Ovako se gaze predrasude: Filip je u klupi odbranio autističnog druga od maltretiranja, štiti ga i sad

"Umetnica mora biti zdrava! Ona mora biti prava! Ona ne sme biti kriva, jer to sve nervira!"

Ovako je Konstraktu "skinuo" mali Konstantin, devetogodišnji dečkić, koji je sve vreme u ruci držao jednu drečavu savitljivu igračku. Šetao se okolo-naokolo, sve ga je zanimalo, a tu su se našli i dečaci i devojčice iz vrtića koji su ga odmah prihvatili, iako je stariji od njih. Kosta ima autizam, ali deca nemaju predrasude. Dok ne odrastu... A odrasli su tu da učine sve da predrasude ne postanu nepremostive barijere.

Jer... Upoznali smo i jednog malo starijeg dečaka, gimnazijalca Filipa Pavićevića, koji je posvedočio o ne tako lepom ponašanju vršnjaka u dobu kada đaci postaju tinejdžeri. Svojom snagom, prijateljstvom i velikim srcem zaštitio je, a to i danas čini, druga sa autizmom kog su neprimereno zadirkivala druga deca.

Kosta i Filip su bili na istom mestu - na jučerašnjem događaju druženja sa predškolcima, koje je organizovalo Beogradsko udruženje za pomoć osobama sa autizmom, a povodom Svetskog dana osoba sa autizmom. Umesto na Trgu, zbog kiše bili smo u prostorijama PU Dečji dani.

Ono što povezuje Kostu i Filipovog druga jeste da su obojica u redovnom sistemu obrazovanja. Dakle, stasavaju zajedno sa svojim vršnjacima koji nemaju autizam. Jedino tako, kaže Kostina majka Radunka Lazić, deca sa autizmom mogu da dostignu svoj maksimum razvoja. A talenata ima sigurno više nego predrasuda.

Filip i danas štiti druga

Filip Pavićević je učenik treće godine Gimnazije "Stefan Nemanja", a njegov drug koji ima autizam nastavio je obrazovanje u jednoj drugoj srednjoj školi. U klupi ga je branio od maltretiranja, a čak i sada spreman je da ode u školu i pomogne svom prijatelju.

- On i sada ima problema, ali s vremena na vreme ja dođem do škole, ne da bih nekome pretio, već da pokažem stav. Većina te dece koja prave problem su slabići, ne kažem fizički, to je nebitno totalno, jer kako ti možeš da imaš srca da maltretiraš nekog ko je slabiji od tebe na mentalnom nivou - pita se Filip.

Kako kaže, svom drugu se približio u šestom razredu. Nije mogao da gleda kako ga deca zadirkuju, a onda on ispadne kriv kada im vrati na način na koji je umeo - ugrizom.

- Išao je sa mnom u odeljenje i stalno sam stajao na njegovu stranu. Grupica od 5-6 dečaka ga je konstantno maltretirala. Fizički sam jači i bilo mi je žao dečka da maltretiraju - kaže Filip.

On dodaje i da je mnogo teško bilo prići autističnom dečaku, koji je imao strah da će biti napadnut.

Mislio je da će drugarstvo da se prekine posle osnovne škole, da je svom drugu pomogao da se socijalizuje, ali ga je on ipak pozvao.

- Kad smo završili školu on je počeo da me zove da izađem ponekad s njim. Mi smo iz Zemuna obojica, tako da mi nije teško da izađem i da se vidim s njim zato što znam da mu je i sad teško. Druži se sa mnogo mlađima od sebe i mislim da mu mnogo znači da se druži i s nekim ko je njegovo godište.

Kako kaže, navijaju za isti klub, obožavaju istu igricu, a jedino ne vole mnogo da pričaju o školi.

Treba naglasiti i da smo razgovarali ne samo sa Filipom, već i Tiborom, a oni su zajedno sa drugim učenicima Gimnazije Stefan Nemanja podržali decu s autizmom i u školi osnovali fond kojim su kupovali slike na humanitarnoj aukciji.

Kosta bezbrižno mašta o zvezdama

Mališan s početka priče sedeo je sam i gledao u svoju igračku. Približavamo mu se, a on nam odgovara pogledom. Pitamo ga kakva je to igračka, pa nam je daje u ruke. Kroz nekoliko sekundi odlučio je da promeni poziciju i pomerio se od nas. Ne, njemu ne popušta pažnja, ona je samo na drugom mestu, možda u svojoj glavi osvaja neku novu galaksiju.

- Njegova interesovanja su muzika, slikanje, sport. Deca sa autizmom su prijemčiva na ritam, pa mu tako uz Konstraktinu pesmu pomažem da usvoji pojmove pravog i krivog. Interesuje ga morski svet, svemir... Svemir mu je jako bitna komponenta, od treće godine. Ja mu čitam, zajedno radimo, crtamo, pričamo, pokušavam da mu približim sve to. Saturn je recimo planeta koja je njemu nešto najbitnije - priča majka Radunka.

Kostu posebno privlači liturgijsko pojanje.

- Voli da ide na liturgije i to je za njega neki svet koji ga ispunjava i daje mu mir. Sva deca su različita i mi imamo prava da budemo različiti i treba da gajimo tu različitost, jer jedino tako možemo ponovo imati Mikelanđela, Leonarda, Nikolu Teslu... - zaključuje majka.

Ona objašnjava da je roditeljima izuzetno bitno da budu u komunikaciji sa školom, jer postoji poseban način na koji se pristupa autističnoj deci. Samo roditelj može da da "ključ" učiteljima i nastavnicima kojim će oni od mališana dopreti do njegovih sposobnosti. Nažalost, kaže, tate i mame često ne znaju šta se dešava u školi, naročito kada je u pitanju diskriminacija.

Susretala se sa predrasudama što njeno dete ide u redovnu, a ne specijalnu školu, a kaže i da te predrasude dolaze čak i od zaposlenih u obrazovnim ustanovama.

(Telegraf.rs)