U Beo zoo vrtu pojedine životinje za zimu ne haju, druge sneg gledaju kroz prozore: Jedu i mnogo više hrane

Nojevima sneg ne smeta, antilope i zebre obožavaju da gacaju po njemu, kopnene kornjače zimu prespavaju, a binturonga nema šanse da ćete ovih dana videti napolju. Stanari Beo zoo vrta imaju različite načine na koje provode hladnije dane, a svaka zima, kaže biolog Kristijan Ovari, nosi svoje izazove koje se zaposleni trude da prevaziđu da bi štićenicima ove životinjske oaze na Kalemegdanu bilo što prijatnije, piše Politika.

- Za zimu ne haju najčešće irvasi, beli vukovi, medvedi... životinje koje inače podnose dobro zimske uslove, a da ne pričam tek o jelenima i domaćim stanovnicima naviknutim na sneg. One osetljivije životinje svakako slabije vole zimu, beli pokrivač gledaju kroz prozore, iz udobne topline. Takvi su na primer majmuni koji su u majmunari, tu su i gmizavci u zmijari, i neke ptice koje smo poveli u zimski smeštaj - kaže Ovari.

Preporučujemo

Za dosta životinja nije problem sneg, već hladni dorćolski vetar, pa se tako dosta vodi računa o tome koliko oni vremena ovih dana provode napolju. Za žirafu zima je muka samo zato što bi zbog njene visine bilo nezgodno da se oklizne. Slonica Tvigi voli da se švrćka napolju, ali zbog njenih godina, veterinari vode računa da se ne zadržava puno na otvorenom da ne bi nazebla.

- I životinje mogu da se prehlade pa zato o njima u Zoo-vrtu brinu dva veterinara. Ima ona izreka "džemper je ono što obučeš kad je mami hladno", a slična varijanta je i kod nas, odnosno kad veterinar proceni da je hladno, životinje ulaze unutra. Zato im se zimi daje i kaloričnija hrana, štale se greju... - objašnjava biolog zaposlen u Zoološkom vrtu.

Životinje zimi pojedu i do 30 posto više hrane nego leti jer su im u hladnijim danima kalorijske potrebe veće. A šta je na njihovom meniju?

- Vodimo računa da jedu govedinu, junetinu, konjetinu, odnosno nešto proteinski bogatije i masnije meso, dok u letnjem periodu preovlađuju piletina i druge "lajt" varijante. Što se biljojeda tiče, oni dobijaju više banana, kuvanog pirinča, a Tvigi dnevno pojede i do 20 kilograma kuvanog krompira. Naši gorostasi su prave mašine za sagorevanje kalorija, pa se nekima dodaje i hleb u ishranu. I kao što mi zimi uzimamo vitamine, naše životinje jedu puno voća. Nađe se tu neretko i neka gajba limuna da se podeli. Iako je kiselkast, one znaju šta je dobro pa će ovu voćku većina stanovnika rado pojesti, dok su majmuni razmaženi, pa znaju i da zavrću nosem ako im se neki limun ne dopada – kroz smeh objašnjava Ovari.

Gradonačelnik Zoran Radojičić juče je obišao "Vrt dobre nade" i najavio nova ulaganja u njega, poručivši da se u ovom prostoru planira i savremeni edukativni centar, koji će biti veoma značajan za mališane i njihova nova saznanja o životinjama.

– Vrednost projekata i rekonstrukcija koje su u toku je oko 18 miliona dinara. Osim prostora za životinje, obnovljene su i pešačke staze. Ovo preduzeće od svojih prihoda investira u izgradnju novih i rekonstrukciju postojećih objekata, a grad Beograd je tu da pomogne gde god je to moguće. Odgovornost zaposlenih koji brinu o životinjama u ovom vrtu je na izuzetno visokom nivou – istakao je Radojičić, a preneo Beoinfo.

Prethodni period bio je, kaže on, težak i pun izazova, ali velikim zalaganjem zaposlenih, ova predivna gradska oaza, veruje, biće još lepša za sve posetioce, a naročito za naše najmlađe.

(Telegraf.rs)