Poslednja nada za sve koji su izgubili nešto u Beogradu: Pre nego što to "oplačete", zakucajte na ova vrata

Kesa prepuna ključeva - na stotine onih koji se koriste za kancelarije, kapije, ulazna vrata, sobe, automobile, čitavi svežnji. Koliko li se samo ljudi hvatalo za džepove i proklinjalo sebe što je izgubilo tako važnu stvar, a ni ne slute da se oni čuvaju u Birou za nađene stvari opštine Stari grad.

A tek kada smo zavirili u ormare sa laptopovima i mobilnim telefonima... To je pravi mali muzej uređaja, nekako četvrtastih, sa starom, debelom plastikom, doduše u ne baš naročito očuvanom stanju. Mnogi ekrani su polomljeni i na trenutak sve je ličilo na neku buvlju pijacu. Ali, iako Biro za nađene stvari prodaje sve što niko ne pokupi u roku od godinu dana, ovi uređaji neće naći kupca, jer se za razliku od torbi, bicikala, novčanika, kišobrana i koječega drugog u njima nalaze i osetljivi lični podaci.

- Trenutno ima više od 1.000 predmeta. To su uglavnom telefoni, laptopovi, novčanici, to su otprilike najzastupljenije stvari. Donose građani, donose policijske uprave, Aerodrom u najvećem broju slučaja. Biro za nađene stvari je jedini na teritoriji grada Beograda. Odmah po dobijanju određenih stvari mi šaljemo obaveštenja, tamo gde postoje uslovi, gde imamo neki dokument... Zovemo banke, one obaveštavaju svoje klijente, ili ih policijske stanice nekad obaveste da su pronađene stvari smeštene kod nas - priča nam službenica Suzana Topalović.

Ipak, i ako vam ne stigne nikakvo obaveštenje, a izgubili ste nešto važno, možete doći i sami u Biro, pa se raspitati da li je predmet, slučajno, tu - poslednja nada. Međutim, on nema neku posebnu kancelariju, već se nalazi u prostorijama Opštine Stari grad. Stvari se nalaze na više lokacija, a natpis na prostoriji u koju smo mi kročili bio je "Uvid u birački spisak".

Međutim, nije potrebno da tumarate po hodnicima opštine, u prizemlju se nalazi najvažnija stvar, Knjiga evidencije. Tu je popisano sve: kad je koji predmet stigao, ko ga je doneo, da li je i kada poslato obaveštenje onome ko je tu stvar izgubio, da li je predmet završio na licitaciji... Svaka izgubljena stvar ima na sebi zalepljen zavodni broj.

A u birou završe i neki sasvim neobični predmeti.

- Imali smo i trotineta i bicikala i kolica za bebe i nosiljki, sedišta za bebe je bilo. Bilo je invalidskih kolica. Zaista široka lepeza - priča nam Suzana.

Mi smo u ormaru pronašli nekakve palice, poput onih koje koriste žongleri, staru video igricu, neobično arhaičnog oblika (pretpostavljamo da je to preteča Gejm boja), a onda smo se uhvatili za gomilu novčanika. Nikad prežaljenih i... naravno praznih.

Ali nije uvek tako.

- Krajem prošle godine jedan novinar iz Radio Beograda našao je novčanik ispred redakcije i kada je došao kod nas zapisnički smo konstatovali da je u njemu bilo više od 1.000 evra, sa svim dokumentima i desetak hiljada dinara. Kad smo mi pozvali banku i kada je ona obavestila klijenta, što je uobičajeno kada u novčaniku nemamo adresu, već samo bankovnu karticu, on je došao kod nas i rekao da nije ni primetio da je izgubio novčanik - priča Suzana.

Licitacije za prodaju stvari koje vlasnici nisu pronašli u roku od godinu dana održavaju se jednom godišnje. Tako, ako vidite da neko nosi baš vašu torbu ili nakit po gradu nemojte odmah pomisliti da je reč o lopovu. Torba, jednostavno, više nije vaša, jer bi u suprotnom depoi Biroa za nađene stvari bili pravi magacini.

- Licitacija je bila 24. novembra. Prodato je nekoliko bicikala, ručnih satova, novčanika, kofera i torbi, kao i dosta bižuterije - priča Suzana.

Godinu dana čekanja se čini kao razuman rok, a da se čuvanje stvari isplati pokazuje i primer jedne gospođe koja je za svojim izgubljenim stvarima tragala skoro 6 meseci. Ona je izgubila dragocene porodične fotografije i uporno je za njima tragala, dok nije došla do informacije da su sa Aerodroma prebačene u Biro.

Inače, postupanje sa nađenim stvarima pravno je definisano odlukom iz davne 1949. godine, koja je i dalje na snazi, a Biro za nađene stvari u Beogradu osnovan je 9 godina kasnije.

"Nalazač treba odmah, a najkasnije u roku od 24 časa, da izvesti lice koje je stvar izgubilo ili zaboravilo, ili da prijavi nalazak i preda nađenu stavr Birou za nađene stvari", navodi se u toj odluci. Dakle, kačenje dokumenata po fejsbuk stranicama nije dozvoljeno.

Postoji i pravilo kako da se postupa sa nađenom stokom, a zna se da i takvih slučaja ima u pojedinim delovima grada. Stoka se, po pravilu, prodaje Gradskom preduzeću za meso i masnoću ili Gradskoj ekonomiji... Mada, pitanje je kako bi se u današnje vreme mogla protumačiti ova odluka.

(Telegraf.rs)