Veliko blato je najveći ribnjak u Beogradu: Nudi pravo carstvo riba, ali do njega dopiru i otpadne vode

Između divljih ulica u Krnjači i Borči, malo dalje od glavnih puteva i pruge, skriveno je jedno ogromno beogradsko jezero, tačnije bara pod imenom Veliko blato. Bez obzira što je ono prirodno bogatstvo na rubu Beograda, nesavesni pojedinci ispuštaju otpadnu vodu u kanal koji potom zagađuje sam ribnjak, a posledica toga su tone i tone mrtvih riba.

Samo prošle godine je 1.200 komada uginulo u samom ribnjaku, a šteta je i nematerijalna budući da je jako skupo hraniti i održavati ribe u ribnjaku.

Opasan ogradom sa svih strana, izdvojeni deo Velikog blata je odmaralište za pecaroše, ali i sve ostale ljude koji su željni odmora i sklanjanja od gradske gužve i buke.

Na samom ribnjaku postavljeno je nekoliko ajratora koji uprkos zagađenju ispuštaju kiseonik i održavaju ribe u životu.

Ribnjak površine pet hektara deluje relaksirajuće. Sa prednje strane jezera nalaze se pecaroši koji tu kampuju. Dan provode u nadi da će da ostvare "ulov".

Pecaroši nam pokazuju način na koji namamljuju ribe. Koriste plastični mamac u kome stavljaju različite vrste hrane i žitarica. Jedan pecaroš zabacuje udicu na nekih sedamdeset i dva metara. Prilikom udara o vodu, plastični mamac se otvara i hrana odlazi u ribnjak.

- Ulova ima uvek, uhvatili smo jednog šarana i amora. Mi smo tu svake nedelje, iz Borče smo inače. Trenutno nije bilo nijednog većeg ulova, ali nadamo se da će ga biti do kraja dana - pričaju nam kroz osmeh pecaroši.

Krećući se pored ribnjaka, ugledali smo jedan od najlepših prizora, a to su labudovi koji plivaju ribnjakom i odmaraju se od sunca u hladovini koje prave drveća.

Menadžer pecanja u Velikom blatu Zoran Lukić kaže za Telegraf.rs da je ribnjak pravo odmaralište za one koji se bave sportskim ribolovom i da su u njemu  najviše zastupljeni šarani i amori, ali takođe ima i somova i štuka.

- Stanište Veliko blato je pravo životinjsko carstvo. Ima dosta riba, ali i ptica. Što se tiče riba, najviše su zastupljeni šarani i amori. Trenutno se nalazimo u izdvojenom delu staništa koje je površine nekih pet hektara i prosečne dubine oko dva metara - priča Zoran.

On kaže da je svakom omogućen pristup da peca, a za pecanje dovoljna je dozvola koja se plaća uz obavezno unapred zakazivanje termina, kao i poštovanje proceduralnih pravila, a to je da se parkiraju automobili ispred i da se sa njima ne ulazi u kompleks.

- Ovde preovladava sistem pecanja "uhvati i pusti". Ljudi ovde zakazuju mesta i dolaze da pecaju. Nakon svakog pecanja riba se slika i vraća se nazad u ribnjak. Prosečna težina šarana u Velikom blatu je nekih desetak kilograma. Amori su mnogo veći. Trenutno imamo oko hiljadu i po glava šarana i dve stotine glava amora. Od ptica su ovde zastupljeni labudovi i patke i jako je lep prizor, pogotovu zato što se radi o mestu koje se nalazi na nekih pet do šest kilometara od Beograda - kaže Zoran Lukić.

On dodaje da trenutno postoji veliki problem sa uginućima riba, a prošla godina je bila alarmantna, kada je uginulo 1.200 komada riba, prosečne težine od nekih petnaestak kilograma.

- Sve je to nažalost uginulo zbog vode koja se ispušta iz kanala koji se nalazi u neposrednoj blizini. Tako da je sve uzalud ukoliko nam uginu ribe - objašnjava Zoran.

Takođe, problem je i taj što se njive nalaze odmah pored ribnjaka. Ljudi tu preko leta upumpavaju vodu iz kanala i zalivaju svoje bašte prskalicama, a sav gotov proizvod kasnije završi u prodavnicama širom Beograda.

On smatra da je jedino rešenje pročišćavanje kanala i pravljenje svojevrsnog "bajpasa" između ribnjaka i jezera.

(Telegraf.rs)