Beogradski bioskopi koji su pali u zaborav: Nema žamora, smeha i tapkaroša, samo grafiti, smeće i katanci

Bioskop je bio jedno od omiljenih mesta za izlazak Beograđana sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih godina. Ali, to nije bio spektakl kakav danas zamišljate, da posle šopinga u tržnom centru sednete u mekane fotelje, sa klimom i 5D efektima, perfektnim zvukom i idealnom slikom.

Naši reporteri obišli su stare bioskope i pokušali da probude sećanja...

Za pravu magiju nekada je bio dovoljan i samo potpuni mrak uoči projekcije, pa još ako ste bili pored drage osobe... To nije bila situacija koja je mogla tek tako da se obezbedi u kućnim uslovima! Ostajanje sat vremena duže u gradu, bar do 10, uz dobar izgovor da idete na projekciju, a onda i prvi poljupci, zagrljaji i, naravno - čudesno svetlo velikog platna koje hipnotiše celu salu, a prati ga zvuk projektora gde se, naravno, fizički okreće pravi film.

Draž bioksopskog platna činile su i one sitne čestice prašine, koje ste mogli da vidite dok gledate film, prevod koji odudara od ostatka slike, nesavršenosti koje je nosila analogna tehnika, ali živost kakvu nijedan TV ekran nije mogao da pruži.

Redovi su bili pred Kozarom, 20. oktobrom, Jadranom, Odeonom, Zvezdom, čak su i na periferiji nicali bioskopi poput Voždovca i Slavice, u Zemunu ih je radilo nekoliko, postojale su projekcije pod vedrim nebom. A onda, mnoge sale su se zatvorile, posle privatizacije se u stare prostore više nije ulagalo, neki bioskopi su preprodati, a istovremeno se kultura gledanja filmova promenila i pojavili su se veliki, moderni bioskopi, sa novom tehnologijom i posebnom udobnošću. Kako je neki bioskop sa drvenim sedištima mogao da parira nekom "spejs šatlu" u tržnom centru, namenski građenom tako da sva najmodernija tehnika u njega može da se smesti?

Pa ipak, mnogi su nostalgični. Novi klinci ne znaju kako je bilo kada ste morali da se pomerate levo-desno kako biste izbegli nečiju glavu, koliko vas je nerviralo kada se neko glasno smeje ili ćaska, kad stolice zaškripe. Ali, nikome nije zvonio telefon i niko nije kuckao poruke tokom projekcije.

Kako je bilo samo lepo kada u sumrak uđete u neki od gradskih bioskopa, a onda izađete sa svojim utiscima obasjani svetlima velegrada, kada šetate sa prijateljima i diskutujete o filmu, prolazeći kroz park, čekajući trolu na prepunoj stanici, gledajući u zvezde i prisećati se kadrova...

"Zvezda"

Jedan od retkih bioskopa koji povremeno ima projekcije i to zahvaljujući "okupaciji" praznih prostorija, tj. upadu grupe mladih ljudi koji su obnovili njegov rad 2014. godine, jeste bioskop "Zvezda".

Međutim, kako su se naši reporteri uverili, prostorije ovog bioskopa deluju napušteno, iako se mogu videti tragovi skorijeg boravka - razni grafiti, poruke, pa čak i jedno uključeno neonsko svetlo.

Ovde se organizuju i projekcije "pod vedrim nebom".

Kozara

Mlada osoba sigurno ne bi mogla da pretpostavi šta se nalazi iza starih metalnih vrata, koja su, zajedno sa masivnim zidom prešarana raznim škrabotinama.

Nekada je tu bila "Kozara", a Bezistan, iz kog se u bioskop ulazilo, prepun uzbuđenih gledalaca, parova, porodica i naravno - tapkaroša.

Ovaj bioskop, iako dugo nije radio, dodatno je uništen i u požaru 2012. godine.

Požar se dogodio posle jednog veka postojanja ovog bioskopa, jer on je otvoren još 1911. godine, kao sala dozidana uz hotel "Kasina", specijalno projektovana baš za potrebe bioskopa.

20. oktobar

Nekadašnji bioskop "20. oktobar" u Balkanskoj ulici, pod katancem, danas ne liči na neko prometno mesto.

Ko bi rekao da su se ovde nekada ljudi tiskali, čekali u redovima za karte, kako bi ugrabili mesto u jednoj od dve sale za projekcije.

Kupovali su se i posteri poznatih filmova, žamor i osmesi su se gotovo uvek mogli čuti na ulici, ali ovaj bioskop pamti i jednu veliku tragediju.

Ustaški terorista Miljenko Hrkač je 13. jula 1968. godine postavio bombu koja je ubila jednu, a ranila čak 77 osoba. Među njima je bila i lepa Magdalena Novaković, koja je ostala bez noge.

"Odeon"

Zagledali smo se u ruglo u Ulici kraljice Natalije, koja se, u vreme dok je bioskop "Odeon" radio punom parom, zvala - Narodnog fronta.

Još postoji vitrina u kojoj su kačeni promotivni posteri i ispisivane satinice projekcije, ali su potpuno uništeni.

Ostao je samo jedan broj - 20.00. Možda je baš to bilo vreme poslednje projekcije u ovom bioskopu.

"Balkan"

"Na ovom mestu se nalazila kafana 'Zlatni krst' u kojoj je 7. juna 1896. godine održana prva javna filmska predstava na Balkanu", stoji na tabli koja je opstala na zgradi napuštenog bioskopa.

Mnogi beogradski bioskopi, poput spomenute "Kozare" imali su dugu tradiciju, ali "Balkan" je zaista bio nešto posebno.

Enterijer bioskopske sale, sa naročitom dekoracijom, koja podseća na spoljašnjojst velelepnih fasada iz 19. veka daje ovom bioskopu posebnu čar.

Čitava zgrada je zaštićena kao spomenik kulture.

Inače, u ovoj zgradi je tri godine radila i beogradska opera, a hotel i bioskopska sala je jedno vreme nosila baš taj naziv: "Opera".

"Jadran"

U samom srcu grada nalazio se bioskop "Jadran", na Trgu republike.

Novi vlasnik je, međutim, odlučio da ga pretvori u kafić.

"Partizan"

Bioskop koji je bio pomalo drugačiji od svih drugih - na čiji su se spomen Beograđani samo smeškali, zvao se "Partizan".

To je bio jedini bioskop u gradu gde su se prikazivali erotski filmovi.

Ovaj repertoar imao je svoje specifične gledaoce, a još dugo je pred ulazom u zakatančen bioskop radio jedan erotski "šop".

(Telegraf.rs)