Red ispred Crkve Svete Petke na Kalemegdanu: Svi bi lekovitu vodu, veruje se da je izlečila kraljevu ćerku

Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici danas slave Svetu Petku, a upravo iz tog razloga, crkva koja nosi ime po jednoj od najpoštovanijih svetiteljki na Kalemegdanu i ovog jutra, na dan kada se ona obeležava, puna je od rane zore.

Vernici su se u njoj okupili još u 5 sati, kada su se formirali redovi. U dvorištu, gde se seče kolač, dosta je vernika koji danas slave, ali i onih koji su došli da ispoštuju ovaj praznik. Mnogi ovaj dan proslavljaju kao drugu slavu, jer im je Sveta Petka pomogla.

Dragica Stanković, slavi Svetu Petku iz dva razloga, i ne prođe ni godina a da ona ne dođe u ovu svetinju na Kalemegdanu.

- Ovde sam zato što je danas Sveta Petka, koju slavimo, a i zato što nas je ona spasila. Uzeću, naravno, i Svetu vodicu - rekla je za Telegraf.rs Dragica Stanković i svima poželela srećnu slavi, a zatim poručila:

- Stalno da dolazite u ovu crkvu.

Jedna od vernica koju smo zatekli, ne slavi prepodobnu Paraskevu, ali svake godine na današnji dan seče kolač.

- Mi danas ne slavimo, ali svake godine donosimo kolač i sečemo ga za zdravlje. Na jučerašnji dana nam je sin operisan, bio je u bolnici i ovo je u znam zahvalnost - rekla nam je ona.

Svake godine u ovu crkvu dolazi i Dragan Šišić, koji, takođe, iz nje ne izlazi bez Svete vodice.

- Slavimo, inače, Svetu Petku. Svake godine dolazimo u ovu crkvu. Kako običaj nalaze svake godine dođemo ovde, prečemo kolač, a onda dalje redom  svi ostali običaji. I, svake godine uzimamo Svetu vodicu - kaže Šišić za Telegraf.rs.

Docent na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu jerej Sava Milin u obraćanju za Telegraf.rs najpre je poželeo srećan praznik svima, podsetio nas da je Sveta Petka velika zaštitnica Srba, ali nam i otkrio da se u ovu svetinju vernici skupljaju i svakog petka, a ne samo 27. oktobra. 

- Mnogi dolaze svakoga petka kada iznosimo deo moštiju Svete Petke u Crkvi Ružici na Kalemgdanu, ali je danas poseban praznik zato što 27. oktobar sam dan kada se Sveta Petka praznuje. Ne zna se mnogo o Svetoj Petki. Živela je na prelazu 10. na 11. vek u Epivatu nedaleko od Carigrada, a to je današnja Turska. Ono što je značajno da su mošti Svete Petke krajem 15. i 16. veka bile cele u Srbiji ali su pod najdezdom sulejmana 1521. godine mošti poneli Srbi sa sobom i nalaze se u Jašiju. Samo deo moštiju, dva prsta sačuvana su ovde i njih iznosimo - kazao nam je jerej Sava Milin.

On kaže da je najvažnije ovaj dan obeležiti svetom liturgijom.

- Nas sve je okupio Bog i mi proslavaljamo Svetu Petku. Najvažnije je što imamo dve liturgije, prvu u 6,30 sati kod kapele Svete Petke a drugu u Crkvi Ružici u 9 ujutro - rekao nam je jerej Sava Milin i objasnio da se danas, pošto je četvrtak, ne posti.

Kapela Svete Petke se nalazi u Donjem gradu Beogradske tvrđave i podignuta je na mestu čudotvornog izvora, u neposrednoj blizini crkve Ružica, podignute posle 1867. godine. Izvor lekovite vode nalazi se u samom oltaru kapele. Sadašnja kapela je sagrađena 1937. godine po projektu arhitekte Momira Кorunovića. Njane unutrašnje zidove i svodove pokrivaju mozaici, koje je 1980-83. godine izradio slikar Đuro Radulović.

Кapela Svete Petke je podignuta u periodu kada su mošti ove svetiteljke premeštene u Beograd. Njene mošti su prenete na molbu kneginje Milice Sultanu. Deo moštiju je prenet 1417. godine u kapelu koju je podigao nepoznati velikodostojnik iz Donjeg grada. Nakon turskog osvajanja Beograda 1521. mošti su odnete u Carigrad. 1641. godine ih otkupljuje moldavski vojvoda i prenosi u grad Jaši. Crkva Ružica i dalje čuva jednu časticu moštiju Svete Petke.

Pre današnje ozidane kapele, postojala je ranije kapela zemunica na padini iznad današnje kapele. Ta prvobitna kapela je bila u obliku zemunice u koju se ulazilo niz stepenice. Spolja su se videla samo vrata i nad njima krst. Na kraju ulaza vodio je jedan mali hodnik do izvora bistre i hladne vode. Zidovi sa obe strane ulaza bili su ukrašeni ikonama. Zbog lošeg stanja, na inicijativu Patrijarha Varnave, na današnjem mestu je izgrađena i osveštana kapela na dan Svete Petke 1937. godine

Prilikom kopanja temelja pronađeni su ostaci nekog starijeg hrama i iskopane su brojne kosti vojnika poginulih tokom odbrane Beograda 1914. i 1915. godine. Stara kapela je uklonjena početkom oktobra 1935, u temeljima i okolnom parku su pronađene lobanje "verovatno ljudi koje su Turci pogubili", kao i nadgrobne ploče nekoliko uglednih Turaka, među kojima i vezira Marašli Ali-paše.

Pri ovoj crkvi izgrađena je krstionica po uzoru na apostolske.

Kapela je dvaput živopisana. Prvi živopis je uradio akademski slikar Vladimir Predojević. Taj živopis je brzo propao zbog lošeg kvaliteta materijala koji je korišćen tokom radova, pa se drugi put koristila tehnika mozaika. Drugi živopis je uradio beogradski slikar Đuro Radlović između 1975. i 1982, a osveštao ga je Patrijarh German 27. februara 1983.

Кapela Svete Petke je posećena svakog dana, ali naročito petkom i slavama hramova. Na dan Svete Petke 27. oktobra teško je doći do same kapele. Svakog petka pre podne služi se u crkvi Ružici Sveta Liturgijasa čitanjem kanona Svetoj Petki i celivanjem svetih moštiju, a posle podne se služi u kapeli večernje isto sa čitanjem kanona Svetoj Petki i celivanjem moštiju. Ovaj običaj da se petkom čita kanon Svetoj Petki i celivaju njene svete mošti prastari je običaj. Služenje Liturgije i čitanje molebana nad moštima Svete Petke petkom je običaj Srba u Beogradu nastao preko sto godina pre turske vlasti u Beogradu.

Izvore kraj svetinja narod zove vodicama. Voda u ovim izvorima osvećuje se i narod je naročito poštuje. Vodica Svete Petke u Beogradu naročito uživa veliko poštovanje vernika i to još iz prastarih vremena. Postoji narodno predanje o vitezu koji je pronašao izvor lekovite vode na ušću dveju reka. Кraljeva kći se izlečila tom vodom i iznad tog izvora je podignuta crkva Ružica po njenom imenu.

Interesantan je podatak da je okolina tadašnjeg Beograda bila prekrivena gustom šumom, tako da je izvora bilo na sve strane. I tada je ovaj izvor Svete Petke bio jači nego danas.

(telegraf.rs)