Dirljiva biografija mlade Ane, koja je stradala na pruzi, kruži svetom nauke: Jedan konkurs poneo je njeno ime

Pisak lokomotive nije čula, možda omiljenu pesmu slušala je poslednji put. Kročila je na prugu koju je htela da pređe i stradala 16. septembra 2020. na periferiji rodnog Smedereva sa slušalicama u ušima. Prijatelji su izgubili divnu i svestranu osobu, kojoj su posvetili dirljivu biografiju. A ta biografija se našla u svetu nauke, jer je Ana bila briljantni student biologije. Sada je raspisan naučni konkurs koji nosi njeno ime, a biografija Ane Kocić (20) sastavni je deo konkursa.

Univerzitet u Beogradu, Biološki fakultet i Srpsko društvo za molekularnu biologiju objavili su javni konkurs za dodelu nagrade "Ana Kocić", za najbolji naučno-istraživački rad studenata osnovnih akademskih studija na Univerzitetu u Beogradu, Biološkom fakultetu urađen u školskoj 2021/22. godini.

Pravo na prijavljivanje na javni konkurs za dodelu nagrade imaju svi studenti osnovnih akademskih studija Biološkog fakulteta do 10. septembra 2022. godine na stranici: http://molbios.bio.bg.ac.rs/nagrada-ana-kocić. Nepotpuna i neblagovremeno dostavljena dokumentacija neće se uzimati u razmatranje.

Uz apstrakt naučno-istraživačkog rada, stručnu biografiju u formi CV-a, neophodno je dostaviti preporuku mentora naučno-istraživački rada za kandidaturu studenta.

Rezultat konkursa će biti objavljen na sajtu Unverziteta u Beogradu – Biološkog fakulteta (http://www.bio.bg.ac.rs/) i Srpskog društva za molekularnu biologiju (http://molbios.bio.bg.ac.rs) najkasnije 20. septembra 2022. godine.

Nagrada će biti dodeljena 28. septembra 2022. godine, na proslavi Dana Biološkog fakulteta.

Ana Kocić je bila ambiciozna studentkinja molekularne biologije i fiziologije na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, čiji je život prerano završen 16. septembra 2020. godine. Ana je bila i ostala sinonim za uzornog studenta, perspektivnog mladog naučnika, ali i najboljeg prijatelja, najbolju cimerku, najbolju sestru i najbolju ćerku, navodi se u biografiji koja je objavljena na sajtu Srpskog društva za molekularnu biologiju.

Rođena je 10. maja 1999. godine. Oduvek je bila povučena, ali ne stidljiva, već samo zarobljena u svojim mislima o životu, politici, filozofiji, prirodi... Za razliku od mnogih adolescenata koji se bore da nađu svoj životni put, Ana je još u osnovnoj školi bila odlučna u tome da se bavi prirodnim naukama dvoumeći se između biologije i medicine.

Čuvši svima nama dobro poznatu rečenicu da je ćelija osnovna jedinica građe i funkcije svih živih bića, biologija joj je postala omiljeni predmet. Osnovna škola i gimnazija u Smederevu su oduvek bile ponosne što su imale tako marljivu učenicu koja je osvajala mnogobrojne nagrade na takmičenjima iz biologije, hemije i matematike, a svoje znanje nesebično delila sa drugima. Srednja škola je Ani prolazila kao i detinjstvo, u knjigama, istraživanjima i razvijanju sve veće ljubavi prema nauci. O Aninom potencijalu i ambicioznosti govori i činjenica da je za vreme srednje škole, veliki deo svog slobodnog vremena provodila pri Istraživačkoj stanici Petnica. Upravo je u Petnici napisala svoja dva naučno-istraživačka rada.

Odluka o upisu na Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu je postala izvesna kada je Ana u srednjoj školi odlikovana prvom nagradom na republičkom takmičenju iz biologije.

Svoje studentske dane nastavlja kao jedan od najboljih studenata u generaciji, a kada bi neko sa strane posmatrao njeno studiranje, činilo bi se da su studije molekularne biologije i fiziologije izuzetno lake. Znala je tačno čime želi da se bavi, bila je stroga u očekivanjima od sebe, stremila je da na svakom kolokvijumu ima maksimalan broj poena, a na svakom ispitu nijednu ocenu manju od devetke ili desetke. Njen san bio je izučavanje molekularne genetike i master studije u Italiji.

Njeni prijatelji je pamte kao jedinstvenu jer, kako kažu: „Dok je učila, slušala je klasičnu muziku. Neke od omiljenih knjiga bile su joj „1984“, „Kontrapunkt života“ i „Zapisi iz podzemlja“. Stalno je slušala podkaste posvećene društvenoj problematici i bili su tu umesto prve jutarnje kafe ili doručka. Bila je veoma duhovita osoba – pola čovek, pola sarkazam. Opsednuta mačkama. Volela je da gleda filmove, a ljude oko sebe je naučila da se filmovi gledaju pri duploj brzini, jer je bolje pogledati dva filma umesto jednog.”

Dragi čitaoci, buduće mlade naučnice i mladi naučnici, želimo da naša Ana Kocić bude i vaša Ana, jer na nju gledamo kao na simbol perspektivnog studenta i mlade naučnice čiji se život tragično okončao dok je još koračala među oblacima velikih mogućnosti i želja.

Biografiju sačinili Anini prijatelji Emilija Pavlović i Ognjen Dimitrijević uz konsultacije sa Brankicom Kocić - Aninom majkom.

(Telegraf.rs)