Eto dokle nas je dovelo "kupac je uvek u pravu". Nažalost, nije uvek u pravu. U prodavnice dolaze mentalno oboleli ljudi, lopovi, ubice... Dolaze ljudi sa svakakvim problemima i mukama koji bes iskaljuju nad prodavcima. Razumem sve, nekada sam i sam bio "samo" kupac i nerviralo me kada cena nije promenjena i sl. Mislio sam da ništa ti ljudi ne rade po marketima i da džabe dobijaju platu. Međutim, i sam sam se zaposlio u super marketu, gde za minimalac ili malo više primaš i ispakuješ robu, puniš rafove, menjaš cene svakodnevno, gledaš rokove, radiš i na voću i povrću, brineš o higijeni, itd. I kada radiš sve to moraju se dešavati propusti. Trpiš kolege, šefove, kupce. A još ako radiš na kasi, ili još gore, ne mičeš se od kase, e onda si tek nagrabusio. Kolegama je lakše da prevale tone tereta preko leđa nego da trpe naporne kupce. Ljudi su besni, za 0,60 para traže da im vratiš dinar, hoće kesu koju neće da plate, non stop pitanja i podpitanja, komentari, zadiranje u privatnost, itd. Kod lekara čekaju pet sati bez pogovora, a onda se frustracija se rešavaju nad kasirima i oni su uvek krivi za sve. I za to što Vas muž vara ili Vašoj ženi zagori ručak, ma za sve i svašta... Tu su kasiri koji moraju da trpe bes. Svašta sam doživeo, od toga da me gađaju sitnišem jer nisam imao da vratim kusur u papirnim novčanicama do toga da me gađaju punom korpom jer ne dozvoljavam ulazak psa u radnju. O poniženjima, uvredama i pretnjama da ne govorim. Mogao bih roman da napišem.
Tako je i u saobraćaju, tako i na svakom mestu gde "obični" čovek hoće da postane "gazda". Sada ću ti se ja.... a rade za sličnu platu, svakako žive isti život. A rešavanje problema naučili na najvećem zlu a to su pink i happy televizija.
Iskustvo
Eto dokle nas je dovelo "kupac je uvek u pravu". Nažalost, nije uvek u pravu. U prodavnice dolaze mentalno oboleli ljudi, lopovi, ubice... Dolaze ljudi sa svakakvim problemima i mukama koji bes iskaljuju nad prodavcima. Razumem sve, nekada sam i sam bio "samo" kupac i nerviralo me kada cena nije promenjena i sl. Mislio sam da ništa ti ljudi ne rade po marketima i da džabe dobijaju platu. Međutim, i sam sam se zaposlio u super marketu, gde za minimalac ili malo više primaš i ispakuješ robu, puniš rafove, menjaš cene svakodnevno, gledaš rokove, radiš i na voću i povrću, brineš o higijeni, itd. I kada radiš sve to moraju se dešavati propusti. Trpiš kolege, šefove, kupce. A još ako radiš na kasi, ili još gore, ne mičeš se od kase, e onda si tek nagrabusio. Kolegama je lakše da prevale tone tereta preko leđa nego da trpe naporne kupce. Ljudi su besni, za 0,60 para traže da im vratiš dinar, hoće kesu koju neće da plate, non stop pitanja i podpitanja, komentari, zadiranje u privatnost, itd. Kod lekara čekaju pet sati bez pogovora, a onda se frustracija se rešavaju nad kasirima i oni su uvek krivi za sve. I za to što Vas muž vara ili Vašoj ženi zagori ručak, ma za sve i svašta... Tu su kasiri koji moraju da trpe bes. Svašta sam doživeo, od toga da me gađaju sitnišem jer nisam imao da vratim kusur u papirnim novčanicama do toga da me gađaju punom korpom jer ne dozvoljavam ulazak psa u radnju. O poniženjima, uvredama i pretnjama da ne govorim. Mogao bih roman da napišem.
Podelite komentar
Mujo
@Iskustvo
Odlicno napisano. Svaka cast. Tesko je raditi sa ljudima.
Podelite komentar
Zoran
@Iskustvo
Tako je i u saobraćaju, tako i na svakom mestu gde "obični" čovek hoće da postane "gazda". Sada ću ti se ja.... a rade za sličnu platu, svakako žive isti život. A rešavanje problema naučili na najvećem zlu a to su pink i happy televizija.
Podelite komentar
Saska
Jadna zena radi za minimalac,trpi svakojako maltretiranja svakog dana j sad jos ovo
Podelite komentar