Tri minuta panike - propuštena šansa za spasavanje života: Kada je žrtva bez svesti i daha, vi ste na potezu

Osoba kraj vas pada, gubi svest i prestaje da diše. Poslednji udasi su zastrašujući, borbeni, i to nije dobar znak, to ne znači povraćaj u život. Nastupa gušenje. Oko 4.500 ljudi godišnje umre na ulici od iznenadnog srčanog zastoja... To su one strašne vesti kada čujemo da se to nekome dogodilo u prodavnici, na slavlju, prevozu, na trotoaru. Svako od nas može da pomogne da žrtva ne dođe do "belog čaršava".

Preporučujemo

Ali i vi ste se paralisali, ne znate da li pre da vičete u pomoć, zovete hitnu ili priđete toj osobi. Udarci, treskanje, hladna voda... Tako pravite ključnu grešku, jer izgubili ste bar dva minuta. A posle trećeg šanse za preživljavanje sve su manje. Kada dođe Hitna pomoć obično bude kasno, ako sami nešto ne preduzmemo.

U samo nekoliko koraka tragedija može da se spreči. Potrebno je malo pribranosti, hrabrosti i znanja. Ovo poslednje stekli smo za svega nekoliko minuta u Crvenom krstu Srbije, koji je povodom Svetskog dana oživljavanja prilikom naglog srčanog zastoja održao radionicu za novinare.

Mislili smo da je za masiranje grudi i veštačko disanje potrebno mnogo umeća i da je to samo deo složene procedure pomoći osobi koja leži gubeći znake života. Uvereni smo bili da nikada ne bismo smeli da se upustimo u tako nešto. Izgovor: "To je komplikovano". Ali, onda smo shvatili ne moramo da znamo ništa o plućima, žilama, komorama, tačkama za masažu. Potrebno je samo da budemo pribrani i spremni da malo naše snage uložimo u spasavanje nečijeg života!

Mi smo "spasli" lutku za vežbanje.

"Da li ste dobro? Da li me čujete? Kako se zovete? Otvorite oči", pitamo lutku zamišljajući da je to žena koja je pala. To je veoma važan korak, koji nam ukazuje da li osoba ima svest.

Potom, proveravamo disanje.

Raskopčavamo grudi lutke, hvatamo je za glavu. Podižemo njeno čelo jednom rukom, a bradu drugom. Osluškujemo da li diše, proveravamo da li se pomera grudni koš.

Nema disanja. Samo pet do 10 osto ljudi kojima se ovo dogodi van bolnice prežive!

"Molim vas, pozovite Hitnu pomoć, žena je bez svesti i ne diše, ja ću da pružim prvu pomoć".

Poziv hitnoj pomoći je izuzetno važan, jer mi ne možemo da učinimo mnogo više od pružanja prve pomoći. Ako smo zaista uspeli da povratimo osobi puls i disanje, hitna pomoć će je zbrinuti, a dramatični zvuk sirene uneće nadu da se jedan život spasava. Ako u panici izgubimo dragocenih tri minuta, ili koji minut više, posao hitne pomoći može da bude mnogo tužniji.

Jedna osoba zove Hitnu pomoć, druga bez odlaganja započinje oživljavanje.

Preklapamo šake, ispravljamo naša ramena, naslanjamo ruke na sredinu grudi osobe bez svesti. Sledi fizčki deo posla, ne smemo da se umorimo, pa je predlog da se celim telom oslanjamo dok pritiskamo grudi, a ne da to radimo iz laktova.

Stisak je čak 4-5 centimetara u dubinu, i tako radimo 30 puta. Brojimo. Pritisci bi trebalo da budu u jednakim razmacima, da simuliraju puls. Nakon toga slede dva udaha - veštačko disanje usta na usta.

Obavezno zatvaramo nos žrtve, pravimo vakuum usta na usta i lagano izdahnemo. To ne sme da bude energičan i jak izdah, jer je žrtvi potrebna ona količina vazduha koju koristimo za normalno disanje.

Nema znakova života.

Nastavljamo masiranje. Trideset pritisaka, pa ponovo veštačko disanje.

I tako sve dok ne uspemo da oživimo osobu.

U ovom poduhvatu od velike koristi bio bi nam uređaj defiblirator. Cilj je da se što više takvih uređaja nalazi dostupno u javnom prostoru. Ovaj uređaj isporučuje šok životno ugroženoj osobi, ali u pauzama između šokova primenjuje se ista procedura masiranja grudi i veštačkog disanja.

Uređaj ima samo dva dugmeta - kada se uključi daje nam govorna uputstva kako da zalepimo elektrode. Uređaj ispituje potrebu za isporukom šoka i obaveštava nas o tome. Ukoliko je potrebno primeniti šok ne smemo da dodirujemo pacijenta i samo pritiskamo dugme. Nakon toga, kreće masiranje...

Čak 700.000 srčanih zastoja godišnje se dogodi u Evropi. Oko 7 hiljada ih bude u Srbiji, od toga čak 4.500 van bolničkih uslova. Samo 20 posto ljudi odvaži se da ovim ljudima pomogne. Iznenadni srčani zastoj preživi svega pet do 10 posto njih.

Budite spremni da pomognete nekome - znanje je najmanji problem, strah malo veći. Ali, hrabrost i odvažnost, kao i humanost, to je najvažnije!

(Telegraf.rs)