Da li idemo "na" ili "u" Karaburmu i zašto Kalimegdan nije pogrešno: Lingvista razrešio nedoumice Beograđana

U svakodnevnoj gužvi i žurbi tokom pisanja i objavljivanja vesti, novinari nekada nemaju dovoljno vremena da pregledaju čitav tekst. Nekada im se doslovno potkrada greška u pravopisu, pa je naknadno isprave. Postoje nazivi lokacija koje i dan danas prave glavobolju radnicima sedme sile, ali i svima drugima u svakodnevnom pravopisu i izgovaranju, bilo da li je to pisanje najobičnijeg CV-a za posao, bilo da je to tužba koju sastavljaju advokati sa klijentom ili pak studenti koji podnose kakav zahtev na šalteru studentske službe.

Ovo je nekoliko lokacija za koje Beograđani ne znaju kako se pravilno pišu i izgovaraju, a odgovore na ova pitanja dao nam je lingvista Vlado Đukanović.

Preporučujemo

Đukanović kaže za Telegraf.rs da već dugo vremena stanovnike Beograda muči muka u izgovoru, da li se kaže "idem na Karaburmu" ili "idem u Karaburmu", te da je isti slučaj i sa Novim Beogradom.

- Nema dileme kako se kaže. Novi Beograd i Zemun su vam najbolji primeri. Predlozi "u" i "na" se distribuiraju tako da se u nekom slučaju koristi "u", a u nekom slučaju se koristi "na". Zemun je stariji od Novog Beograda. Iz Beograda se uvek išlo "u" Zemun. A sa druge strane, dolazilo se "iz" Zemuna. Onda, između Beograda i Zemuna izgrađen je Novi Beograd. Stotinama godina nakon što je Zemun izgrađen. Dakle, napravljen je Novi Beograd koji je u odnosu prema gradu isti kao i Zemun. Međutim, kada je izgrađen počelo je da se govori "idemo na Novi Beograd" - priča lingvista  i dodaje:

- Niko do sada nije našao objašnjenje zašto se u kolektivnom jezičkom osećanju upotrebljava "odlazi se u Zemuna" i "dolazi se iz Zemuna", ali se zato "odlazi na Novi Beograd" i "dolazi se sa Novog Beograda". Jednostavno nema rešenja za takve stvari i to onda zavisi od dela grada do dela grada. To se zapravo zove "Uzus." Zapravo, ljudi su vremenom stekli naviku da tako izgovaraju "odlazi se u Zemun" i "dolazi se iz Zemuna".

Što se tiče Zemuna, kako kaže, reč koja njega označava se akcentuje u lokativu, ali se vremenom to izgubilo.

- Doslovne reči su, nekada u vreme Đure Daničića sredinom 19. veka, imale promenu akcenta u lokativu.  Recimo reč oblak, pa se onda upotrebljava izraz "iz oblaka" i lokativu se izgovara "na oblaku". Verovatno je i "Zemun" jedan od tih reči koje su imale akcenat u lokativu koji se vremenom izgubio. Odnosno se izgubio u gradskoj sredini, konkretno u Beogradu, ali to ne znači da se izgubio u svim govorima. To je jedna vrsta akcentnih promena - tvrdi Đukanović.

Glavobolja igre reči "Most na Adi" ili "Most preko Ade" , se objašnjava time, što se  u različitim situacijama različiti predlozi koriste, kako on smatra, ne postoji logično objašnjenje takvog mehanizma.

- Iz istog razloga, kao i u slučaju Novog Beograda, zbog uzusa. Evo jednog klasičnog primera. Najpoznatiji roman Ive Andrića se zove "Na Drini ćuprija". Zbog čega veliki pisac Andrić nije napisao "Preko Drine ćuprija"? Pitali bismo se "most na Adi ne stoji, nego ide preko?", pa da, to je tačno. Takođe, brojni su mostovi na Savi i na Drini. Značenja predloga su vrlo varijabilna u jeziku. Čovek treba samo malo da se zamisli i da shvati da tu nema baš neke logike. Recimo, leto je u toku i kaže se "izgoreo sam na suncu", to naravno ne znači da ste se popeli na sunce. Prema logici stvari, trebalo bi izgovarati "izgoreo sam ispod sunca". Tako da predlozi imaju potpuno različita značenja, i u suštini nije jasan mehanizam, zbog čega se u jednom slučaju koristi jedan predlog, a u drugom slučaju predlog sa drugačijim značenjem - priča Đukanović.

Vlado kaže da što se tiče spora oko toga da li se najveća beogradska tvrđava izgovara "Kalemegdan" ili "Kalimegdan", smatra da ljudi koriste ovu prvu reč jer reč "kale" predstavlja brdo.

- Tačno je da se nekada govorilo Kalimegdan. I danas ljudi izgovaraju na taj način najveću beogradsku tvrđavu, ali to je redak slučaj. Ljudi najčešće izgovaraju reč "Kelemegdan" jer reč "kale" u svom značenju predstavlja brdo - objašnjava Vlado.

Takođe on smatra da svi nazivi koji se sastoje od dve reči, a koji označavaju naseljena mesta se pišu velikim slovima.

- Zemun Polje je naseljeno mesto. Dakle, on je naselje u Beogradu. On se zbog toga piše, kao i sva ostala naseljena mesta velikim slovima. Kao što se recimo i Padinska Skela oba slova pišu veliko. A, da je u pitanju nekakva skela u padini ili ako je recimo nekakva visoravan koja se zove "Padinska skela", onda bi se pisalo malo slovo "s". Ali, pošto je u pitanju naseljeno mesto, oba slova se pišu veliko. Takav je i slučaj sa Zemun Poljem, da je u pitanju polje među planinama, slovo "p" bi se pisalo malim slovom - tvrdi Đukanović i dodaje:

- Mnogo je veći problem sa beogradskim brdima. Banovo brdo ili recimo Lekino brdo koja su stvarno brda i u tom smislu se kao geografski pojmovi pišu sa malim slovom "b". Ali, vremenom su oni postali naseljena mesta i delovi grada. Kada recimo kažete: "Idem na Banovo brdo", ne mislite da se penjete na brdo, već idete u jedan deo Beograda.

Lingvista Đukanović kaže da se Veliko ratno ostrvo piše samo sa prvim velikim slovom jer je u pitanju geografski pojam. Da je u pitanju država koja se zove "Veliko Ratno Ostrvo", onda bi se sva tri reči pisala velikim slovom.

Što se tiče Ade Ciganlije, obe reči se pišu sa velikim slovima jer reč "Ada" nije reč koja je u samostalnoj upotrebi u našem jeziku. Ništa se više ne zove rečju "Ada". Pošto je reč okamenjena iz Turskog vremena, reč "Ada" se piše velikim slovom.

(Telegraf.rs)