviti one koji su zbog bolesti zaboravili nas", kaže Bojana Toljić, ćerka obolelog od Alchajmerove bolesti.

(Telegraf.rs)