Od jednog točka do grdosije od 220 tona: Ovako se sve prevoze Beograđani

Od tananih točkića rolera do grdosije zvane BG voz - na ulicama Beograda mogu se videti razna prevozna sredstva, a ovo je njihova lista, od najlaganijih do najglomaznijih.

Roleri

Preteča rolera su - rošule. A fini, elegantni i bešumni roleri postali su popularni devedesetih godina. Nisu toliko zgodni kao prevozno sedstvo, koliko su pogodni za rekreaciju.

Električne novotarije pomalo su rolere stavile u drugi plan.

U njima nema baterija, sve je na pokretljivosti vašeg tela i jednostavnoj kočnici.

Skejt

Jedna daska na četiri točka i malo više spretnosti dovoljni su da carujete ulicama grada. Oni koji se izvešte, spremni su i za razne vratolomije.

Pa ipak, potreban je oprez - skejt nije baš pogodan za saobraćaj, već za parkove i poligone.

Električni monocikl

Jedan točak, gazište za noge, baterija i elektromotor, sve skriveno u minijaturnoj napravi koja se, definitivno, može smatrati najmanjim i najjednostavnijim "motorizovanim" (ne u smislu motornog vozila) prevoznim sredstvom koji koriste Beograđani, a i te kako je popularno. Ovo čudo zove se "one wheel electric scooter" ili električni unicikl/monocikl.

Uređaj, odnosno, vozilo, teško je od oko 17 do 35 kilograma, u zavisnosti od modela. Njegova prednost su upravo dimenzije. Kada završite vožnju možete bukvalno da ga okačite preko ramena.

Brzina je neverovatna - kod nekih modela čak i više od 70 kilometara na sat.

Dovoljno je da se nagnete unapred i da ubrzate, a naginjanjem unazad - usporavate. Pomeranjem tela levo i desno menjate pravac kretanja naprave. Deluje komplikovano i potrebno je malo vremena da ovladate ovom mašinom.

Postoje razne varijante ovih monocikala - opcija sa sedištem, kao i uređaj u kome su noge postavljene jedna ispred druge (ispred i iza točka, a ne sa strane).

Žiroskuter

Žiroskuter je možda čak i manja, ali ipak naprava sa dva točka, što je čini nešto složenijom. Ipak, oslonac je, takođe, samo na nogama i na ovoj spravi sigurno ćete delovati neustrašivo svakome ko se u takvoj vožnji nije oprobao.

Međutim, njega je lakše voziti od skejta, zato što ima sistem stabilizacije.

Popularan je i kod dece, a kreće se znatno manjom brzinom. Jedno punjenje može da posluži i za 25 kilometara vožnje.

Električni trotinet

Ipak, naprava koja je donela pravu revoluciju u vožnji kroz grad - pogodna za svakoga, lagana i jednostavna za upravljanje jeste električni trotinet.

Najbezbednije je kretati se biciklističkom stazom, ali mnogi su u Beogradu viđeni kako špartaju kolovozom, prestrojavaju se kao i motorna vozila i zadaju glavobolje vozačima. Brzi su, slabo uočljivi i često bez zaštite.

Trotinetom je moguće kretati se i trotoarom, ali je u tom slučaju potrebno usporiti do brzine pešaka, jer udar čak i tako malim vozilom može biti koban.

Brzina, naravno, zavisi od modela, a obično je maksimalna oko 20-30 kilometara na sat, a vozilo se između punjenja može kretati 20 - 40 kilometara. Skuplje varijante imaju snažnije motore i mogu da prevale čak i do 80 kilometara.

Za gradsku vožnju, to je i više nego dovoljno.

Monocikl

Klasične monocikle, sa pedalama, retko ćete sresti u gradu, ali ih ima.

Postoje varijante sa visokim i normalnim sedištem. Naravno, visoko sedište je atrakcija za prolaznike i samo najspretniji usuđuju se da se šepure na takvom vozilu.

Verovatno je veoma teško upravljati i običnim monociklom, jer on nema elektronski sistem za balansiranje - sve je na vašem telu i spretnosti.

Bicikl

Najpopularnije lično prevozno sredstvo sa pedalama, premda postoje i varijante sa elektromotorom, i dalje je najveća nada za bolji, brži i ekološki transport u gradu.

Tamo gde postoje biciklističke staze vožnja bicikla definitivno je najefikasniji način da se prevezete izbegavajući gužve u gradskom prevozu i na ulicama.

Kvad

Namenjen za terensku vožnju i adrenalinski užitak, ovo snažno vozilo može da se vidi katkad i na beogradskim ulicama.

Na kvadu se sedi kao na motoru, tako da položaj nogu bude sa strane.

Upravljanje je, takođe, slično kao motorom - umesto volana postoji guvernal, pa je moguće i oštrije skretanje.

Smart

Automobil koji ima samo dva sedišta idealan je za sve vozače kojima je potrebno da se sami ili sa još jednom osobom prevezu po gradu.

To nije automobil za porodice s decom, za dalja putovanja ili prevoz bilo kakvih većih stvari i torbi.

Jednostavno, to je vozilo kojim ćete se vi sa vašom akten tašnom uz malu potrošnju i jednostavno upravljanje provozati do posla.

Nekada je i parking manji problem uz ovaj automobil.

Automobil

Autombili su najpopularnije prevozno sredstvo u gradu i najveći uzročnik saobraćajnih gužvi.

Dobro je kada se na dnevnoj ruti od kuće do posla jednim vozilom prevozi više ljudi, ali, situacija je takva da obično članovi porodice rade na različitim stranama grada, bude se u različito vreme, pa ponekad imaju i više automobila.

Ovo je, inače, tip vozila koji može da se koristi i u javnom prevozu - kao taksi.

Kombi

Nije autobus, ali se u njemu komotno vozi više osoba.

Spada u kategoriju putničkog vozila i, osim vozačevog, može da ima još 8 mesta za sedenje.

Minibus

Idealan za javni prevoz na komercijalnim "ekspres" i manje opterećenim gradskim linijama. Iako ga jasno razlikujemo od autobusa, on ipak spada u tu kategoriju - ima više od 9 sedišta.

Midibus

Autobusi koji su manjeg kapaciteta od standardnih solo vozila, a ipak veći od minibusa. U njima može i da se stoji, ima mesta i za stvari. Ipak, nisu česta slika na ulicama Beograda.

Solo autobus

Ovo je jedan od dva najčešća tipa vozila u javnom prevozu. U njega može da uđe i stotinak putnika.

Zglobni autobus

Poželjniji od solo je - zglobni autobus. Naravno, tamo gde za tim ima potrebe, odnosno na linijama koje vrve od putnika.

Trolejbus

Iako ga percipiramo kao zaseban tip vozila, po zakonu je i to - autobus. Za napajanje koristi električnu energiju iz kontaktne mreže, ali savremena vozila imaju ugrađene i baterije. Trolejbusi rade na linijama: 19, 22, 28, 29, 40 i 41.

Na liniji 21 privremeno rade - autobusi.

Elektrobus

Najmoderniji vid autobusa koji koristi električnu energiju u Beogradu radi na linijama EKO1 i EKO2.

Kao i trolejbus, on zahteva napajanje, ali samo na početnim stanicama. Teoretski, na dužim linijama mogao bi da se dopunjava i na nekoj od usputnih stranica.

Zanimljivo je da je reč o specifičnoj tehnologiji - umesto akumulatorskih baterija koje se pune duže, ali i akumuliraju više energije, elektrobusevi u Beogradu imaju superkondenzatore, dovoljne da napajaju vozilo od početne do krajnje stanice, gde sledi novo punjenje.

Tramvaj

Lako šinsko vozilo u Beogradu je tramvaj uskog koloseka. Šine su postavljene na kolovoz ili u tramvajskim bašticama - travnatim ili betoniranim.

Najduži beogradski tramvaji su marke CAF, koji imaju pet delova spojenih zglobovima. Klasični zglobni tramvaji mogu da rade i u paru, kao i da im se doda prikolica.

Voz

Najveći kapacitet putnika, oko 600, ima garnitura BG voza.

Ove četvorodelne garniture datiraju iz osamdesetih godina i tokom svog radnog veka dobro su se pokazale.

Nekada su radile i na dugim linijama, putovale čak do Prijepolja i Niša, a sada se mogu videti na linijama Ovča - Batajnica ili Resnik, Lazarevac ili Mladenovac.

Jedna elektromotorna garnitura teška je 220 tona.

Šta Beograd nema?

Dvozglobni autobus/trolejbus

Ovo čudo od vozila koje ima tri dela i gumene točkove viđeno je davno i na ulicama Beograda - tu je bilo na probi još pre nekoliko decenija, ali, na sreću, takve "zmije" od vozila ne viđaju se na drumu, već samo na šinama.

Metro

Svetla budućnost beogradskog prevoza, metro, tek je počeo da se gradi. U planu su linije koje će većim delom ići podzemno, ali metro može da bude i nadzemni, kao i na stubovima, važno je samo da se ne ukršta sa drugim vidovima saobraćaja.

I tramvaji mogu da obavljaju funkciju metroa u nekom obliku, tzv. "laki metro" na delu ili celoj svojoj trasi.

Žičara, uspinjača, železnica sa zupcima

Ovi vidovi prevoza popularni su u brdovitim gradovima.

Viseći voz

Tramvaj ili voz koji visi iznad puta, a ne ide po šinama, nije samo popularna turistička atrakcija, već i dobar način da se iskoristi prostor, jer ispod njega mogu da prolaze automobili i pešaci.

(Telegraf.rs)