Vatrogasci u Obrenovcu dehidrirali, primili kiseonik, pa se vratili da gase požar: Neverovatna priča heroja

Dvojica vatrogasaca, koji su juče među prvima sa svojim kolegama stigli da gase požar u kineskoj robnoj kući u Obrenovcu, koju je "pojeo" plamen, dehidrirala su od umora, zbog čega su poslati u Hitnu pomoć, primili su kiseonik, a posle toga nisu otišli kući. Vratili su se na posao, u svoju stanicu u Obrenovcu, za eventulano neku drugu intervenciju. Sve kolege su im u tom trenutku bile na obračunu sa vatrenom stihijom.

Milomir Mišković (49) i Marko Veselinović (36). Sa još nekoliko kolega prvi su stigli na požar u kineskoj robnoj kući, koji je izbio oko 10.40.  Radili su bez prestanka do negde dva sata iza podneva. Tada je komandir primetio da nisu dobro, nesvesni da su dehidrirali, pa su poslati da im se pruži lekarska pomoć.

Preporučujemo

Sami se, kaže, ne bi setili...

- To je naš posao. Za to smo plaćeni. Posao koji volimo - obojica su mi rekla u odvojenim razgovorima.

Milomir Mišković vatrogasac je od 1995. godine. 26 godina. Kaže da je danas dobro, već večeras je opet na smeni, a kaže da se sve desilo od premorenosti.

- Vratio sam se odmah u stanicu. Išao sam do Hitne pomoći. Komandir me je poslao jer sam dehidrirao usled napora, a pošto sam već preležao pre par meseci kovid i imao sam upalu pluća, otišao sam u Hitnu. Tamo su me malo priključili na kiseonik, pregledali, malo sam se odmorio i vratio se u stanicu da se popuni ljudstvo za slučaj neke druge intervencije. Jer, u svakom trenutku može da izbije nešto drugo, a pošto je naše ljudstvo bilo svo angažovano na gašenju tog požara, morao je neko da bude i u stanici - kaže Mišković za Telegraf.rs.

Kaže, radio je i tokom bombardovanja, navodi da je bilo i gorih situacija, ali da je gašenje požara u kineskoj robnoj kući jedna od većih intervencija koje je je imao u poslednje vreme na teritoriji Obrenovca.

- To nam je posao, šta da radimo. Vama, hvala. Nažalost, tako je kako je. Na svaku intrevenciju moramo da odgovorimo najbolje, kako znamo i umemo. Za jednom radnicom se traga, možda opet budem tamo - priča Mišković i dodaje da se građanstvo  sasvim korektno ponašalo, te da su pomagali koliko su mogli u skladu sa svojim mogućnostima.

Građanima poručuje da vode računa pošto je sad sezona grejanja:

- Grejalice da se ne ostavljaju bez nadzora kada se izađe iz stana i kuće. Znate i sami.

Njegov mlađi kolega, Marko Veslinović (36), takođe je dobro.

- Verovatno se sve desilo usled napora. Komandir je primetio da smo izgledali loše i na njegovo insistiranje smo poslati u Hitnu. Hvala mu na tome. Jako lep gest. Jer, nas osmorica smo prvi došli na intervenciju, za nekih minut i po, i konstantno smo radili. U takvoj situaciji, kao što ste videli, nema mesta odmoru - izričit je Marko koji je iz "kuće" vatrogasaca. Otac mu je bio vatrogasac, a i mlađi brat je.

On je 11 godina.

- U Hitnoj su me pregledali, dali mi kiseonik, uradili EKG, merili otkucaje... Bilo mi je bolje, pa sam otišao u stanicu da pokrijem ljudstvo u slučaju neke druge intervencije, a druge kolege su bile na licu mesta.

Da su se svi trudili da spreče širenje požara na druge objekte, suvišno je pričati.

- Predstavljao je opasnost, tamo ima mnogo gorivog materijala. I, hvala Bogu, uspeli smo. Kolege su brzo stigle, a veliko je olakšanje kada dođe veliki broj ljudi i vozila. Pohvalio bih kolege iz Obrenovca na požrtvovanju, jer smo taj prvi udar mi preuzeli i odradili dobro posao - kaže Marko Veselinović:

- Nama se ljudi zahvaljuju, to je divno, ali to je naš posao. Nadljudske napore ulažemo i više nego što možemo. Ali, ne vidim nikakvu spektakularnost u tome, osim što je to naša dužnost, ali svakako imponuje kada građani prilaze, i predsednik opštine. Donosili su nam vodu, hranu. Mnogi civili su pomagali da ugasimo požar. Požar je bio u razbuktaloj fazi, izbio je na krov i sve je već bilo zahvaćeno plamenom. Zahvaljujem se i vama novinarima koji pomažete da se podigne svest naroda i da se ceni naša služba, da se sada sklanjaju kad nailazimo kamionima. Mi to sami ne možemo bez vas novinarima. Svaka lepa reč, znači.

Vraćajući "film" kroz karijeru priseća se da li je nekada imao težu intervenciju. Kao i te kako stresnu izdvaja poplave u Obrenovcu.

- Svaka intervencija je teška sama po sebi. Sve zavisi od situacije. Ne postoje dva ista požara. Bilo je situacija i težih i opasnijih, ali iskustvo kolega i rukovodstva su glavna stvar. Čovek mora biti i hladne glave. Neki put i sačekati da bismo doneli odluke koje su od značaja, minuti su u pitanju, požar se brzo širi a treba brzo delovati - kaže Marko, koji je spasavao ljude i u poplavama koje su zahvatile Obrenovac:

- Nemerljiv broj ljudi smo spasili u poplavama. Bilo je jako stresno. Mene je iskreno najviše zadivilo kako smo mi kao narod složni u tim situacijama. I juče se to pokazalo, ljudi su sami želeli da učestvuju, da pomognu. Naš narod u strahu ispoljuje hrabrost. Kada je sve u redu, možda je i nezadovoljan ali kada treba pomoć, naš narod je tu.

(Telegraf.rs)