Dupliran broj požara u Beogradu, 10 ljudi stradalo ove godine: Apel da se ne pali strnjika i smeće

Broj požara ovih dana na teritoriji Beograda je dupliran, većina ih je na otvorenom i njihovo gašenje smanjuje kapacitete vatrogasne brigade za urbana reagovanja, pa apelujemo da se sa paljenjem strinjike i smeća prestane, rekao je danas za Tanjug komandant Vatrogasno-spasilačke brigade Beograd Miloš Majstorović. Dodao je da je prioritet gašenje požara na visokim objektima, gde je ove, kao i prošle godine, preveliki broj stradalih po merilima vatrogasne službe.

- Deset stradalih ove godine je za mene ogroman broj. Da bismo to sprečili moramo zajedno da razmišljamo kako da se ponašamo da do požara ne dođe - istakao je Majstorović.

Prošle godine bilo je 25 ljudskih žrtava, a broj stradalih od početka ove godine zabrinjava.

- Od početka godine direktno iz požara smo spasili 44 ljudi koji su bili potencijalne žrtve. Ali to je nešto što je naš posao. Apelujemo na građane da razmišljaju da to što pale na otvorenom prostoru u nekom trenutku angažuje vatrogasce koji bi trebalo da budu u urbanom delu, gde svakog trenutka može doći do požara u stanu - rekao je on.

Majstorović podseća i da su spasioci vatrogasci neophodni i za spasavanje iz saobraćajnih nezgoda. Vatrogasno spasilačka brigada inače prosečno dnevno ima 10-15 intervencija, a ovih dana i do 35 dnevno. Požari na otvorenom, kojih je najviše, su sa manjom materijalnom štetom, ali iziskuju napor kako vatrogasaca, tako i tehnike.

- U strahu smo da, ako istovremeno imamo 10-15 intervencija na otvorenom gde gore strnjika i smeće, nećemo imati dovoljno ljudi da reagujemo ako gori stan na 15. spratu gde treba više vatrogasaca za intervencije - rekao je Majstorović.

U Brigadi je 730 ljudi u četiri smene, što je dovoljno za redovan rad.

- Nije problem broj ljudi, ali postoji granica gde možemo i sa našom tehnikom da odgovorimo. Vreme za koje stižemo je najbitnije a poljski požari su i po 20-30 kilometara udaljeni - navodi on.

Dodaje da je Brigada organizacija koja mora da predvidi da se u nekom trenutku može desiti nešto nepredviđeno.

- Moramo biti uvek spremni u dovoljnoj meri da spasimo ljudske živote, na prvom mestu. A nakon toga da ugasimo požar i smanjimo materijalnu štetu koja nastaje - rekao je Majstorović.

Opterećenja u radu su i beogradski saobraćaj, parkiranja, kao i način gradnje, zbog pristupa.

- Preko 100 metara smo morali da vučemo creva ka ulazu nedavno na Voždovcu, pa tek da krenemo ka 15. spratu, to je gubitak od nekoliko minuta u kome ljudi mogu smrtno da stradaju - ukazao je on.

Objasnio je da visoke temperature vazduha mogu biti uslov za požar na otvorenom, ali da su ljudi uzrok požara. Uz savet da ljudi ne pale, kaže da se zbog vetra takve paljevine otmu kontroli, pa ljudi sami krenu da ih gase, povrede se i sa zakašnjem zovu vatrogasce. Majstorović upozorava i na parkiranja na protivpožarnim putevima i samim ulazima u zgrade, kao i na grane drveća koje otežavaju korišćenje lestvi i prilaz višim spratovima.

- Da bismo što pre stigli potrebno je da nas neko propusti na putu, da omogući da što bliže priđemo objektu. Naša efikasnost zavisi od brzine stizanja pre svega -zaključio je on.

Kao iskusan vatrogasac-spasilac Majstorović kaže i da požari na automobilima ne mogu biti vezani za doba godine, već isključivo za neispravnost vozila.

(Telegraf.rs)