Nije helikopter, ali liči: Leteli smo žirokopterom iznad Zemuna, pogled na grad je kao na dlanu

Nije helikopter, ali liči. Poslednjih godina sa malih aerodroma poleću neobične lake letelice sa elisom, a oni koji njihov let posmatraju sa zemlje mogu samo da zavide dvojcu koji uživa sa pogledom koji ne remeti nikakva barijera, staklo ili vrata. To je žirokopter.

Dok zalazi sunce, a nebo postaje sve crvenije, dve kacige jasno se naziru na sedištima postavljenim jedno iza drugog, sve dok se letelica ne vine u visine kada postaje gotovo neprimetna.

"Vežite se, polećemo" - to je bukvalno sva priprema koja je potrebna da biste se provozali ovim čudom. I naravno - kaciga u kojoj se nalaze i slušalice sa mikrofonom, pa lako osvarujete i vezu sa pilotom ispred vas.

Mi smo poleteli sa aerodroma "13. maj" kod Zemun Polja, ali ujutro. Ovde se nalaze tri žirokoptera, a ovaj u kome smo leteli može da dostigne brzinu i do 185 kilometara na sat. Iako sa zemlje za početnika ovo deluje kao pravi adrenalinski šok, let je zapravo prijatan i udoban, a pogled pod vama oduzima dah.

Inače, postoje duple komande, ali palicu nismo dirali - ona se koristi za obuku polaznika škole letenja.

Dok smo se kretali po travnatoj pisti i spremali se za let shvatili smo kako ovo čudo radi. Pokreće ga propeler koji se nalazi sa zadnje strane, a elisa se u letu okreće samo zahvaljujući strujanju vazduha. Dakle, to nije helikopter i nema vertikalnog kretanja pomoću elise. Poleće baš kao avion, ubrzavanjem na pisti, ali tu postoji jedan izuzetak - jedino pri poletanju velika elisa je nakratko u pogonu. Kada žirokopter poleti, motor pokreće samo propeler iza nas.

Poletanje sa travnate piste najuzbudljiviji je momenat u smislu adrenalina, a uticaj vetra oseća se i pri smanjenju visine pred sletanje. Na visini možete samo da uživate.

Leteli smo u zoni Batajnice i Zemun Polja. Iz vazduha, ova naselja izgledaju potpuno drugačije. Žuta polja našla su se pod nama presečena brzom prugom, koja je postajala sve udaljenija i udaljenija. Kada smo se već poprilično uspeli, pod nama je bila jutarnjim suncem obasjana Batajnica. Da biste je ispratili, od početka do kraja, potrebno je samo malo da pomaknete pogled - sve je "na dlanu".

Crkva se sakrila u senci između zgrada, a već u sledećem momentu vidimo gusto načičkane kuće i zgradice, među kojima štrče viši objekti novogradnje. Zaokret pravimo iznad širokog prostora železničke stanice, gde pažnju privlače veliki silosi, da bismo potom videli čitavo naselje koje je izniklo u poslednje dve decenije - Šangaj.

Sledeća slika je Obilaznica oko Beograda, a onda se otvara pogled na čitav grad. U jutarnjoj izmaglici, jer letimo ka jugoistoku, vide se siluete svih beogradskih nebodera ispred kojih je ogromna urbana zona Zemuna i Novog Beograda. Soliteri su načičkani, kao jedni do drugih stoje Istočna i Zapadna kapija, West 65, Kula Beograd...

Pravimo novi zaokret i pod nama je Zemun Polje, naselje koje iz vazduha veoma liči na Batajnicu.

Tokom leta imali smo prilike da vidimo i čitavu vazdušnu luku - Aerodrom "Nikola Tesla" sa novim kontrolnim tornjem i letelicama koje se spremaju na mnogo duži let od našeg, a koji je trajao petnaestak minuta.

(Telegraf.rs)