Seo sam na klupicu kraj heroja beogradskog neba: Statua Rusjana gleda u mesto s kog se krilima vinuo u smrt

Jedan mladi čovek sa kapicom koja bi i danas bila u modi, brčićima uglađenim i pogleda oštrog, sedi usamljen na klupici nedaleko od savaskog pristaništa. To je spomenik hrabrom pilotu, koji kao da mirno posmatra mesto gde se vinuo u svoj poslednji let - Edvardu Rusjanu.

Seo sam pored ovog heroja, čije je sećanje oživljeno novim spomenikom u Beogradu - figurom pilota koja sedi na klupici blizu mesta s kog je pre 111 godina poleteo avionom, u vreme kada su letelice bile pravo čudo. Nisu tadašnji aeroplani bili ni nalik potonjim "čeličnim pticama" koje povezale kontinente, ali i sejale smrt. Letenje tada nije bilo simbol ni putovanja ni ratovanja, samo strast ljudi koji su imali "herca" da učine čudo i polete iznad grada.

Neustrašivog Rusijana slomila je beogradska košava... Kada je puklo krilo, on je sa letelicom pao na prugu. Ubrzo je izdahnuo.

Ušće Save u Dunav danas je izgledalo mirno i spokojno, ali u slučaju vetra i oluje može da postane pravi pakao i za let i za plovidbu. Ali, da je čovek kraj koga sam seo mislio o smrti nikada se ne bi vinuo u nebo. Iskoristio je priliku da veličanstveno ušće, tvrđavu i beli grad pogleda sa visine i u smrt pošao sa slikom koju niko od publike nije mogao ni da zamisli, a kamoli doživi. Let je tada bio pravo čudo.

Ova spomen klupa je otkrivena u ponedeljak na Savskom pristaništu pored nove fontane. Edvard Rusjan je bio slovenački pilot, konstruktor aviona i pionir vazduhoplovstva, koji je tragično preminuo 9. januara 1911. godine prilikom prezentacije letačkih sposobnosti svog aviona, koji se u jakoj košavi srušio na desnu obalu Save ispod Kalemegdana.

Prema zapisima Rusjan je sa poljane kod Donjeg grada poleteo oko 10.30 časova. Posle 30 metara je uzleteo, krenuo iznad Save i uputio se ka Topčiderskom brdu. Stigao je do Fabrike duvana, napravio luk iznad savskog železničkog mosta i vratio se ka Donjem gradu.

Međutim, košava je polomila levo krilo i Rusjan je sa visine od 20 metara vertikalno pao na prugu. Sve to se dogodilo oko 11 časova. Kako je zapisano, posle sedam minuta je izdahnuo.

Njegova sahrana bila je jedna od najvećih u istoriji Beograda.

Prestonica Srbije je imala oko 80.000 ljudi, a na sahrani Edvarda Rusjana prisustvovalo je oko 15.000 stanovnika.

Ambasada Republike Slovenije u Beogradu u saradnji sa Gradom Beogradom otkrila je ovu spomen klupu uz pomoć donacija slovenačkih i srpskih preduzeća i pojedinaca.

Umetnički rad je delo srpskog vajara Stevana Filipovića i livca Aleksandra Stanišića.

(Telegraf.rs)