Matijin drug o muralu i simbolu: "Golub je sleteo kad smo počeli radove, kao da je to bila njegova duša"

Matija Janić iz Mladenovca je nesebično pomagao bolesnima i bio uzor mnogima. Nije moguće prebrojati koliko je onih kojima je pomogao za skoro 15 godina nesebičnog davanja u organizaciji Crvenog krsta. Ali nažalost, pojavila se opasna bolest. Matija se zarazio POEMS sindromom i za manje od dve godine je preminuo. U znak zahvalnosti, kao i sećanja na njega, kolege su uradili film o njemu, a drugari iz detinjstva mural koji je osvanuo na osnovnoj školi, a među njima je bio i njegov prijatelj Lazar.

Njegov prijatelj Lazar Petrović objasnio je za Telegraf.rs kako su došli do ideje da se uradi mural ovom humanom mladiću, kao i o odnosu koji je imao sa njim.

- Ja sam Matiju poznavao ceo život, od malena smo se družili, on je dolazio kod mene, ja kod njega... slavili smo rođendane i Nove godine zajedno, ali se on kasnije odselio za Beograd i započeo je nov život - započinje priču Lazar koji radi kao vatrogasac.

Prvi put je čuo za Matijinu bolest, kada je drugar Matijinog brata njemu rekao da sa Matijom nešto nije u redu.

- Čuo sam se sa njim i on mi je tada rekao da Matija ima izvestan problem sa nogama. Ali, vremenom se on gasio kao biljka. Kasnije, kada sam se čuo sa njegovom sestrom od strica, ona mi je rekla da Matija nije u dobrom stanju, da ne može da koristi ruke i da ne može da normalno govori. Ponudio sam se da pomognem, međutim, bolest je podmakla i već je sve bilo kasno - kaže Matija.

Tužnu vest mu je na kraju potvrdila majka Jasmina koja ga je obavestila da je Matija preminuo.

- Kada je on preminuo, ja sam tada bio na obuci za vatrogasce. On je preminuo 10. oktobra 2020. godine u vremenu pandemije, sećam se da nisu želeli da mi daju odsustvo i odem mu na sahranu. Ubrzo nakon toga sam počeo da se dogovaram sa njegovim drugarima da oslikamo mural. Naravno, bila nam je neophodna pomoć sa svih strana. Kupili smo farbu, obezbedili pribor za bojenje i došli smo na idealnu ideju da njegov mural bude na osnovnoj školi koju je pohađao - priča Lazar i dodaje:

- Prvo smo tražili dozvolu direktorke Osnovne škole "Kosta Đukić" u Mladenovcu i direktorka je bila oduševljena samom idejom da se oslika mural.

Prvo su morali da prekreče taj zid jer je ceo bio ižvrljan grafitima, a potom su postavili neophodne skele pored zida.

- Mi smo u četrvrtak pripremili teren za krečenje, a onda su drugari uveče došli da slikaju mural. Dečaci su koristili male četkice, četke i sprejeve. Taj mural je koštao. Mural su počeli da oslikavaju na prednjem delu škole, na zidu, koji gleda ka magistralnom putu koji spaja Mladenovac ka Aranđelovcu - objašnjava Lazar.

Odmah na početku radova murala njega i ostale drugare je zatekao nesvakidašnji prizor, a to je golub koji je sleteo u blizini zida gde se radio mural.

- Čisto beli golub je doleteo taj prvi dan kad smo mi započeli radove, i to je bilo meni jako čudno i nesvakidašnje jer u tom kraju Mladenovca nema nigde golubarnika. Tu nema fontana, nema nigde nikakve vode, bila je pritom vrućina, golub nije tražio hlad već je sleteo baš na sunce. Nema da tu neko čuva golubove. Mi smo tu parkirali kola i pustili muziku, međutim. Golub je sleteo na automobil niotkuda. Kao neki znak, mi smo se u čudu pogledali, sve je to izgledalo kao neki simbol. Kao da je to bila njegova duša. I sad se naježim dok ovo pričam. Sutra dan kada smo radili mural ponovo je sleteo beli golub. Međutim, tada je bio mrak i bilo je jako čudno da je usred noći sleteo ponovo na isto mesto - priča Lazar.

Kako kaže, zadovoljan je muralom koji je oslikan. On će tu dugo stajati i krasiti školu i stalno će podsećati ljude na Matiju. Smatra da se nikada ne treba zaboraviti na ljude poput njega.

Lazar će svog prijatelja Matiju pamtiti kao momka velikog srca, humanog čoveka koji je bio voljan svakome da pobegne.

 

(Telegraf.rs)