Senkinu ćerku ustanove "šetaju". Ne hoda, ne jede, ne priča: "Gde sad primaju odrasle sa posebnim potrebama?"

Poznato je da život roditelja dece sa posebnim potrebama na svakodnevnom nivou nije nimalo lak, a još veće muke počinju kada imaju neke zdravstvene probleme. Tako su se Senka Ogorelac i njena ćerka našle u situaciji da nijedna ustanova neće da ih primi.

Preporučujemo

- Tri dana smo se motale po bolnicama gde niko nije hteo da je primi sa ćerkom. Svi prebacuju lopticu jedan na drugog. Kada nama laicima za medicinu kažu da nešto nije za njih, mi idemo dalje. Međutim, ispada da nije ni za koga. Kako s njom da idemo kući kad leži, ne hoda, ne jede, ne može da guta, ne priča? Pre neki dan je dolazila Hitna pomoć da je podigne jer je pala. I šta sad? Hoće svaka dva sata da dolaze da je podignu? - pita se prijateljica porodice Ljilja Bugarski.

Kako objašnjava, Senkina ćerka, koja je odrasla, ima višestruku ometenost u razvoju. Zbog lošeg opšteg zdravstvenog stanja, najpre su čekali 11. maja od 17 sati, pa sve do 12. maja u 10 sati na VMA, da bi ih potom poslali u Kliniku za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević", gde su čekale sve do 18 sati.

- Tokom noći je u čekaonici na VMA imala epileptični napad. Dali su joj injekciju, rekli da nemaju načina da je zbrinu. Pogledao ju je neurolog, uradili su joj EEG glave i rekli da je sve normalno. Potom su rekli da više nije slučaj za njih i poslali su je u Kliniku "Dr Laza Lazarević" - dodaje.

Ipak, pošto ima višestruku ometenost u razvoju, a u tom momentu je bila životno ugrožena, tamo su im rekli da nije pacijent ni za njih.

- Ona ima višestruku ometenost u razvoju. Te bolesti idu od malena. Dok je dete malo, to je relativno u redu. Kako dete raste i postaje odrasla osoba, snažna, lekari gledaju da ne prime tu osobu. Oni navodno kažu da su oni bolnica za psihijatrijske bolesti, a trenutno je Tanja životno ugrožena. To ništa ne znači jer jesenas nije bila životno ugrožena. Mi smo i tada bili da je prime na opservaciju, ali su rekli da ne primaju osobe sa posebnim potrebama. Ko ih onda prima? Gde danas primaju odraslu osobu sa posebnim potrebama? Uputili su nas u Palmotićevu, gde se ona inače leči, ali tamo su rekli da nemaju način da je zbrinu - objašnjava Ljilja.

Kako kaže, devojčino stanje je u poslednje vreme alarmantno.

- Pre toga je povraćala nešto narandžasto. Ne razumem se mnogo, pa sam mislila da je neki sok koji je pila. Posle sam se setila da ne može da bude to jer ona više ništa ne može ni da pije. Nema pokrete usana. Naša pretpostavka je da su lekovi koje je pila bili isuviše jaki za nju. Više meseci ih je koristila. Možda ne bi bilo tako da je koristila kraće. Došlo je do prezasićenja i moguće je da se razvio oblik Parkinsona. Moj sin pije znatno manju količinu lekova, ali uz to pije i lek koji sprečava drhtanje koje je karakteristično za parkinsonizam. Sad je došlo do toga da su joj oslabili mišići, i to svi - i gutanja i hodanja, pokreti ruku. Samo oči rade, ali ne prate mnogo ono što se dešava oko nje, kao biljka je - dodaje.

U Klinici za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević", Senka je sa ćerkom osam sati čekala Hitnu pomoć, kako bi ih prevezli u Urgentni centar. U toj ustanovi bile su i dva dana ranije, kada im je rečeno da idu u Palmotićevu.

- Niko nema neku kompleksnu obradu celokupnog stanja. To je težak život. Senka je prestala da radi jedno vreme da bi brinula o ćerki. Sa Tanjom je uvek bilo komplikacija, ona ima tu neku dijagnozu, mislim da je u pitanju bipolarni poremećaj. Dok je išla u specijalnu školu, išla je dve-tri godine i onda su rekli da je ona nemirna na času i kad se završi odmor neće da se vrati unutra. Rekli su da ne može više da ide u školu, izbacili je, rekli da ne sme da doše ni u dvorište. Senka je radila kao frizer, pa ju je vodila sa sobom na posao, nosila papire i bojice da bi ona crtala - priča Ljilja.

Kako objašnjava, devojka je inače bila hiperaktivna, ali stanje se pogoršalo u novembru i decembru. Tada nije spavala po celu noć, budila se u dva ujutru, oblačila se i želela da ide u boravak. Majka nije mogla da je sputa.

- Njena majka to više ne može da izdrži, ne može da je zadrži. Predala je papire za smeštaj u ustanovu Sremčicu. Želela je da to bude blizu, da može da je posećuje. Spremala je papire, sve je dovedeno do toga da će da je prime tamo, ali je 6. maja je bila kod interniste u Domu zdravlja da bi dobila neki papir za smeštaj u ustanovu. Kad su videli u kom je stanju, rekli su da takvu sigurno neće da je prime u smeštaj. Odmah su joj dali uput za Svetog Savu, gde je bila jedno veče - objašnjava.

Teška svakodnevica

Da je život roditelja dece sa posebnim potrebama izuzetno težak čak i kada nisu u pitanju ovakve vanredne situacije, vidi se i na primeru Senke i njene ćerke.

- Senka se za nju bori rukama i nogama, kao i svi mi. Kopamo gde stignemo. Naročito oni koji nemaju novca i moraju da se oslone na državno. Nisu sva deca u boravku. Oni koji nisu, jedino što roditelji moraju je da ih sve vreme vode sa sobom, eventualno da ih, dok su mali, nauče da neko vreme budu sami kod kuće. Vikendom treba dete ili osobu nečim zabaviti, ali to nije uvek moguće. Teško je. Što je osoba starija, više dolaze bolesti koje su normalne za odraslo doba. Treba naći lekare, specijaliste za to. Ja sam zimus imala problem sa svojim sinom. Platila sam operaciju jer državno dok sve objasnim... Ta briga je i fizički teška, trebalo je u bolnici da mu stavimo baraunilu, četvoro nas smo ga držali - kaže Ljilja.

Kako kaže, ni Senki nije nimalo lako. Njena ćerka je odrasla, teška je. Ne može više da je pokrene.

- Žive od tuđe nege i pomoći i alimentacije. Senka je napustila posao da bi brinula od njoj. Kada je smesti u Sremčicu, sav taj novac ide sa njom. I dok nije pila lekove, bila je svađalački nastrojena. To je borba koja traje godinama. Kao majka deteta sa posebnim potrebama s jedne strane znam kako joj je, a sa druge ne znam kako podnosi sve to. Kaže da više ne može da joj pomogne, iako se trudi oko nje i trudi se da joj pomogne. Ovo je, ipak, iznad njenih mogućnosti - ističe.

Telegraf nije dobio reakcije zdravstvenih ustanova na pitanja o ovom slučaju.

(Telegraf.rs)