Ružna slika iz centra Beograda: Muzej posvećen deci i školstvu izgrednici šaraju kao da je ruina u predgrađu

Kompleks dve stare i vredne beogradske zgrade, smeštene na samom kraju Uzun Mirkove ulice, prekoputa parka Kalemegdan, kriju bogatu istoriju srpskog školstva - to je Pedagoški muzej. Ali ono što sve treba da nas zabrine jeste kako se odnosimo prema tom zdanju. Na fasadama zgrada nalazi se mnogo neurednih grafita, kao da je reč o napuštenom objektu na periferiji grada, a ne o instituciji kulture i to onoj koja baštini vrednosti obrazovanja i pismenosti.

Glavna zgrada je skromna i upečatljiva sa stubovima na fasadi, ona, kako nam je rekao direktor muzeja Slobodan Vuksanović, potiče iz 1836. godine i najstarija je prestonička zgrada izgrađena u klasicističkom stilu. Prvobitno, to je bio dom Cvetka Rajovića, upravitelja beogradske varoši.

Preporučujemo

Grafita ima i na toj, ali i na drugoj zgradi u okviru kompleksa, a koja je nekad bila magacin koji je preuređen u muzejski prostor.

- Spoljašnjost zgrade, naročito deo uz Ulicu cara Uroša, ispisan je grafitima, to je tačno, ali to je nemoguće kontrolisti tokom noći. Muzej je na ulazu u Kalemegdan i vi znate noću koliko dece ide tamo, koliko se vraća - priča Vuksanović.

Obnova fasade je u planu, ali kako je reč o javnoj, budžetskoj ustanovi, ti radovi zavise i od formalnih procedura.

- Mi smo dobili sve tehničke uslove Zavoda za zaštitu spomenika kulture za krečenje te zgrade, za renoviranje stolarije, oluka i svih tih stvari i to je sad u procesu i postupku... - kazao je direktor Vuksanović.

Kapacitet muzeja je, kazao je direktor, od njegovog dolaska udvostručen, radi svakoga dana i ima veliku posetu.

- Imali smo rekordnu posetu svih ovih meseci, a pre epidemije korona virusa još i veću. Neposredno pred početak epidemije Turistička organizacija Beograda nas je imenovala za centar omladinskog turizma Beograda i imali smo niz velikih izložbi, a na moju inicijativu imali smo preko 210 koncerata srednjih muzičkih škola, imali smo otvoreni bioskop, pozorišne predstave u dvorištu, gde smo napravili podijum, imali smo Manakovo kulturno leto, niz predstava i koncerata, Savamalske kulturne svečanosti. U toku je nekoliko izložbi, neke i gostuju u Valjevskom muzeju i na Ubu.

- Imamo izložbu posvećenu Svetomiru Nikolajeviću, a ovde je trenutno izložba posvećena Milanu Kašaninu "Istorija srpskog školstva" i "Znamenite žene u srpskoj književnosti". Ovde je deo stalne postavke preko 100 fotografija Fernanda Francisa koja se zove "Zašto volim Srbiju". Francis je bio 12 godina savetnik predsednika Ujedinjenih Arapskih Emirata. Imamo "escape room", koji je vrlo posećen i posvećen je razvoju od klinastog pisma do ćirilice kao najsavršenijeg pisma i računara, to deca sa zadovoljstvom posećuju i rešavaju zadatke- objašnjava direktor.

Zgrada muzeja je, inače, tokom svoje gotovo dvovekovne istorije često menjala namenu. Poznata je pod nazivom Realka (gimnazija), jer je za te potrebe korišćena od 1867. godine do Drugog svetskog rata. Prethodno je tu bio engleski konzulat, žandarmerija i vojni štab. Koristila ju je i osnovna, pa i električarska škola, sve dok, konačno, zgrada nije postala muzej.

Kada fasada bude uređena, ovaj kraj zasigurno će izgledati svečanije i lepše, kako i zaslužuje budući da se radi o strogom centru grada i početnoj tački na osi od Kalemegdana do Slavije.

(Telegraf.rs)