U liftovima bilo zaglavljeno 30 ljudi, Stambenom stigla 42 poziva: Dolaze za 20 minuta, evo šta treba da znate

Kada je u ponedeljak nestala struja u širem centru Beograda desetine ljudi ostale su zaglavljene u liftovima na Paliluli i Starom gradu. Bilo je tu i dece, majki sa bebama, možda je kod nekih bilo i panike, zatvoreni u tako skučenom prostoru... Mnogi su pozvali i vatrogasce da ih izvuku, iako je za liftove nadležno "Gradsko stambeno". 

Taj dan ih je zapravo bilo 42, upućenih samo na brojeve telefona JP "Gradsko stambeno". Kada je "normalan", uobičajen dan, bude oko 15 intervencija tokom kojih se oslobađaju "zarobljeni".

Preporučujemo

Kako su za Telegraf.rs rekli iz ovog javnog preduzeća, na pomoć se čeka u proseku 20 minuta.

- Situacija kada nema električne energije jeste vanredna, ali naše ekipe u slučaju zaglavljivanja uvek reaguju na isti način - kreće se na teren istog momenta po dobijanju poziva i osobe koje traže pomoć na dolazak ekipe čekaju u proseku oko 20 minuta. U ponedeljak su pojedini sugrađani na izbavljenje čekali duže nego što uobičajeno čekaju, na šta je uticao i nagli porast obima posla, ali pre svega nedostatak električne energije koji je znatno otežao okolnosti rada za majstore - rekao nam je Igor Ćurčić, šef odeljenja za informisanje JP "Gradsko stambeno".

Prema njegovim rečima, sama intervencija traje nekoliko minuta.

- Zbog opisanih razloga juče je to trajalo malo duže, ali je važno istaći da su naše ekipe samostalno sve završile i da vatrogasci nisu razbijali nijedan lift, što bi se desilo da naše ekipe nisu bile u stanju da samostalno reše sve nastale probleme u razumnom roku - kaže on.

Zapravo velikih razloga za paniku nema. Pretpostavka je da svi uvek imamo telefon sa sobom i sve što treba da uradimo je da pozovemo broj telefona koji se nalazi u kabini. Ili da izguglamo ove brojeve na sajtu JP Gradsko stambeno: 011/395 0 300 i 395 0 301. Mada, ako ste u zgradi gde se to često dešava, i bez nestanka struje, onda će biti dovoljno i da, ako možda nemate kod sebe mobilni, lupate u zidove lifta i neko od komšija će sigurno znati o čemu se radi i pomoći vam.

Šta ako vas ipak "stisne" panika u malom prostoru?

Ako ipak dođe do panike, psiholog objašnjava kako možemo da se izborimo s njom.

U stanju panike dešava se niz fizioloških promena, srce lupa brže, zenice se šire, disanje se ubrzava, osećaj neposredne opasnosti je vrlo stvaran, a naš subjektivni osećaj je kao da će se najgore sigurno desiti svakog trenutka.

- Panika se dešava kada se aktivira simpatička grana našeg autonomnog nervnog sistema - to je stanje "bori se ili beži" - rekao je za Blic psiholog Leo Ivanišević. - U suštini, jednostavno je, ali nije lako. Kada smo u stanju panike, tada je isključen naš frontalni korteks, a mi razmišljamo našim "gušterskim", emotivnim mozgom. Tada ne vidimo širu sliku i nemamo dobar kontakt sa realnošću, a naše emocije brkamo sa stvarnošću "čim sam uplašen, znači da postoji opasnost".

Zbog toga, kako dalje navodi, bilo koja aktivnost koja od nas zahteva logiku, razmišljanje, konekciju ili empatiju nam takođe pomaže da se vratimo u osećaj bezbednosti.

- Glavni izazov je setiti se svega ovoga i primeniti neku od ovih tehnika baš u tom trenutku kada je to najteže - onda kada nam naše telo i emocije govore: "u opasnosti si, počni da paničiš", mi treba da uradimo suprotno od toga "sad ću da duboko dišem, mislim na svog kućnog ljubimca, rešavam sudoku na telefonu ili pozovem mamu." No, sve je to stvar vežbe - jednom kad dobro upoznate sebe, tada znate šta je to što za vas predstavlja signale opasnosti, i znate koji signali bezbednosti najbolje funkcionišu za vas - rekao je, između ostalog, Ivanišević.

(Telegraf.rs)