Posle slika hrane i kritike učenika doma Patrijarh Pavle, direktor pozvao u posetu: Uverili smo se u drugačije
Posetili smo učenički klub, menzu, kafe-baštu, jednu učeničku sobu, biblioteku, teretanu i mali bazen koji je takođe na raspolaganju deci
Mala porcija makarona sa sirom, par kriški salame i parčence belog sira, hleb u kome se nalazi buba, špagete sa tamnim sosom - tako na fotografijama izgledaju obroci u Učeničkom domu "Patrijarh Pavle" koje je neko anonimno poslao Instagram stranici Serbia Live Beograd, uz podužu tvrdnju o lošim uslovima smeštaja u domu.
Sudeći po komentaru smeštaj u ovom domu je katastrofalan, ali direktor Saša Rokvić, koji nas je ubrzo po našem obraćanju mejlom pozvao, kazao je da ga takvi navodi vređaju s obzirom na to kakvu uslugu učenici dobijaju. Istog trenutka nas je pozvao da posetimo dom, što smo i učinili.
U nastavku teksta možete pročitati pritužbu, ali i reportažu o onome što smo zatekli.
Na šta se učenik ili roditelj požalio?
Ovo je poruka objavljena na Instagramu.
"Meni, a verujem i ljudima koji žive ili su živeli ovde bi jako značilo da ovome posvetite makar jedan post. U pitanju je srednjoškolski dom "Patrijarh Pavle" na Paliluli.
Deca ovde žive u mizernim uslovima. Verujem da je hrana najveći problem svima. Cena za sve domove je ista, a hrana je ovde najgora. Loše je spremljena, porcije su male, ali to nije najgora stvar.
Dešavalo se bezbroj puta da smo nalazili dlake i bube u hrani. Jednom se desio čak i kamen u pasulju. Tople vode u poslednje vreme gotovo uopšte i da nema.
Ophođenje zaposlenih je loše. Par zaposlenih je par puta dolazilo pijano.
Razumemo da ne može sve da bude idealno i sjajno, ali ove stvari su postale nepodnošljive. Nekima će možda delovati da izvoljevamo, ali to nije slučaj. Mislim da je neoprostivo da deca ovako žive u 2022, godini", anonimna je poruka objavljena na Instagram stranici Serbia Live - Beograd.
Šta smo zatekli
Tek nekoliko đaka bilo je oko 13 sati u fino uređenoj trpezariji, a na traci su mogli da uzmu grašak, batak, mladi krompir, salatu (kupus i krastavac), paradajz čorbu i trešnje.
Porcija je, kazali su nam, u skladu sa preporukama Ministarstva i nutricioniste, izbalansirana i dovoljna. Obrok zaista izgleda pristojno, ali je moguće da bi nekom ko je aktivniji bilo potrebno i više hrane, što, kako su nam rekli zaposleni, može da se reši repetom, ukoliko ostane hrane.
Pa ipak, većina učenika hranu je vraćala, odnosno, ostavljali su grašak koji im nije godio, a jedan od njih negodovao je i govorio da tu hranu baš ne voli. Tako je, kaže direktor, i kada je na meniju boranija ili spanać, jer deca izbegavaju povrće.
Ono što smo mi zatekli zaista ne liči na fotografije koje su se našle na društvenim mrežama. Ipak, nemamo razloga da sumnjamo da su i one nastale u ovoj menzi koja nudi, ipak, prosečnu ishranu sa dovoljno povrća, proteina i ugljenih hidrata, prema zadatim tabelama nutricionista. Takva hrana zasigurno ne može da se poredi sa izlaskom u restoran, sa slasnom maminom kuhinjom niti sa kioscima brze hrane koje učenici rado okupiraju, ali bi ovim učenicima mnogi pozavideli na prilici da svakog dana sebi priušte kuvanu hranu.
Posetili smo i učenički klub, kafe-baštu, jednu učeničku sobu, biblioteku, teretanu i mali bazen koji je takođe na raspolaganju deci.
Ovaj, možemo reći, učenički hostel, nudi korekte uslove za boravak srednjoškolaca.
Hol sa foteljama, poput hotelskog lobija, deli muški i ženski internat.
U hodnicima se nalaze slike i inventar, a ceo prostor liči na neki miks školskog i hotelskog ambijenta.
Sobe su četvorokrevetne i u toku je renoviranje pojedinih spavaonica, a mnoge od njih imaju i klimu.
Ušli smo u jednu dečačku sobu, a na komentar vaspitača da je mogla biti i urednija, dečaci su samo rekli "Šta ćete, muška soba".
Ipak, nismo primetili nered, ali nameštaj jeste vremešan. Ono što je, međutim, možda najvažnije za učenike jeste privatnost toaleta - svaka soba ima kupatilo i toalet.
Teretana i bazen su komercijalni sadržaji, odnosno, iznajmljeni prostor koji u dogovoru Doma i zakupaca mogu da koriste i sami učenici. Tu su i sportski tereni, kao i balon, a u okviru kompleksa je i ambulanta.
Na otvorenom prostoru nalazi se letnja bašta, a u prijatnom hladu na drvenim klupicama kraj učeničkog kluba možete popiti kafu i sok.
Šta kaže direktor Doma
- Pišete o najboljoj i najlepšoj trpezariji, pišete o domu koji ima sve najbolje moguće standarde, ima četvorokrevetne apartmane, gde svaki apartman gde su deca smeštena ima kupatilo unutar sobe, a to 80 posto domova nema - kazao je direktor Saša Rokvić.
Kada su u pitanju pritužbe na hranu, a koji se odnose na dlake i bube, direktor kaže da mu tako nešto niko nije prijavio, ali da jeste video snimak bube u hlebu, a hleb, kaže, ne peku, već nabavljaju.
- Niko mi ništa nije privjavio kao direktoru, da su išta našli. Postoji snimak neke žene, roditelja, koja je pre par meseci uslikala bubicu u hlebu. Dnevno izbacujemo 2.000 obroka, ja sam ovde 5 godina i to je prvi takav slučaj. Mi hleb ne proizvodimo, kupuje se hleb i mogućnost za to postoji, ali ja nisam video svojim očima, samo sam dobio sliku.
Oštro je reagovao i na pritužbe o alkoholu među zaposlenima i istakao da bi tako nešto momentalno trebalo prijaviti.
- Ako neko od vaspitača ili osoblja konzumira alkohol na poslu ili za vreme radnog vremena to je trebalo odmah da prijave, da bih mogao da proverim i da sankcionišem - rekao je Rokvić.
On je istakao i da dom mora da zaradi deo novca za svoj uspešan rad. Roditelji za smeštaj koji podrazumeva i hranu i spavaonice, troškove struje, vode, perionice veša, troškove interneta, korišćenje bazena, teretane, sportskih terena, biblioteke... plaćaju 5.300 dinara mesečno. Deo troškova pokriva i Ministarstvo, a deo dom sam zarađuje i tako, kaže direktor, unapređuje smeštaj učenicima, kojih ima više od 600.
Šta kažu u kuhinji?
Imali smo prilike da uđemo i u deo u kome se priprema hrana. Osim kuvara i velike količine obroka, koje pripremaju u čistom radnom prostoru, videli smo i gomilu papira, tabela, preporuka, uputstava...
Jedan od papira je izvod iz "Standarda normativa i jela" Ministarstva prosvete i nauke iz 2011. godine, a gde piše da je devojčicama uzrasta od 15 do 18 godina potrebno obezbediti 2.110 kalorija u celodnevnim obrocima, a dečacima 2.755.
Postoje i interni standardi.
- Sve je izbalansirano što se tiče unosa hranljivih materija. Porcionisano meso ide po 120 grama kada su u pitanju odresci, sa kostima, mislim na pileći batak, je 180 do 200 grama - kazala nam je Dragica Ognjanović, vođa tima za bezbednost hrane, ističući da to varira od komada, ali da manju količinu mesa ne služe učenicima.
- Što se tiče priloga, nutricionista strogo balansira namirnice, o čemu svedoče bromatološka ispitivanja. Što se tiče učenika, vi, naravno, ne možete da zadovoljite svima ukuse, dolaze iz različitih sredina i sa različitim navikama. Na primer, pomfrit je ugljeni hidrat na velikoj količini ulja i nezdrava je hrana, ako se ne izbalansira - kazala nam je Ognjanovićeva.
- Što se tiče bezbednosti hrane, imamo procedure kojih se strogo pridržavamo iz njih proizilaze obrasci. Razrađena je HASAP studija bezbednosti hrane, gde se ide od opisa proizvoda, preko dijagrama toka pripreme hrane, određivanja kritičnih kontrolnih tačaka... Postoje namenski rashladni uređaji, druga kritična tačka nam je termička obrada, ništa se ne radi otprilike, merni instrumenti su nam apsolutno tačni - objašnjava dalje vođa tima za bezbednost hrane.
Inače, uzroak obroka čuva se 72 sta se čuva hrana uzorak, a jednom mesečno dolazi inspekcija.
Video: Ekološka akcija studenata povodom Dana planete koji je obeležen 22. aprila
(Telegraf.rs)
Video: Adam: Za 20 godina spasilačkog rada, nisam doživeo ovakvu intervenciju
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Mihailo
Moguće da ima propusta i nepravilnosti ali tako je u menzama gde je grupna ishrana, ne možete naručiti hranu po želji. Pitao bih roditelje koji se žale, šta rade oni kod kuće kad većina dece ne jede sve ono što vi pripremite, kako ih ubedite da jedu ona jela koja oni ne vole. Često su roditelji prinuđeni da spremaju samo jela koja deca vole i hoće e toga nema u menzama dobro bi bilo kada bi na meniju bilo u ponudi bar 5 vrsta jela i tada bi bilo dece kojoj se ne bi svidelo ni jedno od ponuđenih. Bitno je da je kvalitet i higijena na visokom nivou a deca ako hoće hoće ako nece neka gladuju dok nedodu kući pa će i tada reći, ja ovo ne volim a onda roditelji iskaču iz kože, šta da se radi, jednostavno svuda je tako deca su previše izbirljiva i razmažena. Kada sam ja bio dete stavi se jedna vrsta hrane i to ponekad bude i tri dana pa ti ako hoćeš jedi ako nećeš gledaj. Možeš jedan, dva dana a onda počneš jesti bez pogovora ono što ti je stavljeno na sto. A kad dođe hrana koju obožavas ti se posebno o raduješ pa se prejedes jer ko zna kada ce sledeći put biti na stolu jelo koje ti voliš.
Podelite komentar
Danka
Može biti i ne mora, treba nenajavljeno im upasti ,Kod nas sve nameste kad se najavi i izgleda sve super bilo domovi, rudnici, fabrike a kad odu gosti...?
Podelite komentar
Lord
Naravno da je sve ok,kad ste se najavili...
Podelite komentar