Bili smo na zgarištu uništenih domova, tu su invalidi, samohrane mame, bebe: Voditelj se boji da nađe ljubimca

Pomalo gareži na zidovima, voda koja je našla svoj put ka prizemlju, a kako se penjete ka petom spratu, sve jači miris gareži i paljevine. Od četvrtog sprata stepenicama se gotovo ne može do gore. Prepune krhotina, crepova, poneka cipela, ukrasi za Novu godinu, delova nečijeg života... Cveće koje je stajalo u prolazima, izvaljeno iz saksija. Krova nema, samo pocrnele grede svedoče o onome što je stanare pre požara delilo od neba.

U Husinjskih rudara na Karaburmi izgorela su četiri stana na vrhu zgrade. I kao što kaže Živojin Krstić, novinar i voditelj, hvala Bogu pa se završilo samo na ovome, samo je jedan sprat izgoreo, nije bilo žrtava, jer u zgradi ima još porodica sa decom, bebama.

U Žikinom stanu tu i tamo se nazire po neki predmet koji nije u potpunosti izgoreo. Kaže, pomalo ga je i strah da čeprka po zgarištu jer se plaši da tu ne pronađe ljubimca koga nema od petka uveče, kad je izbio požar.

- Raspoloženje ide od smeha do plača, što kažu, od sjaja do očaja. Ništa nije ostalo. Ne znam ni da l' možda ima nešto čitavo ispod ovog zgarišta. Ostali su neki parfemi u kupatilu - priča Živojin i pokazuje na diplomu koja je ostala čitava, ali i nekoliko flaša rakije i vina.

Iz njegovog stana je inače i krenuo požar. Kako se ispostavilo, od frižidera. Sreća u nesreći je da je u četiri stana u tom trenutku bila samo Katarina Trivunović, ujedno i upravnica zgrade, koja je pošto je zakucala na preostala vrata na spratu i uverila se da nema nikog, istrčala iz zgrade.

Pita se da li je kao upravnica uradila dovoljno da pomogne ostalim stanarima, ali i sebi. Da li je pokucala na sva vrata na koja je mogla, da li ima još nešto što može da učini. Kaže da će da odahne tek kad se bude uverila da je prikupljen novac za novi krov. Spavala, kaže, nije od petka.

Priželjkuju da ovih dana ne bude kiše, koja bi još više urnisala stanove ispod onih koji su izgoreli, a ponajviše je oštetila stan bake i deke, komšija koji su, kaže Katarina, invalidi. U zgradi žive i samohrane mame.

Oko zgrade je postavljena traka koja upozorava da se tuda ne prolazi. Okolo još stoje delovi crepa koji su padali sa krova zgrade dok je gorela.

- Ja se tu neću vratiti - izgovara Žika.

- Sve što smo stekli, zaradili, možemo ponovo - kaže i sleže ramenima.

Samo su, kako reče Katarina, uspomene nepovratno izgubljene.

Svi koji žele da pomognu stanarima mogu to da učine uplatom na broj tekućeg računa stanara zgrade: 200-3005980101033-24 ili na račun kod Poštanske štedionice Katarine Trivunović 20010946669727.

(Telegraf.rs)