Žarko uboden nožem dok je branio kolegu: Da li je 4. april borba za prava studenata ili najluđa domska žurka?

Student prava i komunista Žarko Marinović je te 1936. godine, tokom studentskih demonstracija, položio svoj život boreći se za ideje pravde i slobode. Zadobivši ubod nožem, braneći svog kolegu, ubijen je 4. aprila, a dve decenije kasnije će hrabri čin jednog mladića postati povod da ovaj datum bude proglašen za Dan studenata.

Iako prvobitno zamišljen kao dan koji će služiti kao podsetnik svakoj budućoj generaciji akademaca koliko je važno da se bore za svoja prava, ideje i slobodu, proslave 4. aprila u poslednjih nekoliko decenija postale su više povod za dobru zabavu.

Životni standard i uslovi studiranja su se kroz decenije menjali, te neki objašnjavaju da je upravo zbog toga među omladincima popustio bunt. Ipak, da li je baš tako?

Kada je bila studentkinja Fakulteta političkih nauka, pre oko jedne decenije, Biljana se seća da se svaki 4. april obeležavao velikom žurkom u Studentskom gradu.

- Bilo je to nalik Beer festu, održavali su se koncerti, masa studenata se okupljala. Pili smo, đuskali, kao svaki put kad se organizuje neka dobra žurka.

Priseća se i da uslovi života u domovima nisu bili najbolji, ali svakako pristupačni studentskom džepu.

- Koliko se sećam, doručak je koštao oko 30, večera oko 40, a ručak oko 50 dinara. Ne mogu da zaboravim redove četvrtkom u menzi, kada je na meniju bio pohovani kačkavalj, ali ni tu praksu da za vreme ispitnih rokova u zoru krene pohod na čitaonice da bi se zauzelo mesto.

Iako je Dan studenata danas pretvoren u jednu od najposećenijih studentskih žurki, mnoge akademce, kako se da videti, i dalje muče slične brige kao i one od pre 20 ili 50 godina.

- Voleo bih kada bi Dan studenata više bio povod da se bavimo svojim pravima i statusom na univerzitetima. Uprkos tome što studiramo u 21. veku i dalje smo često žrtve profesorske sujete i nesavremenih metoda rada. Današnji dan i obeležavamo zato što je jedan student prešao preko svojih stavova kako bi zaštitio život jednog vršnjaka neistomišljenika - navodi za Telegraf master student Filološkog fakulteta u Beogradu Nikola.

Naš sagovornik, koji je inače i stanovnik Studentskog grada na Novom Beogradu, podseća da za Dan studenata ima dosta kulturnog sadržaja koji upravo neguju kulturu sećanja.

- Mislim da bi svake godine trebalo obeležiti taj dan sećanjem na Žarka Marinovića, nekim dokumentarnim filmovima i izložbama, tribinama o studentskim borbama... Treba da nam to bude povod da razmislimo o svojim postupcima i o svom mestu u društvu, o angažovanju u korist zajednice i slično. U redu je to što mladi žele da se zabavljaju, ali mi je pomalo morbidno što na dan kada je neko poginuo slavimo kao da je svadba.

Sa druge strane, mladi student Fakulteta političkih nauka Bojan se raduje Danu studenata kao savršenoj prilici da se, nakon svih restriktivnih mera usled pandemije, konačno kvalitetno zabavi sa društvom.

- Drago mi je što će se posle dve godine pauze veliki broj studenata okupiti u Studenjaku i zajedno proslaviti Dan studenata. Danas će nastupiti tri benda i jedan di-džej i očekuje se dobar broj studenata, ali verovatno u nešto manjem broju nego što je to bilo ranije, jer je dosta studenata van Beograda, pošto se i dalje na većini fakulteta nastava održava onlajn - dodao je on.

Studentske muke

I dok su Biljani studentski dani danas ostali u lepom sećanju, pored sitnih neugodnosti domskog života, Nikola podseća da danas postoje mnoge stvari zbog kojih akademci mogu da dignu glas.

- Cena obroka je već više godine nepromenjena i sasvim prihvatljiva. Doručak je 40, ručak 72, a večera 59 dinara. To je ono što je dobro. Naš dom je u proteklih nekoliko godina ekspresno renoviran zbog Univerzijade koja je trebalo da se održi 2020. godine. Važno je napomenuti i da je cena stanarine i usluga porasla, pretpostaviću u skladu sa inflacijom i novom uslugom klima uređaja. Sada je visina moje stanarine 3.100, a bila je oko 2.500 dinara. To većini čitalaca verovatno deluje kao smešna cena za smeštaj, ali mi pored toga plaćamo i pranje veša koje je takođe poskupelo, a naše stipendije i krediti su ostali nepromenjeni - navodi on.

Mladi student Fakulteta političkih nauka Bojan takođe tvrdi da bi studenti trebalo da budu glasniji u vezi sa problemima na koje nailaze tokom akademskog života.

- Studenti su budućnost, a u budućnost treba ulagati. Čini mi se, ipak, da su upali u stanje letargije i da je potrebno ozbiljno buđenje. Kada su u pitanju problemi samih studenata, ono što najjasnije može da se čuje jeste nezadovoljstvo veoma visokim školarinama na državnim fakultetima. Veliki broj kolega, pogotovo onih koji dolaze van Beograda, ukoliko ne uspeju da obezbede budžet imaju puno problema da nastave svoje školovanje. Neki fakulteti su čak i podigli cenu školarine, iako se nastava odvija onlajn, a suočavamo se sa teškim vremenima usled pandemije - dodao je on.

Statistika o studentima

Republički zavod za statistiku objavio je, povodom Dana studenata u Srbiji, podatke koji se odnose na ovu populaciju.

Tako je broj novoupisanih studenata ove školske godine, 2021/2022, ukupno 48.508, od čega je 56,3 devojaka, i 43,7 muškaraca.

Podaci govore da je broj upisanih studenata za pretgodnu godinu bio čak 245.550, dok ih je 2020. godine diplomiralo 41.395.

Čestitka od ministra

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić čestitao je danas svim studentima, kao i predstavnicima studentskih organizacija 4. april, Dan studenata.

Ministar je ocenio da je današnji dan prilika da se istakne značaj i uloga studenata u društvu, koji su uvek bili pokretačka snaga, nosioci prosperiteta i inovativnih ideja.

- Obrazovanje i nauka osnova su svakog ekonomskog i društvenog razvoja. Državi su potrebni mladi ljudi koji će dati doprinos u različitim segmentima našeg društva - naveo je Ružić.

On je podsetio da su prošle godine usvojene izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, kao i da je Srbija prvi put dobila Zakon o studentskom organizovanju, koji u centar stavlja studenta.

- Veoma sam ponosan na saradnju koju smo do sada ostvarili sa predstavnicima studenata i studentskim organizacijama, što je posebno došlo do izražaja prilikom pripreme zakona koji se odnose na oblast visokog obrazovanja - naveo je ministar.

(Telegraf.rs)