Milicu je manijak napao u gradskom prevozu, drugi ćutali i osuđivali: "Žena si, i to se nameće kao krivica"

Nakon puštanja na slobodu serijskog silovatelja Igora Miloševića, javnost se našla u strahu i panici, a naročito žene koje su pohrlile da nabavljaju različita sredstva i smšljaju sisteme za samoodbranu. Silovatelj se opet našao u pritvoru, ali strah je i dalje prisutan. Okolnosti koje su nastale, dovele su do toga da se o sigurnosti žena i devojčica u javnom prostoru priča više. Ipak, iako je jedan nasilnik sklonjen sa ulice, ostalo je otvoreno pitanje još koliko njih na istim tražim svoju žrtvu. Prošle sedmice, studentkinja Milica Makarić (22) našla se "oči u oči" sa nasilnikom, u gradskom prevozu, u prisustvu destine ljudi.

Ona je, kako i sama kaže, samo imala sreće.

Preporučujemo

- Bilo je to oko 13 sati, krenula sam na fakultet, čekala sam liniju 33 koja ide do Pravnog fakulteta. Ogromna je gužva, autobus je bio prepun, razmišljala sam da li uopšte da uđem, ali pošto sam kasnila, ipak sam ušla. Na samom ulazu osetila sam da mi neko zavlači ruku u helanke, ali imala sam slušalice, pa sam pomislila da se u toj gužvi se slučajno desilo, nije mi ni na kraj pameti bilo da bi to neko namerno uradio. Samo sam u tom trenutku sklonila tu nečiju ruku, nisam ni videla čija je - rekla je ona za naš portal.

A onda je krenula njena drama, kada se sama, uprkos tome što je bila među ljudima, uvatila u koštac sa napasnikom.

- Čim sam ušla na prednja vrata, kod vozača, taj dečko koji mi je zavukao ruku u helanke je stao odmah iza mene. Bila je tolika gužva da nisam mogla da se pomerim i samo sam osetila kako me dodiruje. Refleksno, istog momenta, okrenula sam se i udarila mu šamar, počela da vičem i paničim. On je bio najsmireniji, uopšte nije pokazao nikakvu reakciju. Samo mi je sklonio šiške sa lica i rekao da mi konačno vidi lice. Počela sam da mu pretim policijom, na šta mi je on rekao da on jedini ima pravo da radi to što radi, a da ostali mogu samo da gledaju - priča Milica za Telegraf.rs:

- Jako sam se uplašila, imala sam osećaj kao da me već zna. Mnogi su mi kasnije rekli da su ga viđali i na kojim se relacijama inače vozi, a to su rute kojima ja idem često, ali ga nikad ga nisam videla. Počeli smo tu da se prepiremo, udarala sam ga po rukama i ramenima, samo da se skloni od mene. Nisam imala gde da se pomerim. Samo je jedna žena prokomentarisala da je videla kad mi je zavukao ruku u helanke, ali da je mislila da mi je to dečko, pa da zato nije reagovala. Na sledećoj stanici, kada je autobus stao, izašla sam, kao i on. Nešto mi je dobacio. Rekla sam mu da sačeka policiju, ali naravno, krenuo je dalje. Tada sam ga fotografisala i zvala sam policiju. U policijskom stanici Palilula sam dala izjavu, opisala detaljno šta se desilo, dala fotografiju, gde su mi rekli da će dati sve od sebe da ga pronađu.

Milica je, uprkos strahu, uspela da reaguje na pravi način i da odmah pozove policiju. Ipak, kako nam objašnjava, šta bi se desilo da je na nejnom mestu bila neka devojčica ili tinejdžerka?

- Bilo mi je samo u glavi da je Beograd milionski grad i da je teško pronaći ga, pa sam postavila objavu i na svoj Instagram profil. Dan kasnije su me pozvali iz policije i rekli da su ga pronašli i priveli, kao i da je priznao sve. Saznala sam i da je slične stvari pokušavao nad devojčicama od 15 i 16 godina.

Poražavajuća je činjenicana, saglasna je, to što niko od prisutnih nije ni pokušao da joj pomogne ili je zaštiti, kao i to što su njenim fizičkim izgledom opravdavali postupak nasilnika.

- Osećala sam kao da sam u tom prepunom autobusu sama sa njim. Bila sam besna, ali i plašila sam se, jer sam videla da on nema nikakvu reakciju, da on meni najopuštenije govori da je sve to normalno što radi. Tada sam osetila strah, kada sam videla da niko ne reaguje zapravo. Fascninantno mi je da sam dobila i poruke u kojima me kritikuju, govore da sam ja kriva, da je to zbog oblačenja ili stava. Ponižavajuće je da ti se to što si žena nameće kao krivica.

Nakon svega, posle traume, Milica kaže da se ne oseća sasvim bezbedno, ali da joj je drago što je ipak uspela da dobije ovu bitku.

- Ne mogu da kažem da se osećam bezbedno. Imala sam sreću u nesreći da se dobro završilo. Nadam se da će se o ovakvim stvarima pričati više javno i da će identiteti tih ljudi biti poznati. Nikada nisam mislila da mi treba suzavac li biber sprej, nisam ni bila u sličnoj situaciji, iako mi je dosta ljudi posavetovalo da sa sobom imam nešto od toga. Svakako da ću da razmislim o tome - dodala je.

Portal Telegraf.rs je o ovom slučaju poslao upit MUP-u, ali do objavljivanja teksta odgovor nismo dobili.

(Telegraf.rs)