"Šta će tvoja ruka u mom džepu?" Beograđanke zgranute drskošću, lep mladi par "pelješi", bez stida gleda u oči

Nedelja, 19.jun. Autobuska stanica kod Ade Ciganlije u pravcu centra grada. To je tačna lokacija gde je juče, oko 17 sati, dvoje izuzetno uvežbanih džeparoša pokušalo da me opelješi na samim vratima autobusa.

Zbog njihove brzine i neobaziranja na bilo koga i bilo šta, shvatila sam da zaista svako može biti opljačkan ako makar i samo nekoliko sekudni ne obraća pažnju na svoje stvari. Ovaj tekst kratko je upozorenje svima da tokom leta i gužvi u gradskom prevozu posebno obrate pažnju.

Vraćala sam se sa drugaricom sa Ade i stajala na stanici u pravcu grada, gde već u pet popodne i nije bilo velike gužve. Nekoliko puta sam otkopčala prednji džep na rancu, gde mi je stajala flašica vode, ali i novac, čega sam se tek kasnije setila.

Iskusni džeparoši verovatno su videli kako novac viri iz džepa koji otvaram, a budući i da sam sitnije građe, pretpostavljam da su me ocenili kao laku metu.

Naišao je moj autobus i požurila sam da uđem. Stojeći na vratima, koja vozač još nije ni zatvorio, okrenula sam se u sekundi da mahnem drugarici. Tada sam ugledala nečije prste na prednjem džepu ranca koji je već bio otkopčan do pola.

Podigla sam glavu i videla mladića starog oko 20 godina i devojku pored njega. Samo su stajali pored vrata, a on je otkopčavao moj ranac dok sam još ulazila u autobus. Bili su jako lepo obučeni, u bele, besprekorno opeglane majice i šorts, i bele patike koje su izgledale kao da su tek kupljene.

Udarila sam mladića istog trenutka po prstima, a on se izgubio i pitao me kao iz topa: "Izvinite, je l' znate gde ide ovaj autobus?" Od šoka sam samo produžila ka sredini autobusa, vrata su se zatvorila, a oni su ostali na stanici, sigurno vrebajući novu žrtvu.

Najviše me je iznenadilo kako su bez pardona i velikom brzinom otkopčali ranac dok sam još ulazila u autobus i kako su dovoljno uvežbani da izvuku ono što su naumili, a da čak ni ne uđu sa vama u isti autobus.

Najzanimljivije je da je isti par džeparoša pokušao da opljačka i moju poznanicu Milicu Veličković dok se u četvrtak prošle nedelje Krunskom ulicom vraćala s posla. Ona je, za razliku od mene, uspela da ih fotografiše, pa sam ostala zatečena kada sam shvatila da su to iste osobe.

Дубоко жалим што нисам имала секирче да му исечем руку која се нашла у мом џепу. Ово двоје ординирају и џепаре Крунском. Нека слике овде јер сутра могу да опљачкају било кога.И да, јебе ми се за њихова права и објављивање фотке pic.twitter.com/WZhILGGKBQ— Кандиранапапаја (@_totalnoopozz) June 15, 2022

- Nosila sam ranac koji nema rajsferšlus i ne može tako lako da se otvori, a kako mi je zazvonio telefon, njega sam kasnije, da ne bih otvarala ranac, vratila u džep. S leđa mi je prišlo njih dvoje i samo sa osetila nečiju ruku u mom džepu. Trgla sam se i okrenula, a on je odmah izvukao ruku, tako da nije ni stigao da uzme telefon. "Šta radiš to? Šta će tvoja ruka u mom džepu", vikala sam na njega iz sveg glasa da bih privukla pažnju, jer me je bilo strah - priča Milica.

Ljudi su se, kako je vikala, već skupili. On je poricao, a kada ga je uslikala i rekla da će ga prijaviti, počeo je da je psuje i odlazi.

- Jedan čovek mi je prišao i rekao da je video kada mi je džeparoš stavio ruku u džep. Objavila sam sve na tviteru i tek tada su usledile masovne reakcije ljudi koji su takođe bili meta ovog istog para - navela je ona.

Šta kada primetite na vreme da vam neko otvara torbu? 

Kako je Telegraf nedavno pisao, džepne krađe dešavaju se svuda, ali je Beograd, sa svojim gužvama, izuzetno plodno tlo za džeparoše. Jasno je da, kada vam neko nešto ukrade, slučaj treba da prijavite policiji.

Ali šta kada primetite na vreme da vam neko otvara torbu i želite da sačuvate svoju imovinu?

Šef Odseka za suzbijanje džepnih krađa MUP Aleksandar Mitrović objasnio je ranije za Telegraf.rs da je, bez obzira na to da li je lopov uspeo nešto da vam ukrade ili ne, prijava krađe najbitnija stvar.

- Bez prijave nema dela. Kod imovinskih dela je najbitnije da imamo oštećenog. Ako oštećeni neće da sarađuje i neće da prijavi krivično delo, ne vredi ništa. Često se dešava da mi uhvatimo lopova u pokušaju ili izvršenju krivičnog dela, ali da oštećeni neće da učestvuje u tome. Isto tako, ako uhvatimo lopova kog mi vidimo da je izvršio krivično delo, uzeo je neki predmet, ali predmet nema neko identifikaciono obeležje da bismo saznali ko je vlasnik, vlasnik to ne prijavi, osuđeni smo na to da nema dela jer nema oštećenog. Zato je najbitnije da prijavite - kazao je Mitrović.

Kako kaže, građani imaju pravo da zadrže lice koje je pokušalo da ih odžepari do dolaska policije. Šta više, njihovo zadržavanje je poželjno.

- Oni pokušavaju da pobegnu, ali ako imate nekog sa sobom ili nekog od građana ko će da vam pomogne, treba ga zadržati da ne pobegne do dolaska policije. Naravno, kad policija dođe, vi ćete dati izjavu. Problematično je šta će biti posle na sudu. Njegova izjava će verovatno biti da on to nije uradio, vaša da jeste, zato je korisno kad imate svedoka. Često, pošto gledamo lopove na ulici, vidimo ih u momentu kada izvršavaju krivična dela. Mi kad vidimo da pokušava da izvrši krivično delo, ako oštećeni nije premetio, ne možemo da ih procesuiramo jer će biti naša reč protiv njihove. Ukoliko oštećeni primeti i potvrdi da je video lopova i da je pokušao da učini krivično delo, mi ga hapsimo na delu i naše svedočenje i svedočenje oštećenog je dovoljno da to lice bude procesuirano za to krivično delo - dodao je.

Prijava je značajna jer na osnovu njih policija može da dobije informacije i o tome gde se dešavaju krivična dela, kao i u koje doba dana, a znači i ako je oštećeni video lice lopova jer, kako kaže Mitrović, policija zna svakog lopova u gradu.

Ko su najčešće mete?

Kako je objasnio, džeparoši izbegavaju da vrše krivična dela prema nekome koje fizički jači od njih jer postoji opasnost da će, ako ta osoba primeti, da snose fizičke posledice.

- Gledaju da to bude neko ko je slabiji, uglavnom žene, devojke, devojčice, stariji muškarci. Desi se da odaberu nekog ko je fizički jači od njih, ali ko sluša muziku, čija pažnja je vidno oslabljena. Oni su stalno na ulici i stalno posmatraju, vide ko je u nekom problemu, ko je odsutan, ko nosi novčanik u zadnjem džepu ili telefon stavlja u spoljni džep jakne. Tačno vide gde se šta nalazi i nemaju mnogo da pipkaju i traže. Rančevi su veliki problem, 70 do 80 odsto krivičnih dela se dešava iz ranca. To je veoma lako. U većini slučajeva nećete osetiti kad vam otvore. Čekaju prilike, oni su kao divlje mačke kad vrebaju najslabiju jedinku u lovu i biraju baš nju - kaže Mitrović.

(Telegraf.rs)