Umesto zelene oaze hrpa smeća na Zvezdari: Stanari uzalud čiste, uljezi se samo skupljaju i prljaju

Prava mala zelena oaza na Zvezdari (Mali Mokri Lug) stecište je nezvanih gostiju koji za sobom ostavljaju hrpu smeća. Dođu u parkić kod Zabrđanske ulice, popiju, pojedu, pa ostave nered. Za njima, kad stignu, skupljaju građani i radnici obližnje firme, ali smeće se, ipak, samo gomila.

Neko je, tako, pojeo picu i ostavio kutiju na živoj ogradi - kao na tacni. Po zemlji su rasute limenke, flaše, celofani...

Najgore je ispred jedne firme, gde se smeće gomila na parkingu, pa ono ostaje pomalo skriveno iza automobila. Kada se malo približite, shvatite da je to čitava mini-deponija.

- Četrdeset godina radim ovde i mi smo to održavali. Do pre koju godinu je bio haos, kamenje, posadili smo drveće i živu ogradu i uradili smo raster. Mi sve očistimo, prođe pet dana i opet se nagomila smeće - priča jedan od radnika.

Malo dalje odatle nalazi se nekoliko zgradica. Građene su davno, pedesetih godina, tada za potrebe pripadnika policije. Izdvojene su od ostatka naselja i skrivene u parkiću-šumici, koji bi, ipak, trebalo urediti.

- Bilo bi jako lepo da Gradsko zelenilo to održava, jer to traži privatna sredstva. Skupljaju se klinci... U jednom periodu su nam ulazili u ulaz, pa smo počeli da zaključavamo noću, držimo po ceo dan zaključana vrata. Smeća ima ispod garaža, ljudi kako prođu tako nešto bace. Poprilično je tamno, nema sunca, vlažno je, ulica je uvek vlažna usred leta ne može da se osuši kad padne kiša - ispričao nam je komšija Milan.

Kako kaže, leti ne može da se živi od komaraca...

Sreli smo i Davida Radakovića, koji ima čak 86 godina i seća se kako je ovo naselje izgledalo šezdesetih. Malo-pomalo oni su sadili drveće. Starac nam priča da je tu bilo lepše nego na Dedinju.

- Uređujemo sami koliko možemo, lepo je mesto, šteta što Gradsko zelenilo neće da prihvati, pravili smo zahtev, ne znam koliko puta da oni ovo malo urede. Ja ovde živim od šezdesete, a 1958. sam se zaposlio u Ministarstvu saveznom izvršnom veću i tu sam ostao, sinovi otišli svojim putem. Sve je to zemljište saveznog SUP bilo. Stanari su sve ovo sadili. Ja sam ovaj orah posadio kad sam ženio sina - priča nam ovaj čovek.

Međutim, kako smo nezvanično saznali, cela ta zelena površina na kojoj se nalaze zgrade je privatna i vraćena je restitucijom. Stoga, prostor bi morao da održava vlasnik i gradske komunalne službe zaista nisu nadležne. Od restitucije su izuzete samo stambene zgrade, kojima će ostati i po oko pet ari okućnice, kao i zgrada jednog preduzeća.

Moguće je da će se naći i investitor koji bi ovde sagradio neku zgradu, što se nekim stanarima ne dopada.

- Uplašila sam se kad sam vas videla, reko, da ne pomisle nešto da zidaju... Ovde dolaze pijani, drogirani, samo frknu smeće, a imaju kantu. Jedna devojka i dečko često skupljaju smeće, ali uvek se pojavljuje novo - priča nam jedna stanarka.

(Telegraf.rs)