"Nijedan fudbaler ne izlazi na teren u štiklama": Zašto čak i na pitomoj Avali imamo opasne incidente
Sinoćna vest da je šezdesetogodišnja žena pala na Avali, ispod Tornja na nepristupačnom delu i povredila se, postavlja pitanje kako je moguće da se takve stvari dešavaju na našoj najnižoj, najpitomijoj planini. Da li su staze kategorisane sa jasno naznačenim upozorenjima i da li su planinari dovoljno pripremljeni pre nego što nogom kroče na planinske puteve, razgovarali smo o tome sa Isom Planićem, predsednikom Planinarskog saveza Srbije.
On tvrdi da je izvršena jasna kategorizacija staza na Avali, ali da opet, kao i na svim drugim planinama, postoje i one staze koje nisu kategorisane, pa je zbog toga jako teško pričati o stepenu njihove opasnosti, niti da li je bezbedno da se planinari kreću njima.
- Planinarske staze koje se nalaze u registru Planinarskog saveza Srbije su kategorisane. Postoji kategorizacija planinarskih staza, kao što postoji i kategorizacija puteva. Planinarske staze se dele u tri kategorije: lake, zahtevne i veoma zahtevne planinarske staze. Za one planinske staze za koje je izvršena kategorizacija, mi možemo da kažemo da spadaju u ovu ili onu kategoriju. Nažalost brojne staze koje se nalaze u prirodi nisu kategorisane. Zato mi je teško da govorim šta je opasno kada su u pitanju pojedinačne staze - objašnjava Planić.
On smatra da se opasnost krije u četiri ključne činjenice koje se odnose na one ljude koji se upućuju i kreću planinarskim stazama, a koji u pojedinim situacijama ne vode računa o tome, pa samim tim narušavaju sopstvenu bezbednost.
- Prva činjenica je njihovo zdravstveno stanje. Ono je ključna stvar za one ljude koji žele da idu na planinarenje. Da bi neko postao član Planinarskog saveza Srbije, prema Zakonu o sportu, treba da se pregleda kod lekara sportske medicine. Drugi preduslov za upućivanje na planinarske aktivnosti je kondiciono stanje. Neophodno je da izaberete onu aktivnost koja je primerena vašem kondicionom stanju. Dakle ne može biti planinarska aktivnost ista za onog ko redovno trenira i za onoga ko ne trenira - tvrdi Planić i dodaje:
- Treća stvar koja je bitna za bavljenje planinarskim aktivnostima jeste obučenost. Dakle oni koji žele da se bave planinarskom aktivnošću, trebaju da imaju određeni nivo osposobljavanja. Svako ko postane član Planinarskog saveza Srbije dužan je da prođe osnovnu obuku. Četvrti preduslov je svakako opremljenost. Primera radi, nijednom fudbaleru ne bi odgovaralo da na teren izađe u štiklama. Takav je slučaj i sa planinarenjem, ukoliko želiš da se baviš tom vrstom aktivnosti, moraš da imaš opremu, da bi mogao bezbedno da se krećeš planinarskom stazom.
On kaže da se kategorizacija staza vrši spram njihove dužine, visinske razlike, eksponiranosti terena, odnosno spram potrebe da se koriste ruke prilikom penjanja, i spram potrebne opreme koja se nosi na leđima. Zbog takvih incidenata, Planinarski savez Srbije je formirao specijalne forme za intervencije, jedna od njih je Gorska služba spasavanja.
- Svake godine u Srbiji, strada dosta ljudi na planinama. Poginu, preminu itd, to su planinari iz Srbije ili oni koji stradaju u zemljama u okruženju. Moram da kažem, biće mnogo manjeg broja smrtnih slučajeva, ukoliko se neko pridržava ona četiri principa i ukoliko se kretao stazama koje su kategorisane i na kojima se nalaze jasna upozorenja - zaključuje Planić.
Podsetimo, pripadnici Gorske službe spasavanja su uspešno spasli ženu koja je sinoć pala na Avali, ispod Tornja, na nepristupačnom delu staze.
Kako je Telegraf.rs saznao, žena je zadobila prelom noge i ruke i ona je bezbedno izvučena, a potom prebačena u Urgentni centar.
Video: Akcija spasavanja muškarca koji je upao u provaliju na Košutnjaku: Zadobio povrede kičme i vrata
(Telegraf.rs)
Video: Srbijavoz preporučuje putnicima da karte kupuju putem mobilne aplikacije
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.