Ušli smo u kuću u Mladenovcu koju je spržio grom. Otac i sin zamalo izbegli smrt: Radijatori i cevi istopljeni

"Grom je udario u klimu ili je prošao kroz prozor, jer je staklo bilo polomljeno. U toj sobi je bio najveći požar, kada smo stigli kući, vatra je bila i na podu. Požar se širio dalje kroz instalacije, svi uređaji su uništeni", priča za Telegraf vlasnik kuće koju je juče popodne pogodio grom u naselju Pružatovac kod Mladenovca.

Šteta je ogromna, jedna soba je pošteđena vatre, ali plafon je uništen i kuća je neupotrebljiva. Srećom, suteren je takođe ostao sačuvan, pa je tročlana porodica tu prespavala, sa ćebadima dočekala jutro u kući koju će dosčovno ponovo morati da grade. Imali su sreće da u trenutku udara groma nikoga nije bilo u kući, kao i da su vatrogasci stigli za svega 8 minuta i sačuvali je od potpunog urušavanja.

- Ja i sin smo bili u Mladenovcu, radili smo, mi smo električari. Bila je provala oblaka i krenuli smo kući. Kad smo došli, ja sam bio ispod terase, a sin mi kaže "gori kuća". Mislio sam da se šali. Kad smo otključali vrata shvatili smo da nema šanse da uđemo - priča Miroslav.

Najveće žarište bilo je u sobi gde su Mihajlovići čuvali sve važne stvari: pasoše, dokumentaciju, sve papire od kuće, nestao je i zlatni nakit Miroslavove supruge.

- Zlato se istopilo, normalno. Radijatori su sprženi kao da su papirni, bakarne cevi su nestale, sve su se istopile.

Istopljeno je i električno brojilo, uništeni frižider, zamrzivač, televizori. Miroslava i njegovog sina minuti su delili od opasnosti po život - vratili su se da se sklone od oluje, a grom je udario u kuću svega par minuta ranije. Komšije kažu da su čule snažan prasak i nema dileme da je požar izazvala munja.

Kuća ima i nadzornu kameru, a materijal su odneli inspektori koji će uraditi istragu.

Pre nekoliko godina grom je takođe udario u ovaj kraj, kada je pogodio jedno drvo nedaleko od kuće.

- Kuća mi nije osigurana. Moraćemo sada da stavimo gromobran. Ali, ovakve stvar dese se jednom u životu - priča domaćin.

On nije želeo da ga fotografišemo, ali nam je otvorio vrata onoga što je ostalo od njegovog doma. Ponudio nam je da sednemo, ispratio nas kad smo odlazili. Dvorište je bilo puno komšija i prijatelja koji su dolazili da mu pruže podršku.

(Telegraf.rs)