Devojčice iz Ugrinovaca "razbijaju" u stonom tenisu: Naša reporterka izašla im je na "crtu" i nije bilo lako

"Ispred nas su se pojavile tri devojčice, deca koja su pre samo nekoliko nedelja osvojila državno prvenstvo u stonom tenisu, sportu za koji je, kako kažu, najvažniji trud i mirna glava. Pokušala sam da ih poslušam i primirim svoje misli", tako je naša reporterka Maria opisala susret sa tri devojčice koje su "pokidale" na takmičenju, a sa kojima je odmerila svoje znanje i umeće u ovom sportu.

"'Nemoguće je da se neću snaći, sve što treba je da uzvratim lopticu, zar je to tako teško?', razvijale su se misli u mojoj glavi dok su Nađa Radoičić, Emilija Novaković i Nina Starčević prebacivale lopticu sa lakoćom i brzinom koja je za mene samo pojam".

Ponosan na svoje devojčice, ali nipošto škrt na savetima ni za našu Mariu, igru je posmatrao nastavnik Milorad Tufegdžić. On im je ulio ljubav u ovaj sport, pruživši im reket još dok su bile malene devojčice. A sad su već tinejdžerke... I od ovog sporta ne nameravaju da odustanu.

"Doduše, ti saveti meni nisu bile od velike pomoći, ali su devojčice bile blagonaklone, iako tvrde da sam bila verodostojan protivnik. Malo mi i laskaju. Zadovoljstvo je znati da u ovoj zemlji rastu novi junaci, deca kojima je potreban samo drveni reket, loptica i drug prekoputa mrežice.

Deca koja vole da ih prijatelji gledaju i bodre, deca koja se smeju i žele da budu još bolja, deca u čijim se očima vidi iskra za uspehom i ona koja razdragano trče nakon intervjua u neke nove pobede", to su impresije naše Marie, kojoj je stoni tenis, takođe, u krvi, ali je zaplovila drugim vodama.

Za ostatak ekipe, ovo čudo od meča izgledalo je mnogo drugačije nego što smo zamišljali. Loptica neverovatnom brzimom leti s jedne na drugu stranu stola, a kada je Maria predala reket i kada su devojčice zaigrale međusobno, nismo mogli ni okom da ispratimo tu malu belu kuglicu. Samo se čulo učestalo lupkanje o rekete, dok su one smireno i elegantno pomerale ruke i telo.

Ovaj trening u sali za fizičko traje i po dva sata. Možemo samo da zamislimo kakav je osećaj u mišićima posle toliko napetosti, ali kakav je osećaj u glavi, budući da ovaj sport zahteva maksimalnu koncentraciju, to znaju samo one koje su deo detinjstva i mladosti poklonile ljubavi zvanoj stoni tenis.

"Svima se dopada, uglavnom je zamimljivo, ali niko ne zna koliko je to zapravo teško. Stoni tenis nije lak sport za razmišljanje, morate imati mnogo strpljenja, inspiracije, koncentracije pre svega, da bi se ovaj sport uopšte igrao. Treba u glavi prebaciti neke stvari da biste mogli da odigrate ono što zapravo znate", priča nam Emilija, koja trenira sedam godina, ali je tri provela u Rumi, a onda se vratila u Ugrinovce, pa 8. razred pohađa u školi "Stanko Marić".

Nina i Nađa treniraju od predškolskog.

"Napredujem sve više i više i nadam se da neću prestati da treniram, a nadam se i da ću profesionalno da se bavim ovim sportom", priča Nina, koja je, inače, u pojedinačnoj konkurenciji osvojila četvrto mesto.

Nađa se osmehuje na spomen pojedinačne nagrade koju je dobila, ali ipak kaže da nije potpuno zadovoljna osvojenim drugim mestom. Ona ide u sedmi razred.

"Takođe treniram od predškolskog, ali sam ja ranije krenula, pa sam imala pet i po godina. Bilo je super na takmičenju, zadovoljna sam za ekipno, a za pojedinačno nisam zadovoljna. Planiram da se bavim profesionalno ovim sportom", kazala nam je.

Kada devojčica, kao što je Nađa, kaže da će pre da ode na trening nego na rođendan ili proslavu, ne treba sumnjati u njenu svetlu sportsku budućnost.

Druženja, ipak, ne manjka. Baš naprotiv, na treninzima se sklapaju prijateljstva.

"Mene je privuklo druženje, zato što posle mnogo godina steknete prijateljstva i stvarno je lepo", kaže Nađa.

O posvećenosti devojčica svedoči i njihov trener, nastavnik i drug Milorad Tufegdžić. On vodi i mesni stonoteniski klub. Staloženo, ali veoma ubedljivo i sa strašću on govori o sportu koji se neguje u ovoj školi i mestu na obodu Beograda. Neizmerno je ponosan na uspeh devojčica - osvojeno državno takmičenje.

"Nije lako biti prvi. Mnogi se ovim bave, svi žele pobedu, ali ovde je najvažnije pobediti sebe, na treningu. Nije lako dva sata prebacivati lopticu, to malo izgleda monotono, ali kada se uključi mozak i kada se razmišlja o tome šta se radi, uspesi su onda samo sled svih tih događanja", kazao je nastavnik Tufegdžić.

"One su talentovane za ovaj sport. I to je vrlo bitna stvar, imati talenat, ali to je najmanje bitno u svemu. Potreban je rad, rad, rad i rad. Videćemo, tek su godine pred njima. Druga stvar, ne mogu ni same, klub bez pomoći šire društvene zajednice teško ide dalje. Jer, što su veći rezultati sve su veći zahtevi", nastavlja trener.

Ponosna je i direktorka Radmila Marčić, koja je pomno pratila igru i devojčice. Ona ove godine odlazi u penziju posle 40 godina rada u prosveti i dugogodišnjeg direktorskog staža u Ugrinovcima.

Stoni tenis je toliko na margini da se najmlađi zbune kada vide lopticu, rekete i sto.

"Deca kad vide, otvore oči, ne mogu da veruju šta je to, nigde nisu videli. Onda, kad uđu u taj sport, teško izlaze, ko ga jednom zavoli, igra ga do kraja života. Ali je bitno početi na vreme, čak u predškolskom uzrastu. Za devojke je još bitnije to što nema fizičkog kontakta između igrača, tu već samo radi glava, a da ne kažem koliko to utiče na njihov psihfizički razvoj. Psiha je jedna od najvažnijih stvari u stonom tenisu, jer svi ćemo naučiti da prebacimo lopticu 100 ili 200 puta, ali jednu više samo treba da prebace od protivnika da bi osvojili poene", priča trener.

Stoni tenis u Ugrinovcima ima dugu tradiciju i prenosi se s generacije na generaciju. Sve je počelo pre pola veka.

"Ovaj sport je sedamdesetih godina došao u ovo selo. Moj nekadašnji nastavnik i razredni starešina Dragić je meni predavao fizičko i tako sam ja ušao u stoni tenis, a negde devedesete godine ušao sam i kao trener i bilo je mnogo uspeha. Već 30 godina smo u ovom klubu. Imali smo i reprezentativaca Jugoslavije. Medalja je bilo pregršt. Ali, ovo što smo mi osvojili kao Osnovna škola je neka druga dimenzija i na drugi način se gleda", priča nastavnik.

(Telegraf.rs)