"Gasprom njeft" u Beogradu otvorio je izložbu "Duša Srbije" o izradi mozaika za Hram Svetog Save

Svečanom otvaranju izložbe prisustvovali su episkop Srpske pravoslavne crkve, nastojatelj hrama Svetog Save, Stefan, zamenik generalnog direktora "Gasprom njefta" za komunikacije Aleksandar Dibalj i Nikolaj Muhin, akademik Ruske akademije umetnosti, autor mozaika.

Hram Svetog Save je najveći pravoslavni hram na Balkanu i jedan od najvećih u svetu. Podignut je u čast Svetog Save (1175- 1236), osnivača i prvog arhiepiskopa Srpske pravoslavne crkve, na mestu na kome su osmanske vlasti spalile njegovi mošti 1594.g. Izgradnja hrama je počela 1935. godine, ali je odložena zbog izbijanja Drugog svetskog rata. Izgradnja hrama je nastavljena 1989. godine, a aktivna faza izgradnje počela je tek 2004. godine.

Vlada Srbije, Srpska pravoslavna crkva i "Gasprom njeft" su 2014. godine pristupili realizaciji krupnog projekta izrade mozaika za hram Svetog Save. "Gasprom njeft" je uložio 10 miliona evra u radove na izradi mozaičke dekoracije glavne kupole, oltarskog prostora i centralnog dela hrama, a učestvovao je i u svim fazama projekta.

Najsloženiji mozaici u hramu Svetog Save spadaju među najveće u svetu - njihova ukupna površina iznosi više od 15 hiljada kvadratnih metara. Tokom 6 godina, 70 ruskih i srpskih majstora radilo je na izradi mozaika unutrašnje dekoracije pod rukovodstvom Nikolaja Muhina. Umetnici su se inspirisali najboljim primerima vizantijske i srednjovekovne srpske umetnosti. Mozaik je izrađen u moskovskim radionicama Ruske akademije umetnosti. Zatim su veliki fragmenti mozaičkih sižea dopremljeni u Beograd. Ukupna težina celog mozaika premašila je 300 tona. Radovi na izradi unutrašnje dekoracije u potpunosti su završeni 2021. godine, čime je faktički završena izgradnja hrama Svetog Save.

Episkop remezijanski Stefan:

-Hram Svetog Save nije samo naš ponos, duhovni i kulturni centar Beograda, već i pravo čudo arhitekture. Drago nam je što će projekat "Duša Srbije" omogućiti da njegovu lepotu i grandioznost pokažemo svima. Siguran sam da projekat neće ostaviti ravnodušnim ni naše parohijane ni goste grada koji će zahvaljujući ovom prelepom putovanju kroz "Dušu Srbije" moći bolje da upoznaju hram i istoriju njegovog nastanka.

Aleksandar Dibalj, zamenik generalnog direktora "Gasprom njefta" za komunikacije:

-Više od 12 godina, zajedno sa našim srpskim partnerima, realizujemo projekte iz oblasti kulture i očuvanja istorijskog nasleđa. Izrada mozaika za kupolu hrama Svetog Save bila je naše najvažnije dostignuće u ovom periodu. Ponosni smo što smo učestovali u izgradnji glavnog hrama Srbije koji je postao simbol duhovnog jedinstva naših naroda.

Nikolaj Muhin, akademik Ruske akademije umetnosti, autor projekta unutrašnje mozaičke dekoracije Hrama Svetog Save:

-Cela pravoslavna Srbija je čekala da se lepota Hram Svetog Save uveliča unutrašnjom dekoracijom. Ovo je postao projekat mog života. Nikad se u istoriji hrišćanstva u ovako kratkom roku nisu završavali slični projekti. Obično su trajali stolećima. Nadamo se da će Hram biti uskoro osveštan i da ćete moći da uživate u lepoti koju smo zajedno stvorili za Srbiju i celi pravoslavni svet.

"Gasprom njeft" je jedan od najvećih stranih investitora u Srbiji. Kompanija od 2009. godine sprovodi program društvenih inicijativa "ZAJEDNO!", koja objedinjuje kulturne, obrazovne, sportske i dobrotvorne projekte "Gasprom njefta" u Srbiji. Pored izrade mozaika za hram Svetog Save, "Gasprom njeft" pomaže u rekonstrukciji i restauraciji istorijskih spomenika, podržava kulturne projekte, uključujući muzički festival "Kustendorf CLASSIC" koji se održava zajedno sa poznatim rediteljem Emirom Kusturicom, istraživačke i obrazovne projekte.

"Gasprom njeft" je na izložbi predstavio i virtuelnu ekskurziju kroz hram Svetog Save, izrađenu na osnovu digitalnih fotografija visoke rezolucije. Interaktivni digitalni projekat www.svetogsave.com omogućiće vam da vidite mozaik hrama u opsegu od 360 stepeni i to uvećanog 100 puta i sa rezolucijom od preko 25 milijardi piksela.

Izložba "Duša Srbije" trajaće od 16. septembra do 30. oktobar 2022. godine. Ulaz je slobodan.

(Telegraf.rs/PR)