Preslatkog Nauma iz Beograda hoće da izbace i iz trećeg vrtića, mama ne da: Drugari ga brane, stiže inspekcija

Naume dragi, uspeces ti sigurno!

Sve mi je ovo jako poznato. Nas dečak je imao disharmonican razvoj. Negde u tom uzrastu smo isto proživljavali u jednom privatnom vrtiću. Od priča da je naše dete mlatilo drugu ( da bi se ispostavilo da su se samo gurkali u redu),pa im je bio problem što ne priča,pa usporava grupu,pa ignorisanje od strane vaspitacica kad dodjemo po njega,pa do toga da za godinu dana nismo jednu lepu reč čuli o svom detetu,dok smo svojim očima gledali kako cvrkuću sa drugim roditeljima...Uglavnom,bili smo na korak da promenimo vrtić kada su obe vaspitačice u grupi dale otkaz. Na njihovo mesto došle su dve predivne devojke pored kojih je naše dete procvetalo. Uz njihovu podršku i rad sa logopedom,naše dete je prevazišlo problem koji je imao. Danas je učenik drugog razreda osnovne škole, odličan đak,potpuno samostalan i odgovoran. Želim svu sreću Naumu i njegovim roditeljima da pronađu podršku koju smo mi imali.

Podržavam to divno dete a vaspitačice bi trebalo manje da pilje u mobilne i više da se posvete deci.

U Srbiji može da otvori vrtić bilo ko bez obzira na obrazovanje, psihološki profil itd. Jedini kriterijum je da ima novac. Zato me ne čudi da se ovo desava.

Kakve razlicitosti ? Vi pricate o deci sa smetnjama u razvoju i ta deca treba da imaju posebnu negu a ne da ih gurate sa ostalom decom .

Malog Nauma poznajem a i njegove roditelje, i ono sto je bitno da znate da je on jedan dobar, mio i vrlo deustven decak koji obozava da se igra sa svojim vrsnjacima i da zabavlja stariju decu! Voli da djuska i odlicno peva, a ponekad i opsuje, kao sto cine i moja deca i sca deca. Za razliku od vecine dece Naum je morao mnogo da radi i vezba vecinu stvari koja drugoj deci dolaze prirodno, hodanje, govor i ostalo da bi sada mogao da trci i prica i peva. Toliko je radio da je skoro sasvim sustigao vrsnjake. I sada kada je skoro tu opet mora da se bori i to protiv onih koji bi trebali da mu u tome pomazu. Kakav paradoks!

kome sve smeta neka uzme dadilju za svoje dete i problem resen,ali one mnogo kostaju mesecno a ovde prodjes za 7000-8ooo din.

Suština je u socijalizaciji dece sa smetnjama, sa posebnim potrebama i dece tipičnog razvoja. Uče jedni od drugih, jedni kako treba, drugi, da nisu svi isti. Prilagodjavaju se jedni drugima. Na duge staze, imaćemo ljude sa smetnjama koji rade u skladu sa mogućnostima, a sa druge strane ljude koji to posmatraju i doživljavaju kao nešto što je deo naše populacije. Umesto specijalnih škola i tzv. segregacije, uvesti resursne centre sa raznim tipovima asistencije potrebnih da bi se čovek sa smetnjama asimilovao u društvo i bio jednog snaa njegov koristan član. Sve je moguće, ako shvatimo da nismo sami na svetu i da nas ima raznih i različitih i da svako ima prava na dostojanstven zivot u skladu sa svojim mogućnostima.

Nisam protiv inkluzije dece sa posebnim potrebama, ali imala sam primer gde zbog nedostatka vaspitača trpe sva ostala deca, zanemarena su, nemogućnost adekvatnog rada sa njima jer su vaspitači većinu svog vremena posvećeni deci sa posebnim potrebama. Problem bi bio rešen kada bi se poštovao maksimalan broj dece po vaspitaču, kao i broj dece sa posebnim potrebama u grupama.

Nista, svi ovi pazni moralisti da zamene vaspitacice ali za jos manju platu, posto su toliko "moralni" pa kad puknu za godinu dana i zavrse u crnoj hronici, onda cemo tada imati mira od prozapadnih gluposti.

Meni je vaspitačica nakon što sam donela izveštaj defektologa koji radi sa mojim detetom i na kom piše da je dete uključeno u tretman zbor razvojne disfazije, rekla da to nije razvojna disfazija, da je ona završila specijalizaciju za decu sa potrebnim potrebama, aludirajući na autizam.

Šta očekivati od ovakvog naroda kakvi smo postali, treba da dajemo primer deci da ta deca sutra izrastu u dobre i kvalitetne ljude. Sve se manje vremena ima za decu, sve se manje radi sa decom, iskreno se nadam da će ta deca biti mnogo bolja nego prethodne generacije.

Pa ljudi ako ne ide ne ide... Čemu forsiranje deteta

Većina vaspitačica dolaze na posao samo da bi ispijali kafe i palila svakih 5 min cigarete a za sve to primaju dobre pare sa decom ništa nerade deca puštena da radi ko šta oće al sati prolaze plata idi i svima dobro

Problem nastaje jer nije ni svaka inkluzija ista, obzirom da imam troje dece kroz njihovo odrastanje imali smo razne oblike inkluzija u njihovim kolektivima što vrtić što škola... Recimo srednje dete je u vrtiću imalo bliznakinje sa lakšim oblikom cerebralne paralize i njihove smetnje su bile motoričke prirode, sva deca su ih obožavala i u potpunosti prihvatala. Sledeći primer je NESLAVNO prošao jer su u pitanju opet bili blizanci sa nekim vidom autizma gde su scene koje su priredjivali na časovima bile mučne za svu decu a jadna učiteljica je 99% svoje pažnje posvećivala njima, dok su ostala deca izigravala scenografiju u predstavi "KAO SVE JE NORMALNO I SVI SMO JEDNAKI"! Ne mogu se poistovećivati fizičke i psihičke smetnje.

cim dodjem na posao i jos plus moram nesto da radim odmah je problem. mi smo navikli da idemo na posao da odmorimo..

Niko bez debelog razloga ne bi bio protiv bolesnog deteta. Treba čuti i drugu stranu da bi se doneo valjan sud.

Razumem u potpunosti muku roditelja, ali zar ne bi detetu bila pružena bolja nega u specijalnom vrtiću? Imao bi više stručnjaka uz sebe i verujem da bi brže napredovao.

...kod nas je problem obrnut, svi smo na strani tog deteta, ali cela grupa pati, ne samo jer su fizički ugroženi od njega, nego jer i mi ne stižemo ništa drugo da uradimo s decom, samo glave da sačuvamo. Ipak je on samo dete... inkluzija je teška sa velikom grupom i bez ličnog asistenta u slučajevima kada je zaista neophodan.

Vaspitačica sam u grupi gde ima nekoliko dece sa posebnim potrebama, nas je dve, po jedna u smeni. Tolerantne smo i na probleme u poslu gledamo kao na izazove, imamo i dug radni staž i ljubav prema deci i poslu. Elem... imamo dete koje je hiperaktivno i agresivno. Ceo dan si posvećen njemu, trudiš se da ga animiraš da sačuvaš njega i drugu decu da ih ne povredi.. Isto tako i invetar, jer lomi sve što dohvati, gadja decu igračkama iz sve snage, lomi. lupa glavom o zid.. Savetovali smo se sa stručnjacima, pričali sa roditeljima, svi smo pozitivni i želimo da pomognemo detetu, ali i drugoj deci. Medjutim pomoći nema. Asistenta ne možemo da dobijemo, niti treću koleg. Dan se svede na to da sačuvamo žive glave tom detetu, drugoj deci, a i nama..

Inkluzija je bez timova koji izlaze na teren samo u ovim slucajevima mrtvi slovo na papiru. Pored toga, posto na svaku grupu moze ici samo jedno dete sa posebnim potrebama a ima ih daleko vise od 1 u 20, ona gospodja verovatno tehnicki neka gde da upise dete. Roditelji kao manijaci citaju internet i kad vide da se otvara novi vrtic odmah zovu - cesto je prvo dete u novom vrticu neko sa posebnim potrebama. Inace ako mislite ‘ma sigurno posotji druga strana price’ ne, ne postoji, iz brojnih iskustava koje znam iz naseg udruzenja, ovo je susta stvarnost. Jedino je nejasno zasto asistent nije sve vreme sa detetom da moze sam da zna sta se desilo a ne da pita decu.

Koliko smo tolerantni i saosecajni govore upravo komentari skoro svih na ovaj tekst. Predlazem da svi koji osudjuju vaspitacice koje,,ispijaju kafe" pocnu da se edukuju za iste i pocnu da rade taj human posao te pokazu na delu kako se to radi!

Zatvorite vrtic i kaznite vaspitacice ili im oduzmite licencu , sramota da se tako ophode prema detetu … sve bi ih kaznila novcano da narednih 10 g nemogu da se oporave. Kakav bezobrazluk.

Svasta.

Molim vas, čast izuzecima ali ko u ovoj zemlji završava fakultet za vaspitačicu, učiteljicu? Nisam uspeo nigde, to mi je najlakše i t a ko završi sa nasom decom.. Čitam i vase komentare, svi pozitivni, svi na strani očajnih roditelja i Nauma, a kako sam bila u situaciji kao oni, nisam primetila saosećanje ljudi oko sebe. Kada bi kod nas postojala svest ljudi o tome da razlike postoje, da moramo raditi na tome kako bi pomogli da se Naum i drugo neko dete socijalizuje, napreduje.. Bitno je da priznajemo sve druge razlike, gej brakove, ljude koji nemaju decu ali imaju, šetaju 5 pasa i to nam je "normalno". Naume, bori se.. Biće sve u redu, sli samo uz trud i rad tvojih roditelja, biće teško, ali.. Biće ponosni kao što su i sada.

Isti problem imam i ja, moje dete po lekarima ima samo blazi zastoj u govoru, malo burnije reaguje nekada i nece uvek da poslusa, a vremenom se stvari dosta popravljaju, to su i faze koja deca prolaze. Vaspitacica nam je rekla da ga ispisemo i da nece da ga cuvaju i da nesto nije u redu sa njim. Po sto puta isli kod psihologa i psihijatra, sve u redu sa detetom.Pa nisu sve deca mirna ko saksije i ne razvijaju se isto. Razumem i da im je nekada tesko, ali onda nisu za taj posao.

Ne znam kako je drugim gradovima ali u mom su ugasili sve skole sa specijalnom potrebom i vrtice i spojili su ih sa normalnom decom i razvrstali da u svakom odeljenu ima po neko dete koje je takvo specijalno,da bi se deca od malena prihvatala i privikavala na to... da im to bude normalno sutra dan a ne ovako kao ta vaspitacica... ja da sam direktorka vrtica ja bi joj odma dala otkaz ionako ima brdo vaspitacica koje cekaju da se zaposle tako da ce lako naci drugu vaspitacicom koja ce to prihvatiti...

Kao neko ko radi sa decom ovoga nažalost ima sve više. Prosto ne znam kako smo od humane nauke došli do baš me briga. Žalosno. Mami dajem podršku jer nije ovde samo ovo dete ovo su sva deca. I prosto mora ovako kroz sud da ubuduće ovoga nema. E to je onda inkluzija. A do sada je inkluzija na papiru samo.

Sa mnom u vrtiću je bio jedan dečak sa daunovim sindromom (ako se dobro sećam). I svi smo se normalno igrali sa njim, niko od nas ga nije razlikovao. Bio je pomalo nemiran i često je voleo da trčkara oko ostalih i skida gaće (pokazuje muškost). Svima nama je to bilo smesno i zabavno. Kasnije su i neki ostali počeli tako.. Lepa sećanja... Vaspitačice su više vremena provodile sa njim nego sa ostalima. Šta li se promenilo od tad. Prošlo je jedva malo više od 10 godina..

Nama je sin sa umerenim autizmom.Promenili 3 vrtica ali hvala bogu ,cetvrti vrtic nas je lepo prihvatio. Obicno vlasnici vrtica nece da rade sa decom koji imaju poteskoca u razvoju. Njima je to samo biznis uz sto manje posla. Jednostavno te nateraju da ispises dete. Druge roditelje ne zanima sto vase dete ima problem tako da podrske nemate. Jednostavno losa karma hara u nase drustvo i ne ocekujte nista dobro. Borite se sami i to je to

Puna podrska malom Naumu I njegovim roditeljima.Velik problem u ovom stepenu obrazovanja ,sto su vaspitaci uglavnom najlosiji djaci, koji nisu moglo nigde da se upisu I nista drugo da zavrse.To iz radnog iskustva tvrdim,40 god.u prosveti.Kriterijumi za upis u Strukovne skole za vaspitace NE postoje.Novi zakon o formiranju grupe koju cine deca od godinu dana koja Jos ne hodaju,ne pricaju sa decom od 2 I 3 godine dovoljno nam govori koliko deca mogu da napreduju ,a verovatno ova starija deca Treba da brinu o svojim mladim drugarima.Predskolci se u vrticu NE pripremaju za polazak u skolu,pitam se sta vaspitacice rade?Naumovim roditeljima zelim da istraju ,idu do kraja,a malom Naumu zelim srecno I veselo detinjstvo!

Mislim da i vlasnici i vaspitačicama (po stručnisti sigurno to nisu) treba pokazati zube. Ne povlačite se pred nestručnima.

Momentalni otkaz toj vaspitačici što preti da će ona sama dati otkaz ako ne ispišu dete, a ovoj vlasnici zatvoriti vrtić i oduzeti licencu za isti

Cesto nisu obuceni za rad sa tom decom. Uz svu volju ne znaju kako da postupe u niz situacija. Govorim za osnovnu skolu. Treba obuka, seminari. Varate se ako mislite da je lako.

Zelim da se oglasim, kao roditelj trogodisnjeg deteta koji ima isti problem. Jedina razlika je sto moje dete prica engleski jezik, usred koriscenja telefona.Nazalost. Nije agresivan, ali je aktivan bas bas.To se sve pretvorilo u vrticu u pravu agoniju. Cak mi je vaspitacica rekla, citiram “Ako se ispostavi da je on dete sa posebnim potrebama, vi mozete cak dobiti besplatan vrtic”. Same su postavljale dijagnoze. Naravno preduzeli smo sve mere, i svi strucnjaci, defektolozi, psiholozi, njegov pedijatar, su jednoglasni da je dete zdravo 100%, jedino sto mora da se radi na jeziku. Strasno je ovo sto se radi, prvenstveno deci, jer ona osecaju sve kako pozitivne, tako i negativne vibracije.

Ovo je velika sramota za vrtic, vaspitace a i sam sistem koji dozvoljava da ovako vrtici funkcionisu. Ovo nije usamljen slucaj nazalost, pa da vidimo kako nase institucije reaguju na diskriminaciju decaka koji se tako mali bori zajedno sa svojim roditeljima za svoje pravo na druzenje, igru i bolje sutra. Podrska roditeljima jer se bore i za svu ostalu decu.

Подршка малом Науму. А нестручно особље из приватних вртића или заменити са квалификованим васпитачима, или им одузети лиценцу. Јер ово није посао, само чување дечице, него нешто што се без љубави према повереној деци, са свим њиховим разликама једноставно не може само одрађивати, или као из овог Наумовог вртића, једноставно га избацити. Замислите избацују из вртића дете од четири године!!! Па докле смо то стигли?

Kad sam zavrsavala specijalizaciju nigde mi nije bilo zagarantovano da li cu raditi sa manje bolesnom ili teze bolesnom decom,pa tako i vaspitacima nigde ne pise da rade iskljucivo sa decom koja nemaju razvojne teskoce.Ako nisu edukovani neka se edukuju,to sada uopste nije problem.Jedan dan u nedelji radim sa decom i roditeljima sa ovakvim problemima i sve mi je ovo poznato,samo na srecu mislim da u Kragujevcu ovakvih problema vise nemamo . Najveci je problem sto je mali broj nas pedijatara koji radimo u razvojnim savetovalistima.Porucujem ovim roditeljima da istraju i bez obzira koji problem njihovo dete ima,njegovo mesto je tu gde je a nikako da mu se cesto menja okruzenje vrsnjaka.Postoji resenje samo uz dobru volju citavog tima vrtica,naravno uz dogovor sa roditeljima.Ogromno olaksanje je asistent koji je defektolog.Retka su deca koja imaju asistenta.

Podrska za roditelje, potpuno vas razumem.

Menjajte vaspitacicu zaposlite nekog ko zeli da radi ali u pravom smislu te reci a svaka vaspitacica bi trebala da zna kako se radi sa inkluzivnom decom ljubav prema deci prevashodno pa strucan rad sa njimi

Taj vrtic treba da dobije upozorenje da ne sme da diskriminise nijedno dete.Ja sam inace gluva ali nikada nije bilo problema ni u 5 vrtica(stalno smo se selili) ni u redovnoj skoli ,svi su me prihvatili -vaspitacice,uciteljice,tetkice cak su pedagog i psiholog trudili da budem deo kolektiva,a i deca su me svuda prihvatili,i sada ovako veliki i zreli ljudi uvek su tu za mene da mi pomognu sta treba.U 21 veku,trebalo bi da vaspitacice budu malo sirokih pogleda,da ne odvajaju nijedno dete ni po kom osnovu,treba da ih je sramota nisu ni zasluzili diplome!Malom Naumu zelim puno srece da raste veseo sa svojim drugarima,a njegovim roditeljima puno strpljenja i upornosti da sa ljubavlju odgajaju svog naslednika

Problem je sto je svako pootvarao privatne vrtice,ko nema veze sa decom i VO radom. To sto rade ovom decaku ne smeju da rade! Sramota me je od koleginica! Nazalost svako zavrsava skolu za poziv koji je odgovoran i veoma vazan.Takvima treba oduzeti licencu

Sramota ! Dete ima asistenta, u cemu je problem? U vaspitacicama koje su verovatno cistacice po zanimanju a rade u privatnom vrticu!! Sa mojim sinom u vrtic je isao decak sa autizmom, takodje imao asistenta , ponekad je imao male ispade da ih pocupa i slicno ali se nikada niko nije zalio od roditelja niti spomenuo. Mislim da bi bilo bolje ako je moguce dete prebaciti u drzavni vrtic .

Ovo je tužno i sramotno. Imam sina koji je peti razred. Živimo u unutrašnjosti gde se deca "mešaju" u petom razredu, pa su mahom novi drugari. Danima mi je pričao o novom drugu koji ne govori, stalno se smeje i malo je "čudan". Razredni ga je tako lepo predstavio da su ga sva deca zavolela i daju sve od sebe da mu pomognu Ponosna sam na razrednog, na drugove i svog sina...

Ja se izvinjavam da ovako ne poznajuci decaka pisem uopste bilo kakvo misljenje. Ali po opisu me decak poseca na moju devojcicu. Naravno vrtic ukoliko bi izbacio decaka cini veliku diskriminaciju. Opet se izvinjavam ali bi predlozila roditeljima da ga testiraju na ADHD i ukoliko bi se ispostavilo da ima da se na vreme pocne sa terapijom i bice bolje.Veliki pozzz

Koliko vidim i u skolama i u vrticima zaposleni pruzaju snazan otpor prema deci sa teskocama u razvoju....tesko im je da rade....zale se da nisu dovoljno placeni...Imam poruku za njih da prestanu da budu neljudi.Naumu zelim svu srecu ovog sveta!

Ja ne mogu da verujem kakvih ljudi ima. Mene samo zanima kako ne pomisle sta bi radili da su oni u takvoj situaciji, da su oni na mestu Naumovih roditelja?! Ovaj svet je otisao nacisto

Sramota me je gde zivim i kakvih ljudi ima.Kad se ovako prema deci ponasaju,sta vise da ocekujemo

Kao vlasnici privatnog vrtića smatramo da svaki vrtić koji ovo dete izbaci treba sankcionisati, mi u našem vrtiću imamo šestoro dece sa smetnjama u razvoju koja se uz ostalu decu socijalizuju i uče, naravno imamo i defektologa koji sa njima svakodnevno radi napredak je vidan sa svakim detetom koje ima neki poremećaj,ta deca su prihvaćena od strane druge dece jer su deca naučena da različitosti normalne u životu inače imamo i četvoro dece iz Kine i dvoje iz Gane, deca iz Gane su iz mešovitih brakova i mi smo jedini koji su hteli da ih prime rođena u Srbiji očevi su im Srbi ali većina obdaništa ne želi takvu decu, što je sramota za naše društvo

Moja dva sina su isla u drzavni vrtic gde su bila deca sa takvom vrstom problema. Tu su bile divne 2 vaspitacice koje su se samo sa takvim decom bavile i nikada nije bilo problema u smislu da se trazi ispis nekog deteta, vec na uzajmmom prilagodjavanju, razumevanju i toleranciji.

Moj unuk isto I'ma kasnjenje u razvoju dve godine ide samo na tri sata u vrtic vaspitacica nemoze da se bori sa njim a dete mirno I malte ne Sam se igra nikoga ne dira.

Ако је то тако, онда би требало свако друго дете да се испише. Моја деца долазе некад кући из вртића са модрицом, огреботином, уједом, јер деца су различита и има и оних неваспитаних али и агресивних. Али нисам чула да је ико исписан

U toj nasoj Srbiji sramota je sto ljudi umesto kvaliteta, vusine obrazovanja i strucnosti kadra gledaju samo pare,korupciju. Da ima pravde vaspitacice koje se tako ophode na stub srama. Sramota je sto se tako ophode. Nije Naum kriv sto ga je zad3sila takva nesreca,ali oporavice se on i doci ce njegovih 5 minuta. Napred i podrska za roditelje Nau.a

U normalnoj zemlji bi sve bilo Zakonom propisano, pa ne bi bilo dozvoljeno da se vrtici proizvoljno ponasaju i da zaposleni postupaju kako se njima svidja vec bi morali da postuju pravila i prema svakom detetu da se ponasaju isto. Strasno je diskriminisati decu, bilo koji problem da je u pitanju a da pri tom niko ne snosi posledice i nema odgovornost. I te privatne vrtice da li neko uopste kontrolise?

Molim pravdu za decaka. A vaspitacicama porucujem niko nezna sta nam onaj gore sprema.

Dete ima asistenta koji je pored njega U cemu je problem?Mozda se nekoj pokondirenoj vaspitacici ne svidja njegovo prisustvo?Sramota

Danas vrtice i privatna obdanista otvaraju ne strucna lica na diplomu nekog kome to plate ili je sami imaju samo na papiru a radili sa decom nisu.Zaposljavaju razne vsspitacice koje nisu dorasle svaka svom zadatku i kohe se ne edukuju dodatno pa se svode na puke paziteljke, a ne vaspitace.Iskreno oni su vam to i priznali da nisu u mogucnosti da rade sa vasim detetom.Ali jos veca bruka nisu spospbni da rade ni sa tzv. "normalnom" decom.To sve bez znanja, edukacije i volje.Samo vrtic u kome radi neka strucna zena sa voljom moze da vam bude spas.Greska je sto se od vrtica i skoli id steane drzave ne trazi strucniji kadar kao uslov da bi radili i naplacivali usluge.

Dragom decaku želim da ne menja vrtic ipak su to njegovi drugari. Svakome je moglo tako nesto da se desi. Kako bi vam tada bilo??

Kad mi je dete bilo u vrticu imali su troje ili cetvoro dece atipicnog razvoja i svi su ih voleli, vaspitacice bile divne. Deca su znala da su oni nekada malo cudni tj da drugacije reaguju na neke situacije i to je bilo to. Nije bilo velike price oko toga jer pricu i prave roditelji i odrasli. Deca ne vide razlike. Secam se jednog malog, lep kao lutka, nije govorio. Peo se na drvece, rezao i “stiskao” drugu decu kako je to moje dete meni prenelo. Roditelji nisu prihvatali da mali ima problem iako je bio i laiku vidljiv. Bilo je tesko raditi sa njim jer je bio i nasilan, ali eto i njega nisu izbacili vec su se trudili i vodili ga svuda i zeleli da bude deo ekipe. U zivotu nismo supruga i ja pred detetom komentarisali tu atipicnu decu i njihovo ponasanje i moje dete je sad odraslo i takve stvari ne primecuje bas niti gleda na to kao na nesto strasno ili negativno.