Sve što treba da znate o liftovima: Ovo su najvažniji saveti stručnjaka iz Gradskog stambenog

Liftovima se dnevno u Beogradu preveze oko 600 hiljada ljudi, više nego javnim gradskim prevozom. Dakle, i liftovi su javni prevoz i to onaj koji se najučestalije koristi.

Ipak, ređe se govori o tome da je prosečna starost liftova u prestonici oko 42 godine, dok im je radni vek 25 godina. Najveće preduzeće koje čak 56 godina brine o beogradskim liftovima, danas njih nešto više od 6000, jeste JP "Gradsko stambeno" Beograd.

Opšti nedostatak lift montera i servisera čije je školovanje u Srbiji prekinuto još davne 1991. godine, kažu, ne utiče na bezbednost, jer internom obukom uspešno obezbeđuju nove kvalitetne kadrove, iako ne kriju da bi voleli da majstori ponovo kao nekada izlaze iz školskih klupa. Zabrinjava, naglašavaju, činjenica da stanari i dalje ne shvataju da su liftovi njihova imovina i da ne mogu očekivati da isti rade beskonačno, bez generalnog remonta, odnosno njihove zamene novim.

Svi liftovi imaju redovan mesečni servis, ali i redovan godišnji tehnički pregled, kada nezavisno, za to akreditovano telo odlučuje može li to liftovsko postrojenje dobiti pozitivan sertifikat koji zapravo znači dozvolu za rad na još godinu dana, nešto nalik tehničkom pregledu automobila pre registracije.

Foto: JP Gradsko stambeno

Onda kada lift nije bezbedan, mora se isključiti iz upotrebe dok se ne otklone nedostaci uočeni od strane pomenutog tela.

Portparol preduzeća, Igor Ćurčić kaže da treba biti realan po pitanju stanja liftova ali i naglasiti da uzimajući sve u obzir, apsolutno nema razloga za zabrinutost korisnika. Bilo bi korisno da stanari malo više o liftovima znaju, jer bi tako i korišćenje ali i održavanje liftova bilo značajno lakše, ističe Ćurčić, koji nam je na nekoliko važnih pitanja dao odgovore koji bi mogli biti od koristi svima koji na bilo koji način koriste ova dizala.

Koga prvo zvati ako dođe do zaglavljivanja? Ko će najbrže doći?

Korisnici su skloni da pozivaju vatrogasce, što ne bi trebalo da čine, jer oni nisu obučeni za stručno pokretanje lifta i oslobađanje osobe koja je zaglavljena. Oni deluju kako jedino mogu, silom, razvaljuju vrata čime se stvara i velika materijalna šteta, dok obučeni serviseri osobu izbave brže, bez buke i razbijanja, ne praveći nikakvu štetu tokom intervencije. Ne umanjujući značaj vatrogasaca u mnogim drugim situacijama, pri zaglavljivanju u liftu, prednost ipak treba dati obučenim majstorima koji po pozivu kao i vatrogasci kreću odmah. Radno vreme im je 24 sata dnevno, svakog dana u godini (305 0 300 i 395 0 301) a u "Stambenom" su ponosni što na lice mesta po prijavi majstori stižu u proseku za oko 20-ak minuta.

Možete li se ugušiti ako se zaglavite, a pomoć ne stiže?

Bez brige, svaka kabina u svom vrhu poseduje otvore za provetravanje, koji su obično skriveni. Vozno okno se ponaša kao jedan superventilacioni kanal, jer je zbog velike visine promaja ta koja pospešuje i provetravanje kabine, jer nije hermetički zatvorena.

Šta se dešava u slučaju nestanka struje dok su putnici u kabini lifta, usred vožnje?

Ukoliko je reč o liftovima novije generacije, oni uglavnom imaju UPS uređaj, koji u slučaju nestanka struje dovodi kabinu u zonu najbliže stanice i otvara vrata, čime je korisnicima omogućen bezbedan izlazak.

Kod liftova starije generacije, kada dođe do nestanka struje, lift staje a putnici ostaju zaglavljeni. To ipak ne treba da brine, jer su putnici i u tom slučaju potpuno bezbedni. U slučaju da imate telefon kod sebe, dovoljno je pozvati 395 0 300 ili 395 0 301 ukoliko je to jedan od više od 6 000 liftova koje održava Stambeno. Liftovi koje ne održava ovo javno preduzeće takođe imaju u kabinama informacije o onima koji ih održavaju i načinu za kontaktiranje. Tu su naravno i zvono ili alarm na registar kutiji, a ako baš ni to nije u ispravnom stanju, jednostavno lupanje o stranice kabine stvoriće dovoljnu buku koja će signalizirati da je u liftu neko zaglavljen.

Zašto ne možete svakim liftom prevoziti ono što vi želite?

Nažalost, nesavesni korisnici primarno vode računa o svojim potrebama i interesima, te se tako putnički liftovi koriste kao teretni. Prevoze se sprave i tegovi za teretane, građevinski materijal kao što su cigle, cement...preopterećenje izaziva povećano naprezanje pogonskog elektromotora, kao i pogonskog reduktora, što najčešće dovodi do njihovog trajnog oštećenja. Teške i kabaste stvari najčešće prave oštećenja na kabini, kabinskim i prilaznim vratima, dok prevoz kabastog tereta izaziva oštećenja na potpatosnom mehanizmu kabine.

Šta se može desiti ako sami pokušavate da popravljate lift?

Nisu retke situacije da upravo stanari odluče da lift sami popravljaju, ne shvatajući koliko na taj način ugrožavaju svoju i bezbednost svojih komšija. Da bi neko bio dobar lift monter, odnosno serviser, neophodan je talenat ali i dosta rada, poznavanje elektrotehnike, elektronike, mašinstva, bravarskog zanata a na kraju i određenih delova građevinske struke.

Nestručno rukovanje nije samo pitanje etike ili kršenja zakona, već pre svega bezbednosti. Ukoliko lift krene sa otvorenim prilaznim vratima, zapravo se ponaša kao giljotina ogromne snage. Bilo kakvo otvaranje lifta ključem za prinudno otvaranje, koji se nažalost može lako nabaviti, može da bude opasno po život, ne samo po samozvanog majstora, nego i po sve ostale korisnike. Zamislite da neko otvori vrata na 11. spratu a da se kabina nalazi na 3, što bi dovelo do pada sa visine od 8 spratova na konstrukciju kabine samog lifta koja je pretežno metalna.

Ulazak u mašinsku prostoriju je strogo zabranjen i to je uvek naznačeno upozorenjem na njenim vratima. U ovoj prostoriji, svojevrsnoj kontrolnoj sobi, nalaze se elementi sa otvorenim kontaktima, koji su pod naponom opasni po život, a tu su i elementi koji, ako je lift u pogonu, mogu nestručnim osobama naneti povrede opasne po život kao što je kidanje ekstremiteta za samo nekoliko sekundi. Nestručno intervenisanje u mašinskoj prostoriji može koštati teških povreda pa i života korisnika koji se u tom momentu zatekne u kabini ili u zoni prilaznih vrata.

Foto: JP Gradsko stambeno

Čemu služe ogledala u liftovima?

U savremeno doba, ogledala u liftovima prvenstveno služe za ulepšavanje i pravljenje "selfija", ali koja je njihova stvarna funkcija? Ona su zapravo bezbednosni element, jer u slučaju neispravnosti osvetljenja u liftu, i pri najmanjem intenzitetu spoljnog svetla koje ulazi u kabinu, treba da možemo da uočimo svoj odraz, kako bismo bili sigurni da je kabina u stanici.

Može li se kabina lifta otkačiti od užeta, tako da se kabina nađe u slobodnom padu i zajedno sa putnicima slupa o dno liftovskog okna?

Ovako nešto je moguće, ali srećom samo u filmovima. Kabina lifta i teg, okačeni su o čeličnu vučnu užad, sa ogromnim faktorom sigurnosti i sposobna su da uvek izdrže i daleko veća opterećenja od onih koja su za određeni lift propisana. Inače, na ramu kabine nalazi se takozvana noseća glava, koja je projektovana tako da se preko nosećih zavrtnja užad okače bez mogućnosti izvlačenja. U zavisnosti od nosivosti, užadi je 4,6,8 a na nekim novim liftovima i više od 10.

Mogućnost kidanja svih užadi istovremeno moguća je samo teorijski, ne i praktično, tim pre što kada dođe makar i do oštećenja nekog od užadi, sigurnosni kontakt prekida upravljanje liftom, te je njegovo dalje korišćenje nemoguće dok se kvar ne otkloni odnosno sajla ne zameni. Osim svega navedenog, postoji i uređaj koji reaguje u slučaju prekoračenja nominalne brzine lifta, koji kabinu zaustavlja, postepeno ili trenutno.

Da li je lift dobro skrovište tokom požara i zemljotresa?

Ovo je odlično pitanje, iako poslednje, nikako manje važno. Ne, nikako. U slučaju zemljotresa lako može doći do oštećenja nekog od delova liftovske konstrukcije, što može značiti i zaglavljenost u ruševinama.

U slučaju požara lift je čak zabranjeno koristiti, jer je gušenje gotovo zagarantovano, zbog promaje koja će sigurno povući dim u kabinu lifta.

(Telegraf.rs/PR)