Centralna kula beogradskog Starog sajmišta biće uklonjena pa vraćena: Toranj dobija panoramski lift

Centralna kula beogradskog Starog sajmišta zbog dotrajalosti biće uklonjena i potom vraćena prema originalnom projektu, izjavila je danas direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda Olivera Vučković.

Preporučujemo

Na konferenciji za novinare povodom prve faze, rekonstrukcije, adaptacije i sanacije prostora Centralne kule Memorijalnog centra "Staro samište", Vučković je rekla da su analize pokazale da su "armatura i beton na tornju kule u izuzetno lošem stanju".

- Toranj će morati u potpunosti da se ukloni. Ali koristeći mere konzervacije, restauracije, sanacije i adaptacije mi ćemo toranj vratiti u potpunosti prema originalnom projektu. Kada vidite za nekoliko dana kada tornja ne bude bilo - mi ne uništavamo kulturno nasleđe. Radimo samo prema projektu onako kako nalažu pravila struke - naglasila je Vučković.

Prema njenim rečima, plan je da, kada kula bude ponovo postavljena, ima panoramski lift.

Vučković je napomenula da su do sada u prostoru Centralne kule bili umetnički ateljei i da se u njoj živelo, a da je zdanje bilo upisano u katastru kao prizemna zgrada, da bi je tek stručnjaci elaboratom pomogli da bude naknadno upisana kao kula.

- Uspeli smo da sa državnim organima iselimo ateljee, a poslednje tri porodice koje su živele u centralnoj kuli iselili smo pre mesec dana, i tako su se stvorili uslovi da počnu radovi - rekla je Vučković.

Prema njenim rečima, projekat Centralne kule podrazumeva vraćanje "autentičnog gabarita volumena objekta, uklonjenih delova objekta,fasadnih otvora u stanje kakvo je bilo, sanciju svih oštećenja i adaptaciju za potrebe" Memorijalnog centra.

V.d. direktora Memorijalnog centra "Staro sajmište" Krinka Vidaković Petrov je rekla je planirano da prva faza radova na Centralnoj kuli, za koju su obezbeđena sredstva, traju do kraja godine, dok bi druga faza trebalo da potraje do kraja iduće godine, kada bi zdanje moglo biti otvoreno sa prvom izložbenom postavkom.

U Ministarstvu kulture i informisanja je rečeno da je za prvu fazu izdvojeno je 186 miliona dinara, a biće potrebno još toliko za drugu fazu.

Centralna kula predstavlja prvi u nizu sačuvanih autentičnih objekata prvog beogradskog sajamskog kompleksa iz 1937. godine koji će biti obnovljeni u okviru Memorijalnog centra "Staro sajmište", a u cilju negovanja i očuvanju kulture sećanja na žrtve genocida počinjenog nad Srbima, Jevrejima i Romima na ovom mestu.

Vidaković Petrov je podsetila da je na Starom sajmištu, koje je tada bilo na području Nezavisne Države Hrvatske, bio logor pod upravom nemačkih okupacionih vlasti i da je to bio najveći logor na današnjoj teritoriji Srbije po broju zatvorenika i žrtava.

- Nažalost posle rata ovo je bilo mesto zaborava. Danas je stiglo vreme da obnavljamo sećanje na logor, na sve što se dogodilo. Na žrtve ne smemo niti želimo da zaboravimo - naglasila je Vidaković Petrov.

Prema njenim rečima, Centralna kula je prva u nizu zgrada Starog sajmišta koje će biti rekonstruisane jer se između ostalog radi o zdanju koje je o "ikonična slika našeg obnavljanja sećanja šta se ovde događalo".

Posle Drugog svetskog rata na čitavom prostoru Starog sajmišta otvarani su umetnički ateljei i zdanja su korištena za stanovanje, a Vidaković Petrov ističe da će biti pravno komplikovano rešavati potpuno iseljenje preostalih ateljea, stanara, bespravno useljenih lica, uz nerešene problem oko struje i drugog.

- Najveći zalogaj rešavanje tog problema biće dodeljeno gradu Beogradu jer kontroliše postor u smislu vlasništva. Sledeći je Italijanski paviljon a mi ne možemo ništa da radimo dok se ne isprazni od stanara. Moraće postupno i polako da se rešava - rekla je Vidaković Petrov.

Pomoćnica ministra za zaštitu kulturnog nasleđa i digitalizaciju Danijela Vanušić rekla je da je prvi korak u sređivanju Starog sajmišta bilo rešavanje pitanja Centralne kule koja je "prema zakon prepoznata kao sedište Memorijalnog centra".

Prema njenim rečima, na prostoru čitavog Starog sajmišta postoji kompleksna situacija što se tiče imovinsko-pravnih odnosa, ne samo što se tiče zemljišta nego i objekata i samom njihovom namenom.

- Eksproprijacija podrazumeva da celokupan prostor treba da bude preuzet na republiku i dat na korišćenje memorijalnom centru - navela je Vanušić.

Prema njenim rečima, namera je da se ceo prostor Sajmišta privede nameni u službi Memorijalnog centra.

- Ovo je bio zaista veliki izazov za sve nas u ministarstvu i na nivou grada, jer smo se susreli sa potpuno zanemarenom situacijom koju smo zajenickim naporima uspeli da pomerimo. Tako da su ovo prvi koraci koji će se nastaviti kasnije. Namera je da se ceo prostor privedemo nameni, da bude u službi Memorijalnog centra - rekla je Vanušić.

(Telegraf.rs)