Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Iskustvo
Eto dokle nas je dovelo "kupac je uvek u pravu". Nažalost, nije uvek u pravu. U prodavnice dolaze mentalno oboleli ljudi, lopovi, ubice... Dolaze ljudi sa svakakvim problemima i mukama koji bes iskaljuju nad prodavcima. Razumem sve, nekada sam i sam bio "samo" kupac i nerviralo me kada cena nije promenjena i sl. Mislio sam da ništa ti ljudi ne rade po marketima i da džabe dobijaju platu. Međutim, i sam sam se zaposlio u super marketu, gde za minimalac ili malo više primaš i ispakuješ robu, puniš rafove, menjaš cene svakodnevno, gledaš rokove, radiš i na voću i povrću, brineš o higijeni, itd. I kada radiš sve to moraju se dešavati propusti. Trpiš kolege, šefove, kupce. A još ako radiš na kasi, ili još gore, ne mičeš se od kase, e onda si tek nagrabusio. Kolegama je lakše da prevale tone tereta preko leđa nego da trpe naporne kupce. Ljudi su besni, za 0,60 para traže da im vratiš dinar, hoće kesu koju neće da plate, non stop pitanja i podpitanja, komentari, zadiranje u privatnost, itd. Kod lekara čekaju pet sati bez pogovora, a onda se frustracija se rešavaju nad kasirima i oni su uvek krivi za sve. I za to što Vas muž vara ili Vašoj ženi zagori ručak, ma za sve i svašta... Tu su kasiri koji moraju da trpe bes. Svašta sam doživeo, od toga da me gađaju sitnišem jer nisam imao da vratim kusur u papirnim novčanicama do toga da me gađaju punom korpom jer ne dozvoljavam ulazak psa u radnju. O poniženjima, uvredama i pretnjama da ne govorim. Mogao bih roman da napišem.
Saska
Jadna zena radi za minimalac,trpi svakojako maltretiranja svakog dana j sad jos ovo