Zoran o orangutanki Vanji brine više od 30 godina: Stigla je u vrt kao beba, a sada su najbolji prijatelji

Kada je Vanja pre oko 33 godine došla u Zoološki vrt Beograd nije ni slutila da će tamo steći prijatelja za čitav život. Ova ženka orangutana tada je imala samo dve godine, a od prvog dana brigu o njoj preuzeo je negovatelj Zoran Rajić. Danas, Zoran je Vanji gotovo sve. Svaki dan je hrani, obilazi, igra se sa njom, a neretko i zajedno poziraju i prave "selfije".

- Vanja ima sada oko 35 godina. Jako je druželjubiva. Kad smo se upoznali bila je beba, sa oko dve i po godine. Od tada do danas sam sve vreme sa njom. Prihvata me kao pripadnika svoje vrste i dozvoljava mi da ulazim u njen prostor, što nije baš slučaj sa svima - priča za Telegraf.rs Zoran.

Preporučujemo

Ovim plemenitim poslom Zoran se bavi više od tri decenije, vodeći brigu najviše o primatima. Vanja mu je svakako ljubimica, ali kako kaže, nastoji da svima pruži jednaku pažnju.

- Više od 33 godine radim baš sa primatima. Svi oni imaju imena i svi su ličnosti za sebe, svi imaju svoje ukuse, ali i jednu zajedničku karakteristiku - mnogo su ljubomorni. Naravno, uvek postoje mezimci, ali kod majmuna to ne sme da se pokaže. Moraju svi da imaju identičan tretman, da imaju istu količinu pažnje i hrane. Da sve bude isto. Inače, budu li ljubomorni jedni na druge, desi se da se posvađaju i potuku. O tome se striktno mora voditi računa.

A ljubav jeste ono što svakom živom biću treba. Zato, Zoran u svom ophođenju prema životinjama nastoji da širi samo lepe emocije.

- Da bi njima život bio lepši i lakši, odnosi moraju da budu prijateljski. To su životinje koje su u stvarnosti opasne, nepredvive i mnogo snažnije od čoveka, te prema njima ne sme da bude grubosti. Ono što se vidi na televiziji, to su sve mlade i polno nezrele životinje, do svoj sedme ili 10 godine. Čim stastaju, završe u nekom zoološkom vrtu, pa se sa njima ne meže manipulisati. Nisu tip životinja gde možete kaznama da postignete nešto. Kod majmuna nema ucenjivanja, sve mora na prijateljskoj bazi. Ako krenete da primenjujete kaznu, unervoze se, međusobno se potuku i umeju jako ozbiljno da se povrede - napominje Zoran.

U zoološkom vrtu, svaki negovatelj ima svoj deo o kome brine i gde svakodnevno provodi vreme sa svojim životinjama, pa su one skoro kao deo porodice.

- Posao počinje tako što se ujutru obiđu sve životinje, da se vidi u kakvom su stanju, pristupa se pripremi i podeli hrane, očisti se i sredi kad šta treba. Brine se i o psihičkom i o fizičkom stanju životinja. Ako se vidi da su nervozne ili uznemirene više im se vremena posveti, daju im se odgovarajuće igračke da im se skrene pažnja.

Primati su posebno srećni kada dobiju igračke, jer za njih, igra je iskazivanje kreativnosti i mašte.

- Te životinje su rođene u kontrolisanim uslovima, te one nemaju neki stres što su u toj sredini na koju su inače naučene. A samo ponašanje zavisi od mnogih okolnosti. Postoji nešto što je njihovo urođeno ponašanje, a postoji nešto što je stečeno. Kombinacijom ta dva momenta se dobija njihovo karakteristično ponašanje. Što se tiče majmuna, treba im omogućiti elemente gde oni mogu da se penju i igračke sa kojima mogu da izraze svoju kreativnost i maštovitost. Njihova igra se zasniva na raščlanivanju predmeta tj. nešto slome i gledaju šta sa tim komadaimam mogu da urade novo i interesantno, nekada se i ukrašavaju, zavisi kako i kad su raspoloženi.

Najlepša stvar, napominje Zoran, jeste način na koji iskazuju svoju ljubav i poštovanje.

- Kod majmuna je karakteristično to iskazivanje ljubavi kroz bištanje ili čišćenje krzna. To se viđa često i ljude obično pomisle da oni tako vade buve jedni drugima. Ali obično nije tako. Oni nemaju buve, već je to čeprkanje po dlaci iskazivanje ljubavi, pažnje i poštovanja. Oni tako umeju satima da se međusobno bištu. Inače, bištanje je s druge strane korisno jer se tako pokreću receptori u mozgu koji podstiču lučenje betaendorfina. To deluje kao neka vrsta opijuma, te budu veoma srećni - kaže Zoran i dodaje da je i on često predmet ljubavi i pažnje od strane svojih krznatih prijatelja.

-To je nešto što im treba dopustiti, da pokažu tu vrstu naklonosti, čak i treba uzvratiti, počeškati ih, pomaziti. Tad je životinja srećna i to je ono što je najbitnije - zaključuje Zoran.

(Telegraf.rs)