Velika sramota na Kalemegdanu: Polomljena i oskrnavljena Grobnica narodnih heroja, natpis je uklonjen

"Communists terrorists", crnim sprejem bilo je ispisano na Grobnici narodnih heroja na Kalemegdanu.

Natpis je obrisan, ali same biste ostale su oskrnavljene, jer se na njima vide tragovi crvenog i crnog spreja.

Preporučujemo

Takođe, oštećeno je i mermerno stepenište.

Verovatno je da ova oštećenja datiraju od ranije, jer je ovaj spomenik često na meti izgrednika, kako je upozorio o Savez komunističke omladine Jugoslavije, organizacija koja je i zabeležila poslednje oštećenje.

"Naša organizacija je organizovala niz protesta i zahtevala i od rukovodstva 'Zavoda za zaštitu spomenika' na Kalemegdanu, kako bi ta institucija izvršila pritisak na JP 'Beogradska tvrđava', da u najkraćem roku instalira kamere koje bi nadgledale Grobnicu narodnih heroja 24 sata dnevno kako se gnusni čin koji su počinili desničarski vandali više nikada ne bi ponovio", navedeno je u ranijem saopštenju SKOJ.

Ovo je jedna od svega nekoliko grobnica koje se nalaze na javnoj površini, izvan grobalja, a u vreme kada su u njoj sahranjivani narodni heroji, to se smatralo posebnom čašću.

Ovde su sahranjene dobro poznate ličnosti i narodni heroji: Moša Pijade (1890-1957), Ivo Lola Ribar (1916-1943), Ivan Milutinović (1901-1944), ali i Đuro Đaković (1886-1929).

Đuro Đaković ubijen je 1929. godine, dakle, pre Drugog svetskog rata, od strane jugoslovenske policije, na granici s Austrijom.

Foto: SKOJ

Grobnica narodnih heroja podignuta je između 1948. i 1950. godine na Kalemegdanu, na Velikom savskom šetalištu i spomenik je kulture.

"Projekat grobnice je, prema sovjetskim uzorima, izradio arhitekta Bogdan Ignjatović. U njoj su 1948. godine, prilikom otkrivanja spomenika u okviru obeležavanja 27. marta, smešteni posmrtni ostaci narodnih heroja Ive Lole Ribara i Ivana Milutinovića, a nešto kasnije i Đure Đakovića (1949) i Moše Pijade (1957). Neposredno iza mermerne grobnice izdiže se monolitni blok od belog mermera sa bronzanim bistama heroja, koje su izradili vajari Stevan Bodnarov i Slavoljub Stanković", navodi se na sajtu Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.

(Telegraf.rs)