Prvi brod sa turistima danas uplovljava u Beograd: Da li će ove godine ulice ponovo vrveti od stranaca?

Da li će beogradsko proleće 2022. doneti ponovo slike ulica prepunih stranaca, da li će se uz buđenje Beograda u Knez Mihailovoj, na Trgu i Kalemegdanu ponovo mešati razni jezici, grupe ljudi, turistički vodiči sa štapovima u vazduhu voditi kolone, a puni krovovi panoramskih autobusa špartati gradom? Prvi brod sa stranim turistima danas (19. marta) prispeo je u Beograd, nadamo se da je on vesnik nove uspešne turističke sezone i povratak "na staro".

Turistička organizacija Beograda tradicionalno organizuje svečano otvaranje nautičke sezone za krstarenje kruzerima koja počinje uplovljavanjem broda „Viking Life“, 19. marta, sa 115 američkih turista i 40 članova posade, u Međunarodno pristanište Luku Beograd.

Preporučujemo

Manifestacije poput aktuelnog Svetskog dvoranskog prvenstva, odlične su za promociju našeg glavnog grada i cele države, jer one doslovno dovode svet u Beograd.

- Beograd nema izdiferenciranu turističku sezonu, a slike ulica punih stranih turista mogli smo da vidimo i za Novu godinu. Podaci za prvi mesec ove godine govore da imamo razloga za optimizam, bićemo u rangu 2019. godine, ako ne i bolji - priča za "Telegraf" direktor Turističke organizacije Beograda Miodrag Popović.

Prema najavama Međunarodnog putničkog pristaništa „Luka Beograd“ najavljeno je 700 pristajanja kruzera na koja bi trebalo da dođe oko 80.000 putnika i 30.000 članova posade. Najveći broj putnika dolazi iz Nemačke i SAD, a manji procenat čine putnici iz Kanade, Francuske, Austrije, Italije, Danske, Norveške, Holandije...

Dešavanja u Ukrajini značiće i kraće ture kruzera, koji ne mogu da uplove u Dnjepar, što bi moglo da dovede i do dužeg zadržavanja ovih turista kod nas.

Beogradski turizam zasniva se na proizvodu zvanom "siti brejk", što znači boravak stranaca (a stranih gostiju je 85 posto) u trajanju do oko četiri dana. Borbom na tržištu smo se, kaže direktor Popović, probili u "prvu ligu", a u vremenima krize u ovom sektoru nema neke naročite predvidljivosti.

- Turizam je postao najdinamičnija privredna grana, potrebno je predviđati kretanja u svetu, što uključuje i političku situaciju u svetu. Okolnosti vas usmeravaju da se prilagodite u trenutku, da uradite pravu stvar u pravo vreme. Poslovanje tokom korone zavisilo je od toga kako se ko snašao u kriznom menadžmentu. Mi smo imali smo veliku podršku države da grad ostane turistička destinacija, sada krećemo sa mnogo jačih polaznih osnova - kazao je Popović.

Primer dobrog domaćina u teškim vremenima: Kako su Indijci "spasli" sezonu

Turizam je u toku epidemije korona virusom, naravno, pretrpeo veliku štetu, ali to ne znači da gosti nisu pristizali. Turisti su i poslovni ljudi, IT stručnjaci koji su se obreli u Beogradu, ali i oni koji su kroz naš grad samo tranzitirali.

Tako smo prošle godine imali veliki broj gostiju iz Indije, koji su u Beogradu, kao gradu na "zelenoj listi" u jeku pandemije korone čekali da im se stvore uslovi da nastave dalje putovanje.

Oni su značajno doprineli privredi grada, jer su ostajali u proseku čak 10 noći u glavnom gradu i za to vreme ponašali su se kao i svi drugi turisti.

I ta pojava nije bila slučajna, jer ni Beograd nije bio jedini grad na "zelenoj listi" u tom trenutku.

- Što je šira lepeza pokušaja da se izađe na neko tržište, veće su šanse. Nemamo direktan let za Indiju i teško je dopreti do tog tržišta. Ali 2018. smo u Beograd pozvali turoperatere koji rade sa indijskim državljanima koji rade u svetu. Kada je došla pandemija, oni su imali sve informacije i opredelili su se za Beograd. To tržište je sada otvoreno za nas - priča Popović.

Reč je o ljudima koji u zemljama Zaliva obavljaju razna činovnička zanimanja i pokazalo se da troše čak i nešto više novca na proputovanju od turista iz Zapadne Evrope.

Turci i Srbi: Nit koja nas povezuje dovodi nam turiste

Turska ostaje jedno od najznačajnijih tržišta kada je u pitanju turizam Beograda. Naš grad je i zvanični partner petog po značaju turističkog sajma u svetu, koji se organizuje u Istanbulu. Let za Ankaru otvorio nam je vrata za tržište od još oko 10 miliona ljudi.

Foto: Mateja Beljan

- Sličnosti i razlike između Turske i Srbije je ono što povezuje Turke i nas. Sve im je poznato, a ipak različito i oni se osećaju prijatno. Deo naše istorije je i deo njihove istorije. Mi smo za njih onaj deo Evrope koji im je prihvatljiv i razmuljiv i oni naš deo orijenta koji je prihvatljiv i razumljiv - objašnjava direktopr Popović.

Ne treba zanemariti ni čitav region - već tradicionalno stiže nam značajan broj gostiju iz Hrvatske, Bosne, Crne Gore, a imamo dobru saradnju i sa Albanijom. Gosti stižu i iz Bugarske i Rumunije, uglavnom iz Temišvara i okoline.

Kinezi vole Beograd, počeli su da se vraćaju, ali postoji i jedna razlika

Zabeleženo je i značajno povećanje broja gostiju iz Rusije, a vraćaju nam se i Kinezi.

- Politika države ima uticaj ko će i koliko dolaziti, a odnosi s Kinom su dobri. Ozbiljno se razmatra uvođenje leta Beograd Peking, koji je 2001. ukinut. Otvaranje leta za Šangaj posebno bi doprinelo razvoju turizma u Beogradu. Poslovni ljudi koji dolaze u Beograd i Srbiju i poslovni put je deo turizma.

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Inače, pre korone Beograd je imao 126 hotela i 4.000 kreveta u privatnom smeštaju, a ovog meseca ima 116 hotela i čak 20.000 kreveta u privatnom smeštaju.

Umesto klasičnih turističkih agencijskih ponuda turisti, pa i oni kineski, opredeljuju se sve češće za "sopstvenu režiju", a time su i stanovi na dan postali sve popularniji.

Beograd je svet - turisti stižu na manifestacije

Svetsko dvoransko atletsko prvenstvo doneće nam 2.500 gostiju, govorimo samo o učesnicima i novinarima, a očekuje nas i Šahovski turnir i Fajnal for Evrolige u košarci, koji je 2018. doveo u eograd 22.500 gostiju.

(Telegraf.rs)