Jeziva tišina, crveno svetlo, pa treštavi zvuk voza: Ovaj momak je imao herca da prođe kroz podzemlje Beograda

Kao u horor priči "Metro" - tako izgledaju tuneli ispod Beograda kojma tutnje vozovi. Srpski jutjuber Marko Čolaković Kresoje usudio se da kroči iza table "zabranjen prolaz" i istraži podzemni grad. 

To jeste pravi podzemni grad, jer sistem tunela ne podrazumeva samo trase vozova, već i skloništa, evakuacione izlaze, a postoji i železnički pravac koji nije u finkciji - do Karaburme. Svuda kud je mogao Kresoje je prošao i sve to snimio.

Preporučujemo

Hrabrost ili ludost?

"Ovo jako jezivo izgleda, ovako kad idete sami, bukvalno ništa se ne čuje. Inače, braćo, nalazimo se baš na velikoj dubini 30-40 metara ispod zemlje...."pričao je dok je šetao uskom stazicom kraj koloseka.

Kako je dotle dospeo? Jednostavno, sišao je s perona i nastavio peške putem kojim idu vozovi.

Pored pruge su se nalazili, kako je on to govorio "štekovi" - rešetkama zatvoreni prostori koji podsećaju na skloništa, ali u koja nije moguće ući, jer su zakatančeni.

"Ako ste igrali onu igricu Metro 2030, buvkvalno se osećam kao da sam u toj igrici" govorio je.

Na nekoliko mesta voda se probija kroz betonske cevi.

"Au, uopšte nije zezanje što curi voda, ovde su ove žice za struju, auu" pričao je i bez straha nastavio dalje.

Jedan "štek" je bio otvoren, a unutra gomila nekih polurasturenih razvodnih ormara. Tu su i neki stari ventilatori, neke kutije, svakako mesta gde ljudska noga nije dugo kročila.

U jednom trenutku  nailazi na bočni tunel, verovatno neki tehnički izlaz: "Kresojeee" viče, dok mu glas odjekuje.

Nekoliko puta voz je prošao pored njega, akada je knačno našao ono što je tražio - tunel za Karaburmu, počeo je da šeta kroz njega. Na samom početku - grafiti.

"Vidimo da je ovde već imalo posetlaca, mislim ono baš je kul štek, realno, al treba doći do takovog šteka braćo".

Put kroz napušteni tunel bio je još jeziviji.

"Ovo crveno svetlo jako jezivo deluje. Vidi ovde imamo telefon najlaganije (pokazuje na telefon za komunikaciju mašinovođe i stanice), telefon koji sto posto ne radi" govorio je pre samog ulaska u tunel.

"Znam da je dugačak nekih 600 metara, ali živo me zanima dokle ide i gde se završava. I jako je visok i drugačija konstrukcija od Vračarskog. Jako smrdi kanalizacija možda je povezano s nekom kanalizaciojom".

Vode je bilo sv više i više. U jednom delu stvorila se žuta skrama.

"Šta je, ne znam ni po čemu gazim braćo, fuj, fujčina, fujčina, ko da nije s ove planete ovo štagod da je".

Svetlo na kraju tunela se videlo, ali mu nije bilo moguće prići. Kresoje je pošao u patikama, a ne u gumenim čizmama, a voda je bila do kolena.

Tunel prema Karaburmi predviđen je za poslednju stanicu vozova koji prolaze kroz Vukov spomenik, a vožnju završavaju u gradu, ali on nikada nije osposobljen za saobraćaj, niti je izgrađena stanica Karaburman. U budućnosti, to se planira.

U drugom videu koji je napravio, Kresoje je prnašao i lavirint skloništa u okviru Vračarskog tuela.

(Telegraf.rs)