Foka kao veran pas prilazi timaritelju i jede mu iz ruke: Beo zoo vrt je pun života, ovo su planovi za 2023

Zimsko sunce, koje u podne i te kako greje, izmamilo je četvoronoge, ali i pernate stanare Beo Zoo vrta na sunčanje. Većina njih ima svoja skrovišta za zimu (bivke), a izlaz je za mnoge "slobodan", po želji. Ne sumnjamo da će tokom novogodišnjih praznika, kada je najavljeno toplo i sunčano vreme, Vrt dobre nade vrveti od posetilaca, a da će i životinje odabrati da vreme provedu napolju.

Da je ovo jedno od omiljenih mesta Beograđana pokazuju ne samo redovi nedeljom i praznicima, već i skoro 430.000 prodatih karata ove godine. Direktor Srboljub Aleksić rekao je da postoje važni planovi za narednu godinu, poput izgradnje edukativnog centra sa ambulantom i projekta novog prostora za primate, a da možemo da očekujemo i neka iznenađenja.

- Već duže vreme pokušavamo da dovedemo lenjivce i mravojede u nekim smo pregovorima i sa našim ambasadama u inostranstvu - kazao je na novogodišnjoj konferenciji za novinare.

Prošetali smo se Beo Zoo vrtom sa veterinarom Jožefom Ezveđem u vreme kada na stazama nema gužve - oko podneva radnim danom i susretali smo se sa stranim turistima koji su znatiželljno posmatrali životinje čiji je dom podno Beogradske tvrđave.

Flamingosi, jedna od najvećih atrakcija, su, doduše, u zatvorenom, na toplom, ali kroz velike prozore vidi se kako živi jato sada broji oko 20 jedinki. Nedavno je pristiglo 6 novih ptica iz Češke i sada je društvance dovoljno veliko da se svaka ptica lepo oseća i, što je najvažnije, da mogu da se razmnožavaju. Njihova nova kućica dovoljna je da primi i duplo veći broj ptica.

Čekamo da se prvi pilići izlegu...

Najsrećniji su bili foka i pingvini, jer su baš oko podneva dobili svoj obrok.

Foka sada ima preko 100 kilograma i uživa u hrani, koju dobija u mnogo većim količinama tokom jeseni i zime, jer je poželjno da tada bude deblja. Zapravo, to je Bert, mužjak. Na proleće mu sledi neprijatna dijeta - takav ciklus najbolji je za zdravlje ovog morskog "lafa".

Kao da je predosetio da je vreme obroka, počeo je živahno da pliva i da se uzdiže iznad vode. Kada je timaritelj počeo da vadi ribu iz kante, odmah se našao tik uz njega. Ispuštao je hrapavi zvuk, kao pas koji nestrpljivo "moli" svog gazdu da mu udeli slatki komad mesa.

U letu je hvatao svaku skušu, sardelu, haringu, papalinu, a ponekad mu je na meniju i lignja. Kada bi timaritelj samo pružio ruku držeći ribu, Bert bi nežno uzeo svoj komad hrane.

Voda u kojoj se Bert baškari ima 9 stepeni i zimi i leti. Zimi je prijatna i topla u odnosu na spoljašnjost, a leti je, takođe, prijatna, samo je tada hladna u odnosu na vrelinu koja zavlada "na kopnu".

Ako bi Bert osetio da mu zimsko vreme baš ne prija, mogao bi da uđe u toplu pećinu, tzv. bivak.

Ovih dana za tim definitivno nema potrebe, pa će posetioci Berta verovatno da zateknu u spoljnom bazenu.

Zanimljivo je da Bert živi u slatkovodnom bazenu, iako je morska riba, baš kao i pingvini. To znači da, osim hrane, mora da dobije i pilulu sa solju.

A kad smo kod pingvina, njihov dom je pravi raj. Imaju tri dela pingvinarijuna i biraju u koji "apartman" će ući, brzi su i živahni, ali lepo se slažu.

Hrane se, takođe, maltene iz ruke.

Timariteljka stoji pored bazena usred pingvinarijuma s kofom ribe, a mališani se skupljaju oko njenih nogu, uzdižu se i prate svaki pokret.

Kad dobiju svoj zalogaj, poput nestrpljivih mačića beže sa njim, ali u vodu, i oslađuju se.

Zašto irvas nema rogove?

Irvas, vrsta jelena, najpoznatiji po slikovitoj predstavi Deda Mraza na kočijama, zapravo, nema rogove!

Ima ih, ali leti. Zimi ih "nosi" njegova "lepša polovina".

Irvas, zapravo, svoje rogove potpuno odbacuje nakon mukotrpnog perioda parenja, koje podrazumeva i mnogo borbi. Kako beogradski irvas nema suparnika, ali ipak ima instinkt za dominacijom, on je u jednom periodu nestašan u svom kavezu, pa ni timaritelji ne mogu tek tako da mu priđu.

Kada se izmori, smrša i dočeka prve zimske dane, odbacuje i rogove.

Tada ih dobijaju ženke, kojima su potrebni da prezime i po potrebi se odbrane. Na proleće, one ih odbacuju.

Predstava Deda Mraza sa rogatim irvasima tako se, ne uklapa baš u stvarnost, već u bajku, gde, uistinu, irvas bez rogova ne bi bio irvas.

Možda je Deda Mraz upregao i ženke, ali pitanje je da li one imaju baš tako velike i raskošne rogove.

Na suncu su uživali i lavovi, merkati, kamila i naravno, slonica Tvigi.

Posebna pažnja prostoru za slonove

Tvigi je poprilično stara i već se razmišlja o tome da joj se nađe društvo, da ne proživi sama stare dane i da njen kavez jednog dana ne ostane - prazan.

Zato je posebna pažnja usmerena upravo na prostor za slonove - slonaru, ali jedina mogućnost je da se on uređuje po fazama.

Prostor će u budućnosti biti znatno veći, a za sada je uređen zatvoreni deo.

Renoviran je krov i postavljena su velika stakla, tako da i u hladnim danima zraci sunca mogu da obasjavaju kućicu slonare.

Urađena je termoizolacija i unapređeno je grejanje.

Veruje se da je Tvigi 1975. godište, a prosečan životni vek slonova u zatočeništvu je oko 50 godina.

Međutim, ona nema precizan "izvod iz matične knjige", pošto ga u rodnoj Burmi nije ni dobila.

Tvigi je sada potrebna posebna nega, pa je urađen i prostor sa zaštitnim zidom gde veterinari mogu lako da priđu ponekad malo i nezgodnoj dami.

Planovi za 2023.

Osim rada na slonari, direktor Srboljub Aleksić izneo je danas i druge važnije planove za narednu godinu.

"Planiramo jedan projekat, koji nam je izuzetno važan, a to je novi edukativni centar, kao i novu veterinarsku ambulantu i to je nešto što je jako važno za Zoo vrt. Naredne godine će se projektovati i rekonstrukcija prostora za primate (majmune) i to su dve stvari koje su nam veoma važne", istakao je direktor.

Zoo vrt dobiće i novi toalet za posetioce, a pojedine staze će se asfaltirati.

Uskoro će biti postavljeni i novi putokazi, a Zoo vrt će dobiti i novi detaljni vodič.

Aleksić je istakao i da je Beo zoo vrt i ove godine imao brojne stručne obuke na temu turizma, ali i specifičnih poslova zooloških vrtova za kolege iz ostalih vrtova u zemlji.

"Trudimo se da budemo stožer među zoo vrtovima, i manji vrtovi krenuli su da sprovode taj kvalitetni rad i standard koji imamo mi i Palić"

(Telegraf.rs)